Mark Krendal, osnivač globalnog investicionog fonda Post Scriptum Ventures, danas je i vlasnik CWP, kompanije koja je izgradila prvi vetropark u Srbiji. Nekadašnji poslodavac bivše premijerke, sada predsednice Skupštine Srbije Ane Brnabić u intervjuu za „Radar“ govorio je o svom iskustvu poslovanja u Srbiji, kako su rešeni problemi sa „Elektromrežom Srbije“, o nekadašnjem direktoru tog državnog preduzeća Nikoli Petroviću, predsedniku Aleksandru Vučiću, „Rio Tintu“...
Krendal od 2010. živi u Beogradu, i u njemu se, kaže, oseća kao kod kuće.
„Svoj prvi značajan projekat vetroelektrane u Srbiji izgradili smo u Čibuku, snage 158 megavata i pripremamo se da gradimo drugi takav projekat Vetro Zelena, snage 300 megavata. Drugi deo biznisa CWP je proizvodnja zelenog hidrogena. Kada govorimo o energetskom biznisu u Srbiji, govorimo o stvarima koje su ovde sveprisutne. Šta god da pokušate da radite ukoliko ima bilo kakve interakcije sa društvom u celini, neko će vam prići i reći: „Veruj mi Mark, biće sve mnogo bolje ako angažuješ ovu kompaniju kao podizvođača… da, oni su malo, na primer 50 odsto skuplji, ali (smeh) život će biti mnogo lakši sa njima….Tipa, razmisli još jednom o ideji da kupuješ uvek po najnižoj ceni. Takve predloge smo imali, konstantno. Svako bi imao da preporuči nekog rođaka, brata, ili sestru najboljeg prijatelja… Mi smo u CWP, sa svoje strane odlučili, kako se to kaže u engleskom, da budemo čistiji nego Cezarova supruga. Bili smo, iskreno rečeno, „džihadisti“ u tom pogledu. Verovatno nam je zato i trebalo pet godina više da završimo prvi projekat…“, izjavio je Krendal za Radar.
Na konstataciju da je bilo poteškoća sa vetroparkom Čibuk i puno naslova o nesuglasicama s Nikolom Petrovićem, tadašnjim direktorom EMS-a, Krendal ističe da se sa njim nikada nije sreo fizički.
„A on je imao veliki uticaj na nas…. Bilo je dosta kontroverzi koje su se vrtložile oko Čibuka u vreme kada smo konačno dogovorili ugovor o otkupu električne energije sa Vladom. Da budem iskren, nije mi do kraja jasno kako se to na kraju razrešilo. Ono što znam je da se na kraju razrešilo. Mnogo neprijatnosti išlo je u raznim pravcima… Ultimativno ta stvar je razrešena… nekom vrstom mirovnog ugovora, koji je dogovoren bez mog prisustva. Nisam bio fizički tamo. Nisam bio deo tih razgovora. Suštinski, relevantni igrači iz EPS, EMS i Vlade, seli su sa našim tadašnjim nacionalnim menadžerom, i dogovorili se. Dogovor je bio po principu da „svi spuste svoje oružje“ i da se mi povežemo na mrežu, i to je ono što se dogodilo. Nisam upoznat sa kojim god privatnim razgovorima koji bi mogli biti deo tog aranžmana. Ali očigledno je, nešto se dogodilo“, naglasio je vlasnik CWP.
Na podsećanje da je Vučić tog septembra po povratku iz Vašingtona, javno govorio da iza pisma kongresmena tadašnjem potpredsedniku SAD Džozefu Bajdenu, u kome se tvrdilo da su „Andrej Vučić, Nikola Petrović i Zoran Korać, konsolidovali svoj uticaj u sektorima energije, telekomunikacija i infrastrukture, a da su prava novinara u Srbiji na najnižem nivou od vremena Miloševića“, stoji američka kompanija koja želi da gradi vetroparkove Krendal objašnjava da je to „imalo veze sa ljudima koji su militantno tražili podršku za neko pravno pitanje“… Upitan da li misli na slučaj braće Bitići, on je potvrdio i rekao da on nije imao nikakve veze s tim.
„Ta grupa je trčala svuda po Vašingtonu i pokušavala da stvori neprilike srpskoj vladi. Ja nisam imao ništa sa time. Nikada nisam sreo te ljude. Ali, vi ste u pravu, Vučić se vratio iz Vašingtona, ubeđen da smo mi uradili nešto da sipamo benzin na tu vatru. To apsolutno nije tačno. Ali je tačno da je on verovao u to. Rekao je to ispred dovoljnog broja ljudi, koji su to potom rekli meni, govoreći: „Hej, ovi momci su zaista ljuti na tebe“. Mi smo bili potpuno nedužni. Ono oko čega smo se sporili bio je ugovor o otkupu električne energije i ko je odgovoran za povezivanje na visokonaponsku mrežu. Oni su u to vreme bili veoma nezadovoljni što mi gradimo jednu zaista veliku vetroelektranu“, naglasio je Krendal.
Vaš novac, podstanica naša.
Naveo je i da je postojala velika sumnja EPS-a i EMS-a u vezi sa idejom privatne proizvodnje energije.
„Do 2014. niko to nije uradio i postojao je konsenzus kod značajnog broja ljudi unutar javne uprave, i EPS-a i EMS-a, da privatna preduzeća ne bi trebalo da imaju ništa s proizvodnjom struje… Na kraju, bilo je i dosta pritiska od EU, koja je zahtevala ekspanziju u obnovljive izvore energije, privatnu proizvodnju energije i otvoreno tržište energije u Srbiji. Dosta pritisaka je, dakle, dolazilo iz Brisela i Beča (sedište Evropske energetske zajednice), ali tokom tih skoro godinu i po dana bilo je nekako ružno… Naš argument je bio – ako sagradimo elektranu, da bi se povezala na visokonaponsku mrežu, potrebna je podstanica. To je bila velika investicija i EMS nije imao novca za nju. Kada je došlo vreme da se povežemo na mrežu, rekli smo – mi imamo elektranu, šta ćemo da uradimo za podstanicu, kako možemo da se povežemo na mrežu. EMS je rekao – dobro, mi moramo da budemo vlasnici podstanice. Na pitanje hoćete li je izgraditi, oni su rekli: „Ne, nećemo, nemamo novca za taj projekat.“ Kada smo konačno sklopili mir sa EMS-om, ono na šta smo pristali bila je neka komplikovana forma dogovora, po kom bi oni izgradili podstanicu, po našim instrukcijama, a mi smo angažovali izvođače i platili ih. Striktno govoreći, bio je to poklon u svakoj fazi. Šta god da je bilo ko uradio, bilo je u njihovom vlasništvu. Svaki put kada bih potrošio dolar, suštinski ja sam ga poklanjao EMS-u. Eto, tako se to razrešilo. Problemi sa kojima se industrija suočavala tada su odavno prevaziđeni. Vlada je nastavila da stvara veoma povoljno okruženje za investicije u obnovljive izvore energije – zato smo i dalje aktivni na ovom tržištu…“ poručio je Krendal.
Upitan za nekadašnju saradnicu Anu Brnabić, kao i o tome da se često percipira da je rešenje problema koje je CWP imao, došlo uz pomoć nekog dogovora sa Vladom, u kome je ona učestvovala, Krendal je istakao da je ona, kada ju je sreo, radila je za konsultantsku kompaniju koja je obezbeđivala savete i usluge za USAID.
„Kada smo odlučili da ojačamo naš menadžment tim u CWP, prvo smo je angažovali kao zamenicu nacionalnog menadžera, a potom je promovisana u nacionalnog menadžera. Pod njenim liderstvom kompanija je dovršila svoj projekat Čibuk, prvi vetropark u Srbiji. Avgusta 2016. pozvana je da se priključi Vladi na mestu ministra za lokalnu samoupravu. Nikada nismo pričali o njenom poslu u Vladi, osim tokom tog razgovora avgusta 2016. Ana i ja smo ostali u kontaktu, ali uz distancu od kada se pridružila Vladi.
Naša cela industrija imala je nesporazum sa EMS-om, neposredno pre nego što je prvi talas vetroelektrana bio izgrađen. Ana je zaista sedela za stolom tokom tih diskusija u kojima ja lično nisam učestvovao. Ana je pomogla da ta stvar svima postane jasna i delimično je i njenom zaslugom došlo do izgradnje ove industrije i svih objekata obnovljivih izvora energije koje Srbija danas ima“, zaključio je vlasnik CWP.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare