“Nemam nikakve veze sa Aleksandrom Vučićem, nemam ni bilo kakva posebna politička očekivanja od njega. Osim da ne ostavi sledećoj generaciji nerešen problem Kosova. Mislim da Vučiću najviše pomažu oni politički lideri koji su još prošle godine rekli da na izborima neće učestvovati i tako odlučili da mu na tacni prepuste apsolutnu i potpunu vlast i moć, i na nivou Srbije i u svakom njenom kutku. I vidite, ne optužujem ih da su 'Vučićevi'”, kaže u intervjuu Nova.rs Bojan Đurić, suosnivač pokreta Srbija 21 i kandidat za poslanika Ujedinjene demokratske Srbije.
Đurić je četiri godine proveo u Skupštini Srbije kao poslanik LDP, da bi posle izbora 2014, na kojima njegova stranka nije prešla cenzus, podneo ostavku na sve stranačke funkcije i povukao se iz politike. Šest godina kasnije, u vreme kada su najveće opozicione stranke zbog nefer izbornih uslova odlučile da bojkotuju izbore, Đurić je sa nezadovoljnim članovima DS-a i SDS-a, ali i sa LSV-om, SMS i još nekoliko partija i pokreta odlučio da učestvuje u izbornoj trci u okviru koalicije UDS.
Kako komentarišete optužbe Saveza za Srbiju da svi oni koji izlaze na izbore su lažna opozicija i da to rade iz ličnih interesa?
Primetili ste da im nijednom nismo odgovorili. Niti ćemo, bez obzira koliko agresivni bili. Imamo veliko poštovanje za ljude koji su opozicioni birači i UDS će pokušati njih da uveri da je najbolji način da zaštite svoje interese da na izbore izađu i glasaju za UDS. Ne možemo da gubimo vreme i energiju na pokušaje hajke iza kojih stoji nekoliko političara koji huškaju. Po mrežama, po političkoj čaršiji, preko medija koji su im naklonjeni ili na koje imaju uticaj. Ali, to je cena ovog posla, neka napadaju, nismo oni i nećemo biti isti. Tu je, naravno, i Boško Obradović, ali za mene je veliki kompliment da on o nama kaže da smo izdajnici. To je isto kao da to kaže Vulin ili Miša Vacić. Osim što Vacić nije uticajan u Savezu za Srbiju poput Boška Obradovića.
Zbog angažmana u Privrednoj komori Srbiji, a sada i zbog odluke da izlazite na izbore, prozivaju vas da ste Vučićevi. Otkrijte nam da li imate ikakve veze sa liderom SNS-a?
Čekajte, da prvo to sa Privrednom komorom jednom zauvek razjasnimo. U PKS nikada nisam bio zaposlen, a već tri godine nemam nikakve ni lične ni poslovne odnose sa Komorom. Uvek me je mrzelo da to objašnjavam, zato što znam da je to “argument” onih koji žele da me ospore, a nisu u stanju da to urade na politički način. I zato što smatram odlikom hulja kada ljudi, da bi bio malo popularniji, peru ruke i prave se da ne poznaju neke ljude sa kojima su nešto nekada radili. I danas kažem da u PKS ima odličnih ljudi, i da je PKS uradila i mnoge dobre stvari. Samo kažem da ja nemam nikakav angažman u PKS.
„Čomić je institucija srpske politike“
Pokret Srbija 21 našao se u centru pažnje javnosti, između ostalog, i zato što je Gordana Čomić praktično napustila DS i prešla kod vas. Kako je do toga došlo?
Gordana Čomić je institucija srpske politike. Meni i svim ljudima iz Srbije 21 i UDS je zadovoljstvo što je ona deo našeg političkog poduhvata. Ona nije “prešla kod nas”, političarke i političari takvog formata nisu lutke koje premeštate sa jedne police na drugu. Mi ovo radimo zajedno. I mislim da je ona uvek tamo gde su duh, gde su vrednosti, gde je politička veština da se bori za vrednosti i stvarno političko ostvarenje ideja zbog kojih je pravila nekadašnju Demokratsku stranku.
Što se Vučića tiče, nemam nikakve veze sa njim, nemam ni bilo kakva posebna politička očekivanja od njega. Osim da ne ostavi sledećoj generaciji nerešen problem Kosova. Nikada nisam glasao za njega, nisam ni razočaran kao oni koji su mu pomogli da dođe na vlast, pa su sada iz raznih razloga “iznevereni”. Za mene je Vučić politički protivnik. Protivnik koji je nesumnjivi predstavnik svojih birača, konzervativnije, tradicionalnije Srbije, ljudi koji se se osetili gubitnicima perioda između 2000. i 2012. godine. I mislim da će biti ovoliko moćan sve dok se ne napravi ravnoteža, dok i mnogo građana Srbije koji su za moderniju, demokratskiju, građanskiju, evropskiju Srbiju ne budu imali svoje moćno političko predstavništvo.
Da li vlast koristi koronu za funkcionersku kampanju?
Koristi. To je impuls u svakom političaru. Pitanje je samo stila u tome. Ali, ponekad mislim da nas nekoliko desetina političara u zemlji, par desetina novinara, komentatori zbivanja, intelektualna elita… da se ponašamo kao potpuni otuđenici od života i takođe kao neko ko, najčešće bez ikakvog realnog osnova, strašno potcenjuje ljude koji ovde žive. Pa sad ako nekim čudom, a nisam siguran ni kako se to tačno radi, sprečimo funkcionerske kampanje, ili da, ne znam, sto puta kažemo kako vlast pokušava da se dodatno dopadne biračima, da će onda ljudi – šta?! Prestaće, u velikoj meri da glasaju za SNS kad im neko drugi ponudi nešto bolje. Neće prestati da glasaju tako što nema SNS ministara na televiziji.
Da li će SNS iz ove epidemije da izađe jači ili slabiji?
Ne znam. Srbija će izaći slabija, ranjena, ugrožena. Suočena sa mnogim problemima, od kojih će neki biti teži nego drugde. To će tražiti političke odgovore, time moramo da se bavimo u narednim mesecima i godinama. Kako redefinisati način života posle virusa, kako će ekonomija moći da funkcioniše, da li će neki delovi zemlje biti posebno ugroženi. Kako će izgledati život u kome ljudi neće biti sigurni kada i kako će decu poslati u školu, šta će psihološki biti sa građanima koji su kroz sve ovo prošli. Da li ćemo moći da održimo sisteme koji su i inače u vrlo lošem stanju.
Mislite li da postoji šansa da izbori budu održani u fer uslovima?
Ne. I to je razlog više da se na izborima učestvuje. Meni su ovo mislim četvrti ili peti nefer parlamentarni izbori na kojima ću biti kandidat. LSV-u ko zna koji. Ljudima koji su sada u Srbiji 21 i UDS, a ranije su bili u DS, drugim strankama, LDP… takođe ko zna koji. A sad zamislite kako je tek ljudima u Čačku, Nišu, Leskovcu, Jagodini, Zrenjaninu… bilo gde u unutrašnjosti Srbije. Pa za njih su na terenu uslovi još mnogo više nefer. Ne možemo njima da kažemo “Hej, ‘ajde da preskočimo ove izbore zato što Vučića ima mnogo više u medijima nego nas.” Ili zato što će nas, ako na izborima učestvujemo, vređati i napadati oni iz opozicije kojima tako kvarimo plan sa bojkotom. Čak se i ne ljutimo posebno zbog toga, nismo mali, znamo kako stvari funkcionišu. Političari se kandiduju da obezbede da uslovi života, u svakom smislu, budu fer za ljude, ne služe izbori tome da političarima bude lako.
Srpski parlament je uz makedonski jedini u Evropi koji ne radi u vreme vanrednog stanja. Kako to da u Srbiji poslanici ne mogu da se okupljaju i donose odluke, a gotovo svim ostalim evropskim državama mogu?
Ne znam da li je jedini, nisam siguran, ima ih više, ali mislim da parlament vrlo brzo mora naći način da radi. Mi smo kao UDS, Marko Đurišić je to uradio na kolektivnom sastanku sa Vučićem, jedinom održanom, to rekli još 17. marta. Da je bolje da Skupština na neki način zaseda, da je to važno zbog zaštite demokratskih principa, ali i zato što bi borba protiv pandemije onda išla lakše. Sve mere bi imale veći legitimitet. Lakše je ljudima, onima koji su politički protiv vlasti, da razumeju i prihvate mere kada vide da o njima mogu da raspravljaju i oni koji njih predstavljaju. Sada je već prošlo više od mesec dana, mora se naći neki način da Skupština proradi. Razumemo i rizik koji je postojao za 500-600 ljudi koji su uključeni u zasedanje Skupštine, ali sada je moguće naći tehnički način da rizik bude smanjen i da, ako je već nužan, uključi samo poslanike. Zato što poslanici vrše neku javnu službu. To podrazumeva i neki rizik u teškim situacijama.
