Američki predsednik Džozef Bajden u utorak je za godinu dana produžio sankcionu uredbu vezanu za Balkan, koja je uvedena provobitno 2001. godine, prenosi Glas Amerike, a koja predviđa mere protiv osoba koje su pretnja miru i demokratiji.
Potezi osoba koji prete miru i međunarodnim naporima za stabilizaciju na Zapadnom Balkanu, uključujući činove ekstremističkog nasilja i opstrukciju, i situacija na Zapadnom Balkanu – koja sprečava napredak ka efikasnoj i demokratskoj upravi i punoj integraciji u transatlantske institucije – i dalje predstavljaju neuobičajenu i vanrednu pretnju po nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku Sjedinjenih Država – naveo je Bajden u obaveštenju o produženju mera, upućenom Kongresu.
Obaveštenje će biti objavljeno u Federalnom registru, prenosi Glas Amerike podsećajući da su važenje uredbe produžavali i prethodni američki predsednici.
Glas Amerike podseća da je Bajden važenje uredbe obnovio odlukom (14033), donesenom 8. juna 2021. godine.
Naveo je da situacija „na teritoriji bivše SFRJ i Republike Albanije (Zapadni Balkan) tokom poslednje dve decenije – uključujući podrivanje posleratnih sporazuma i institucija posle raspada bivše SFRJ, kao i rasprostranjena koruciju u raznim vladama i institucijama na Zapadnom Balkanu – sprečava napredak ka efikasnoj i demokratskoj upravi i punoj integraciji u transatlantske institucije i da zbog toga predstavlja neuobičajenu i vanrednu pretnju po nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku Sjedinjenih Država“.
Prvobitnu uredbu (13219) o vanrednim merama vezanim za Zapadni Balkan, tadašnji predsednik Džordž Buš mlađi potpisao je 2001.
Buš je tu uredbu dopunio 28. maja 2003. „kako bi preduzeo dodatne korake u vezi sa delima koja se odnose na opstrukciju sprovođenja Ohridskog sporazuma iz 2001, u vezi sa Makedonijom (sadašnjom Severnom Makedonijom)“, podseća Glas Amerike.