Niz nekadašnjih viđenjih funkcionera i članova DS, nakon pada sa vlasti, prešlo je na suprotnu stranu - u redove SNS i bivših radikala. Neki od njih danas su ministri, pojedini su gradski i opštinski funkcioneri, direktori javnih preduzeća… sve ono što nisu mogli da budu dok su se formalno nazivali demokratama.
Za Jelenu Trivan nikad nije objavljeno da li je potpisala pristupnicu SNS. Ipak, nesumnjiva je njena bliskost sa naprednjacima, bez koje ne bi mogla da sedne u fotelju direktorke Javnog preduzeća “Službeni glasnik”.
Trivan, koja je nekad bila poslanica, ovih dana je u centru pažnje javnosti jer je kao predsednica Upravnog odbora Filmskog centra Srbije poništila odluku Konkursne komisije da se finansijski podrže filmovi Srđana Dragojevića, Gorana Markovića i Želimira Žilnika.
Veći deo stručne javnosti to je doživeo kao političku osvetu, budući da su ovi reditelji poznati i kao veliki kritičari vlasti.
I nije samo Jelena Trivan zaboravila odakle je došla i za koje se vrednosti nekad zalagala. Na tom sad već dugom spisku su i Gordana Čomić, koja od trenutka kada je izabrana za ministarku glasno ćuti na razbijene glave demonstranata, šovinističke prozivke, vređanja i pretnje novinarima.
Tu je i Goran Vesić, koji kao zamenik gradonačelnika čini sve kako bi se posle izbora domogao funkcije gradonačelnika Beograda, ali i Aleksandar Šapić, koji je preko DS ušao u politiku i bio predsednik beogradskih demokrata.
Svoje mesto u eri naprednjačke vlasti našao je i Vladimir Beba Popović, nekada blizak saradnik ubijenog premijera Zorana Đinđića i direktor Biroa za komunikaciju Vlade Srbije.
On je svojvremeno izjavio da mu je “Vučić (tada premijer, prim. aut) partner kao Vlada Srbije”, te da se njegov Institut “bavi poslovima koji su direktno vezani za rad Vlade, a to je intenziviranje, pojačavanje i osnaživanje procesa evrointegracija”. Zanimljivo je da je Popovićev institut 2019. stručno obrazovao članove SNS, što se videlo iz izveštaja Državne revizorske institucije.
Na listi onih koji su promenili stranačke boje je i Siniša Mali, bivši član DS, koji je svojevremeno bio direktor Centra za tendere u Agenciji za privatizaciju. U vreme vlasti SNS prvo je bio gradonačelnik, da bi potom napredovao i postao ministar finansija i potpredsednik SNS.
Očigledno blizak naprednjacima je i Nebojša Krstić, nekad savetnik i desna ruka bivšeg predsednika Borisa Tadića. Iako je jasno da snažno podržava Vučića i njegovu vlast, nije poznato da li je ikad pristupio SNS.
Mikloš Biro, član Političkog saveta DS i bivši član Izvršnog odbora demokrata, smatra da je sve to posledica činjenice da u Srbiji članstvo u vladajućoj partiji donosi nekakvu dobit i sinakuru. On za list “Nova” kaže da se zbog toga strankama na vlasti prilepljuju razni karijeristi.
“Kad je Koštunica pobedio, u DSS se učlanilo nekih 47.000 novih članova. To se posle isto desilo i sa DS, kada je Tadić pobedio. Ti koji su se lepili su bili u jednom trenutku i većina. Bilo je tu pametnih ljudi, ali je bilo i onih koji su bili čisti grebatori. Delim ih na one koji su imali svoj poziv pa su se učlanili u politiku iz dobrih namera, i one koji nisu imali svoj poziv, nego im je politika bila poziv”, navodi Biro.
On navodi da je to bio slučaj sa Gordanom Čomić, koja je bila prvo asistent na fizici, pa je postala političar. Kako dodaje početkom devedestih, Goran Vesić je u DS bio donosilac bureka i kao takav je opstajao.
Puštao bradu iz protesta prema SNS, pa postao naprednjak
Jedan od bivših članova DS koji je sada deo naprednjačke vlasti je i Aleksandar Senić, direktor Sektora za upravljanje izgradnjom u Koridorima Srbije. Njegov prelazak u SNS nije bio direktan. U međuvremenu je bio član i SDS Borisa Tadića. Zanimljivo je da je u vreme dok je bio poslanik puštao bradu zbog politike koju je vodila vlast SNS, da bi se potom učlanio u tu stranku.
“On je bio taj koji čučao i čekao svoju priliku, pa je onda napisao jedan koncept za DS i preporučio se kao čovek koji se razume u politički marketing. Pošto SNS nema kompetentne ljude, u SNS su jedva čekali da ga prime. Lovci na sinekure su nastavili da budu lovci na sinekure. I Trivanka je taj tip”, ističe Biro.
On zaključuje da je u Srbiji bavljenje politikom uvek bila “prokazana stvar” i da je bilo malo kompetentnih ljudi koji su se upustili u stranačke vode i politiku.
“Onda je i to bio problem. Ako staviš filter onda nemaš ljude, a nećeš da staviš nestranačke ljude, jer nemaš kontrolu nad njima. Tadić se malo bio odvojio od realnosti i pustio druge da to rade. Nije gledao u zube svakom i onda se pojavio i Šapić i Trivanka i Vesić i sve to društvo”, kaže Biro.
„Ideje se menjaju za male koncesije vlasti“
Vida Ognjenović, koja je dugo godina bila članica DS, navodi da prelasci bivših demokrata u redove SNS, nisu čudni u “politički nesolidnoj atmosferi”.
“Nije čudno što se to događa u politički nesolidnoj atmosferi, gde se političke ideje menjaju za male koncesije vlasti ili napredovanje u službi. Ti bi naše naše društvo trebalo što pre da prevaziđe nekim podizanjem društvene svesti i političkog morala, što trenutno nije slučaj”, kaže Ognjenović za “Novu”.
Ona ipak konkretnije nije želela da komentariše odluku nekadašnjih funkcionera DS da pređu u suprotni tabor.
“To su lične stvari i njihov privatni život i korpus političkih ideja, koje ja ne komentarišem. Ali, ponovno uvođenje zabrana i cenzure, tome se energično protivim. Sasvim je svejedno da li takve odluke donose bivši članovi DS ili sadašnji članovi DS ili bivši članovi bilo koje stranke ili sadašnji članovi bilo koje stranke. Smatram da svako ko učestvuje u cenzurisanju umetničkih dela zaslužuje osudu”, zaključuje Ognjenović.
BONUS VIDEO Savo Manojlović: Protesti neće stati ako ne promene i Zakon o referendumu
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare