1
Potpisivanjem ekonomskog sporazuma između Beograda i Prištine danas popodne u Vašingtonu i najave da će Srbija izmestiti svoju ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim, sa čim de fakto priznajemo ovaj grad kao prestonicu Države Izrael, kao i najava da će Priština priznati jevrejsku državu i otvoriti ambasadu u ovom gradu, predstavlja jedan važan iskorak u spoljnoj politici Srbije. Ekonomski sporazum Beograda i Prištine osim ove bliskoistočne smernice imao je i još neke stavke, poput diverzifikacije snabedevanja gasom, zabaranu kupovine opreme za 5G mrežu, kao i proglašenje šitskog političko-vojnog pokreta "Hezbolaha" kao terorističke organizacije. Da je ovo zaista predstavlja jedan novi iskorak Srbije u spoljnoj politici slaže se Dragan Bisenić, autor knjige o Kempdejvidskom mirovnom sporazumu Egipta i Izraela 1980. godine.
sporazum
„Ova odluka na neki način predstavlja jedan novi iskorak u spoljnoj politici Srbije prema Bliskom istoku. Još više pridruživanju Trampovoj viziji Bliskog istoka. Bliskoistočna politika predsednika Trampa formirana je u njegovom mandatu veoma rano oko projekta „Mirovnog sporazuma stoleća“ između Izraela i Palestinaca. On je inače taj svoj projekat najavio iste večeri kada je pobedio 11. novembra 2016. Taj projekat je predstavljen januara ove godine, a prethodila mu je velika konferencija u Bahreinu koja je bila posvećena ekonomskim pitanjima i doniranju sredstava za razvoj palestinskog eniteta. Dok su brojene arapske zemlje iz regiona podržale taj projekat, Palestinska strana ga je odbacila. Odnos arapskih, a posebno zalivskih zemalja prema Izraelu dinamično se menja poslednjih godina. Nosioci tih promena su Saudijska Arabija i UAE, kao i njihovi prinčevi naslednici Mohamed bin Salman i Mohamed bin Zajed al Nahjan. To približavanje je posledica jačanja zalivskih sunitskih monarhija naspram iransko-šitske penetracije u regoinu“, kaže za Novu.rs Dragan Bisenić.
Prema njegovim rečima, osim normalizacije odnosa između Izraela i UAE, slični koraci se najavljuju i u drugim zalivskim zemljama.
„Nke druge arapske države, poput Egipta, pozdravile su ovaj sporazum. To je učinio i pre dva dana Egipatski predsednik Sisi koji je pozdravio sporazum i zahtevao strane da se odreknu jednostranih poteza, a posebno izraelske najave aneksije teritorije Zapadne obale gde su izgrađena jevrejska naselja“, dodaje Bisenić.
Ističe da je priznanje Kosova od strane Izraela ideja koja se povremeno javljala u izraelskoj javnosti od 2008. kada su SAD pokrenule talas priznavanja kosovske nezavisnosti.
“ U Prištini incijalno tu ideju podržavao je Hašim Tači koji je je inicirao u Harecu, rekavši tom prilikom da je Kosovo spremo da otvori amabasadu u Jerusalimu ako Izrael prizna Kosovo, jer se tad postavilo pitanje na predlog Trampa i američke administracije o seljenju ambasade u Jerusalim. Međutim, godinu dana kasnije Džeruzalem post posto postavio je pitanje da li je vreme da Izrael prizna Kosovo, ali je na to pitanje odgovorio negativno“, naglašava ovaj iskusni diplomata.
Bisenić smatra da su pojavljivanje bliskoisitočnih tema u sporazum važniji Trampu u borbi za drugi mandat u Beloj kući i da su to pitanja višeg prioriteta koja mogu da zainteresuju američke glasače u biračkom procesu.
„Tramp je na svom Tviter nalogu nekoliko puta istakao ove detalje sporazuma koji je postignut u Beloj kući. Čini se da je sve ovo američkom predsedniku važno zbog izbora koji su presudni za njegov opstanak u Beloj kući“, kaže na kraju Bisenić.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