Mora li Vučić lično da nosi respiratore bolnicama po Srbiji?
Ne mora. I ne bi trebalo. Ali, iz nekog razloga hoće. Pretpostavljam da i on zna da će sistem lakše funkcionisati ako stignu on i respiratori zajedno i on svojim autoritetom malo utegne ljude. Naravno, to onda znači da baš i nemamo sistem. Znači i da ima mnogo loših političkih kadrova, svuda po Srbiji, u ovom momentu naravno najviše njegovih. Znači i da se mnogi od njih sele iz stranke u stranku, pa su danas u SNS, juče su bili u nekoj drugoj vlasti, kad Vučić ode praviće se da ga nisu poznavali.
U Srbiji smo prvo čuli da je korona najsmešniji virus, a sada smo došli do toga da se uz najošrtije mere u Evropi borimo protiv „nevidljivog neprijatelja“. Kako vi vidite tu promenu?
Kao dokaz da su ljudi ponekad, čak i kada su vrlo stručni poput, kako mnogi kažu, doktora Nestorovića, nesposobni da shvate koliko je u kriznim momentima važno šta i kako kažu. Ako očekujete od mene da sad kažem kako ne treba da se poštuju mere zato što je neko rekao da žene mogu u šoping u Milano… to se neće desiti. Mislim da niko zbog toga nije otišao u Milano, meni je u toj izjavi gora latentna mizoginija, kao žene su za šoping, neka nerazumna bića. Ali za nas u UDS mnogo je važnija jedna druga promena koja se desila od kraja februara do danas. Koliko su građanke i građani Srbije postali, u ogromnoj, ogromnoj većini slučajeva, mnogo ozbiljniji, samopožtvovaniji, solidarniji, odgovorniji, i prema sebi i prema drugima. To je fascinantno. To je najveći resurs ove zemlje, njeni ljudi. I zato kažemo HVALA! svim građanima Srbije.
Da li je Srbija spremno dočekala koronu?
Nije. Nije niko. Srbija je od nekih zemalja dočekala bolje, od nekih slabije, i to pre svega zato što je naš zdravstveni sistem siromašan, u mnogim segmentima i neodrživ. Zapušten, kao i mnogi drugi sistemi. To se videlo kod poplava, vidi se i danas, tek će se videti kad ovo prođe. To ne znači da su lekari i osoblje loši. Naprotiv. Ali očito je da ćemo u budućnosti morati mnogo više da ulažemo u zdravstvo i obrazovanje, da drugačije mislimo. Jer dođu ovakve situacije, kada zavisite od respiratora i kvaliteta opreme. I znanja. I vidi se koliko je opasno ako nemate rezerve, ako su obaveze pravljenja planova za vanredne situacije često samo pro forme, ako su na mnogim ključnim mestima u rukovođenju po dubini sistema nedovoljno sposobni i ljudi bez stvarnog autoriteta.
Možda ćemo ipak morati da odustanemo od nacionalnih fudbalskih stadiona i probamo da gradimo sistem koji će nam u budućnosti biti spremniji za neki novi udar. Kao i za posledice korone, jer one, u zdravstvenom, socijalnom, psihološkom, ekonomskom smislu, neće prestati kad pandemija stane. Trajaće još dugo. Za takav svet mi moramo da se spremamo.
Koje mere države u borbi protiv koronavirusa vidite kao populističke, a koje kao adekvatne i pravovremene?
Da bih na to pitanje odgovorio morao da bih da budem lekar, i to epidemiolog ili virusolog. To nisam i ne usuđujem se da budem neodgovoran. Još jednom pozivam građane da ostanu kod svojih kuća, potpuno poštuju savete ovlašćenih lekara, smanje do maksimuma socijalne kontakte i da izdrže još malo.
Pratite nas i na društvenim mrežama: