0
Šta je zajedničko vlasniku tabloida “Informer” Draganu J. Vučićeviću, vlasniku tabloida “Kurir” Igoru Žeželju i evroparlamentarcu Vladimiru Bilčiku? Magična reč za ovaj trio je TELEKOM.
Možda laiku, pa i Evropskoj uniji deluje na prvi pogled čudno to što se formirala ovakva trojka. A razlog je vrlo jednostavan. Poslodavac je isti. Samo su zadaci različiti.
Budući zatvorenik i novopečeni multimilioner preko svojih tabloida galame i šire propagandu kako bi održavali rejting režima Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića. Dok ovi galame, slovački nastavnik bi trebalo da ućutkuje kritike na račun režima i njegove glavne finansijske poluge – Telekoma, ali na daleko višem novu kao što je Evropski parlament. Ekipa ima i dodatnog člana u Evropskoj komisiji, ali on je već izolovan u okviru same Evropske unije i nije tema ovog teksta.
Sve ono što je isplivalo u javnost poslednjih dana nije iznenađenje za one koji znaju da se Vladimir Bilčik već godinama pokazuje kao krajnje naklonjen svojim SNS partnerima. Istom SNS-u koji je Srbiju zapravo najviše udaljio od Evropske unije. Bilčik je na poziciju izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju došao na predlog svog prethodnika Dejvida Mekalistera, čoveka o čijim su posetama Beogradu pisali zapadni mediji i za koga je novinar DW Nemanja Rujević napisao da voli sve što vole mladi. Gospodin Bilčik je poznat i po čuvenom međustranačkom dijalogu o izbornim uslovima koji je vodio i koji se završio potpunim fijaskom. Evroparlamentarci nisu predložili bukvalno ništa za istinsko poboljšanje izbornih uslova u Srbiji, a predloženi papir je bio takav da su ga odbili svi opozicioni učesnici dijaloga osim Tadićevog SDS-a. Gospodin Bilčik je još poznat i po tome što je na njegov poslednji Izveštaj o napretku Srbije podneto na stotine amandmana, tako da je i sam na kraju priznao da tekst više nema nikakve veze sa onim što je on predložio.
Toliko o stranom akteru ove rapsodije. Što se dvojice domaćih aktera tiče…
Budući zatvorenik, koji se predstavlja i kao novinar, kaže: “Ja sam samo mali siromašni novinar iz Ivanjice”! Bizaran je i ovih dana dok igra svoj najnoviji šou odlaska u zatvor zato što neće da plati 200 hiljada dinara sudske kazne zbog klevetanja, a ne zato što je, kako laže javnost, osuđen da mora u zatvor. Od javnosti se krije i da je baš Vučićević od Telekoma do sada dobio više desetina hiljada evra. Pametnom dosta.
Novopečeni multimilioner kaže “Udar na novinare Kurira”! I to mu je odgovor kada pokažem ugovor. U tom ugovoru stoji da mu je Telekom dao 38 miliona evra državnih para za fiktivni posao, koji mu je omogućio da od malog privrednika Igor Žeželj postane multimilioner. Telekom mu je tim novcem omogućio da kupi tabloid Kurir koji je od tada objavio najmanje stotinu naslovnih strana sa manipulacijama i dezinformacijama o kritičarima režima, a o Aleksandru Vučiću, u proseku svakog drugog dana, naslovnice samo u pozitivnom ili neutralnom kontekstu, naravno.
Žeželj se predstavlja i kao medijski mogul, novovlasnik je produkcijske kuće za proizvodnju TV serija, a odnedavno i novi vlasnik briselskog portala Euroactiv za Srbiju i Hrvatsku – državu EU. Upravo sa Žeželjevim Kurirom i Euroactiv-om je Bilčik počeo da se sastaje, a razlozi kao da se kriju, s obzirom na to da posle njih nije bilo nijedne Bilčikove izjave ili intervjua čak ni za Žeželjev Euractiv. Nije teško zapaziti da na portalu Euroactiv-a za Srbiju ima samo dobrih vesti i, naravno, intervju sa Goranom Vesićem. Žeželja i Vesića ipak vezuje i “više od igre”. Goran Vesić je nekoliko godina bio zamenik direktora u Žeželjevoj firmi Wireless media, baš toj kojoj je Telekom praktično poklonio onih 38 miliona evra kojima je Žeželj potom kupio tabloid Kurir.
Pročitajte još...
No, nakon vesti i skandala da se Vladimir Bilčik sastajao sa predstavnicima Telekoma i Žeželjevih tabloida i portala dok traju pokušaji da se iz njegovog novog Izveštaja za Srbiju skine, odnosno da se u njemu ne pominje afera “Telekom” u grupi korupcionaških afera kao što su Savamala i Krušik, stiže još skandalozniji odgovor da je “Bilčik odbio da odgovori na pitanja N1 o potencijalnom lobiranju za Telekom“, a da bi onda i sam priznao nakon tih sastanaka da je došlo do “curenja informacija”.
Telekom je, pored hobotnice za održavanje medijskog mraka u Srbiji, krenuo u juriš i na plaćanje produkcija za TV serije, basnoslovnim novcem opet građana, ali takođe sa podmuklim ciljem koji nam je opet ovih dana otkrio Dragan J. Vučićević lično, kada je napao glumca Marka Janketića zato što je kritikovao stanje u zemlji. Trbuhozborac režima je Janketića javno napao prozivkom da kaže koliko je “zaradio od uloga u TV serijama koje plaća Telekom Srbija”. Iliti – plaćen si (za svoj posao) da radiš i da ĆUTIŠ! Što bi, posledično, trebalo da bude poruka i svim ostalim umetnicima koji su angažovani da rade svoj posao uz uslov da u slobodno vreme ne smeju da misle svojom glavom. A verovatno i brojnim “filmadžijama” kojima Telekom mesecima ne isplaćuje obaveze, jer je u dugovima do grla.
Telekom je, kao najveći oslonac ove vlasti za ispiranje mozgova i držanje građana u mraku i pokornosti, dodatno i na suptilnom, a perfidnom zadatku stvaranja apolitičnih glasača, ljudi koji gube nadu u promene. Zato su paralelno i stvarali mrežu svojih novih televizija čijim su vlasnicima omogućili da se obogate, dok su i silom terali ljude da moraju da uzmu ili pređu na MTS.
Telekom je i najsubverzivnija kompanija za održavanje Vučića na vlasti jednako važna kao i svi njegovi Izraelci, ti propagandni “magovi”. Oni za Vučića smisle, Telekom sprovede.
Za to vreme, uprkos Bilčiku, EU je već najmanje dva puta opominjala Srbiju – ispitajte aferu Telekom. Međutim, Zagorkino tužilaštvo okreće glavu. Glavna tužiteljka Srbije ne pita generalnog direktora Telekoma Vladimira Lučića čak ni kako to da troši stotine miliona evra na televizije koje se pokazalo da se ne gledaju, pa tako i Arenu kojom bi da pobede u regionu, a koja nije skupila više od 1,5% gledanosti. To su samo neka od pitanja za Vladimira Lučića, koji je ojadio Srbiju više od Grčića. Zbog jednog se raspao EPS, zbog drugog Telekom.
Godinama smo pozivali Tužilaštvo za organizovani kriminal da zakuca na vrata generalnog direktora Telekoma Vladimira Lučića. Da ga priupita kako je moguće da je i ova, jedna od dve najuspešnije državne kompanije, pojela sopstvenu vrednost, ušla u dubiozu, dok istovremeno baca abnormalnih 600 miliona evra državnih para za prava prenosa Premier lige i kupuje razne kablovske operatere višestruko preplaćujući njihovu tržišnu vrednost.
Nije se čak ni Savet za borbu protiv korupcije udostojio da malverzacije u Telekomu ispita do kraja, iako im je to govoto u amanet ostavila njihova članica, istaknuta pravnica sa više od tri decenije sudijskog iskustva, gospođa Jelisaveta Vasilić. Ona je aferu Telekom prva i pokrenula i do poslednjih dana svog života juna 2021. uporno istrajavala da se ona ispita.
Jednu borkinju za raskrinkavanje ove SNS-Telekom hobotnice smo izgubili, ali je to razlog više da tu borbu moramo nastaviti. Sa gospođom Vasilić su nestala i jedina prava pitanja i analiza o korupciji u Telekomu unutar nadležnosti sistema, kao što je ovaj zvanični antikorupcijski Savet Vlade Republike Srbije. Sigurna sam da bi ih ona i danas imala, kao na primer koliko je para državni Telekom platio za otvaranje predstavništva u Briselu, a gde je za direktora postavljen Damir Hrustanović, suprug ambasadorke Srbije u Briselu Ane Hrustanović. Ili koliko je para tako opredeljeno za lobiranje da se Telekom izbaci iz negativnog pominjanja u Bilčikovom budućem Izveštaju o Srbiji. Odnosno da se Telekom kao poslodavac medijske hobotnice za održavanje medijskog mraka „umije“, a nalogodavac zaštiti.
Jasno je da kada se srpsko tužilaštvo i Evropska unija odvaže da raskrinkaju poslodavca, na red će doći i nalogodavac. Za postulate Evropske unije to je važno. Za Srbiju je suštinsko, koliko i ima li izlaza iz propagandnog i korupcijskog mraka u Srbiji.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
