U čestitki za Dan državnosti, predsednik SAD Džozef Bajden pozdravio je odluku Srbije da prihvati francusko-nemački predlog, što je odamh stvorilo dilemu u javnosti. Kada je to Srbija prihvatila tzv. evropski predlog, budući da vlast to nije zvanično saopštila? Pominjali su se izbori, pritisci i sa ruske i zapadne strane, ali još uvek se zvanično čeka „srpsko da“. Sa druge strane, sagovornici Nove tvrde da Zapad nedvosmisleno veruje da je predlog u Beogradu već prihvaćen.
Predsednik SAD Džozef Bajden uputio je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću čestitku povod Dana državnosti, u kojoj je između ostalog poručio da ova zemlja pozdravlja odluku Srbije da prihvati evropski plan za Kosovo.
“Tokom poslednjih nekoliko godina, Srbija i Sjedinjene Države su zajedno radile na diversifikaciji izvora energije i jačanju ekonomske saradnje stvarajući bolju budućnost za naše građane. Zajedno moramo da nastavimo da podržavamo narod Ukrajine i pozovemo Rusiju na odgovornost za njen nepravedan i ničim izazvan rat protiv Ukrajine”, stoji u čestitki Bajdena, nakon čega se dodaje:
“U godini koja je pred nama, Sjedinjene Države će nastaviti da podržavaju put Srbije ka pristupanju Evropskoj uniji i dijalog o normalizaciji odnosa sa Kosovom pod okriljem EU. Pozdravljamo Vašu podršku predlogu Evropske unije o normalizaciji, koji će doprineti stvaranju mirnije i prosperitetnije budućnosti regiona”, navodi se u čestitki predsednika Bajdena.
Kao što se vidi iz samog teksta čestitke, prvi deo se odnosi na aktuelne spoljnopolitičke izazove u svetu, koji se u prvi mah odnose na rat u Ukrajini, ali i na energetsku diverzifikaciju. Sa druge strane, drugi deo čestitke posvećen je normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
Pažljivim čitaocima najviše je „zapalo za oko“ to što je Bajden pozdravio odluku Beograda da podrži predlog EU o normalizaciji. Nakon ovog pisma čestitke dodatno se aktuelizovalo pitanje međusobnog priznanje dve strane, dok su SAD nedvosmisleno poručile da nisu promenile stav kada je reč o pitanju priznanja Srbije i Kosova.
Kada je reč o francusko-nemačkog predlogu, iako je predsednik Aleksandar Vučić u nekoliko navrata poslao signal da se ozbiljno razmatra mogućnost prihvatanja predloga, Beograd još uvek zvanično nije rekao „da“ EU i SAD.
Ni sednica Skupštine o Kosovu, niti izjave i konferencije predsednika Vučića do sada nisu bile garant da je Srbija prihvatila plan. Naprotiv, ostavile su prostor da Srbija možda i ne prihvati francusko-nemački predlog.
Kao argument za takvu opciju vezuje se i mogućnost održavanja prevremenih izbora do kraja godine, o čemu je govorio i lider naprednjaka. Burna sednica o Kosovu, protest desničara ispred Predsedništva, izjava predstavnice Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marije Zaharove i dvosmislene poruke Vučića samo su jasan signal da Vučić šalje poruku javnosti da se koleba.
Sa druge strane, čestitka Bajdena iako sadrži „standardizovane“ poruke u diplomatsku svetu, pokazuje i da je za Zapad sporazum gotovo pred parafiranjem.
Komantarišući sadržaj čestitke Bajdena, docent sa Fakulteta političkih nauka (FPN) u Beogradu Milan Krstić ističe za Novu da naglasak na temi Kosova nije iznenađujuć. Sa druge strane, naš sagovornik objašnjava da delovi čestitke koji pozdravljaju prihvatanje predloga iz Beograda šalju jasne poruke šta je Vučić poručio zapadnim silama.
„Ovakve čestitke su uobičajene i prethodnih godina se u njima, po pravilu, pominjao dijalog Beograda i Prištine. I u Trampovim i u Bajdenovim čestitkama se do sada naglašavalo da krajnje rešenje, prema njihovom mišljenju, treba da bude sveobuhvatni sporazum koji vodi međusobnom priznanju. U tom smislu, naglasak na temi Kosova nije iznenađujuć, kao što nije ni pominjanje energetske diversifikacije i važnosti jasnog stava prema ratu u Ukrajini“, objašnjava sagovornik Nove.
Kada je reč o delu čestitke koji je otvorio dilemu da li je Bajden zna nešto što srpskoj javnosti Vučić ne govori, Krstić naglašava da je ovo signal da Zapad doživljava da je Beograd u načelu prihvatio koncept sporazuma.
“Što se tiče pozdravljanja prihvatanja plana, deluje da Zapad doživljava da je Beograd u načelu prihvatio barem koncept, ako ne ceo plan, koji izgleda da se još uvek razrađuje i dorađuje aneksima. To smo imali priliku da vidimo u stavovima EU i SAD i kada je iskazano zadovoljstvo što je „i Priština“, odnosno „i Kurti“ prihvatio načelno predlov, čime se potvrđuje i da smatraju da je Vučić prethodno prihvatio predlog makar u načelu, dok su verovatno pojedinosti ostale neusaglašene”, zaključuje Krstić.
Diplomata i bivši ambasador u Belorusiji Srećko Đukić naglašava da su izjave Aleksandra Vučića jasno pokazale da će Srbija prihvatiti predlog EU, ali napominje da srpska javnost ne prati aktivno izjave predsednika.
„Srpska javnost nije shvatila Vučića, koji je sam izjavio da je prihvatio sporazum. Vrlo dobro sam ga slušao i on to nije slučajno rekao, ali je to javnost koja je protiv sporazuma nametnula svoje viđenje. Ispada kao da on treba nešto ponovo da prizna, a okvirni sporazum je posle Vučića prihvatio Kurti. Nekoliko puta je rečeno da ostaje samo da Kurti učini isto, što je on nedavno uradio. Dakle, Vučić je to već uradio, ali srpska javnost to nije želela da čuje“, objašnjava sagovornik Nove.
Đukić objašnjava da je Vučić sve to plasirao da bi javnost lakše „progutala“, ali da tu više nema dileme.
„Srbija je ušla u završni proces pregovora, koji će verovatno u najskorije vreme rezultirati potpisivanjem sporazuma. Vučič je sve radio korak po korak, ali ga javnost nije pratila u njegovim potezima. Setite se da Srbije već je jednom uputila u septembru nonpejper, čime je napravljena nova varijanta sporazuma. Taj sporazum je varijanta između onoga što Srbija hoće i onoga što neće. Isto važi i za Prištinu. To je jedan kompromis za koji se Srbija oduvek zalagala“, zaključuje Đukić.
Bonus video:Drugi dan skupština o Kosovu i Metohiji
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare