0
Bela kuća sigurno ima "jak papir" na stolu, izjavio je FoNetu izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo Milan Antonijević, povodom razgovora delegacija Beograda i Prištine u Vašingtonu, i dodao da bi se trebalo setiti izuzetnog pritiska kakav je 1995. godine postojao u Dejtonu da bi se došlo do sporazuma o miru u Bosni i Hercegovini.
„Dosta toga se drži u tajnosti. Videćemo način na koji će pregovori biti vođeni. Možemo se setiti Dejtona i izuzetno velikog pritiska da se izađe sa konkretnim dogovorom, papirom, nečim što su potpisale sve strane“, rekao je Antonijević u serijalu razgovora Agreman.
On očekuje veliki pritisak, jer je sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Avdulaha Hotija u Beloj kući jedna od poslednjih spoljnopolitičkih bitaka koje će administracija američkog predsednika Donalda Trampa moći da vodi.
Antonijević je ocenio da Evropska unija ima mesto za pregovaračkim stolom, što se svakog dana sve više potvrđuje i konstatovao da je sve što se dešava u Vašingtonu usaglašeno sa onim što Brisel želi da promoviše.
„Cilj Brisela je da svoj dijalog okonča na kvalitetan način, vodeći računa o svemu potpisanom u Briselskim sporazumima. To je i bio početak otopljavanja odnosa između Beograda i Prištine“, objasnio je on i podsetio da su prvi susreti bili napravljeni zahvaljujući pritiscima Unije.
Prema njegovim rečima, dolaskom tadašnjeg predsednika Vlade Srbije Vučiča se razgovori intenziviraju, „ali bilo je nečega što je parafirano ranije“.
„Mnogo toga nije sprovedeno i nadam se da EU ne lamentira nad time što nemamo Zajednicu srpskih opština na Kosovu, već se nadam da iz Brisela dolazi jasan signal da se mora vratiti na sve što je potpisano. Videćemo kakva će pitanja biti u Vašingtonu, ali će sigurno na povratku iz SAD biti usputnih stanica“, izjavio je Antonijević.
Što se tiče rezultata crnogorskih parlamentarnih izbora, on je poručio da „Srbija mora da shvati da je Crna Gora spoljnopolitičko, a ne unutrašnje pitanje“.
„To je prva pretpostavka kako bi neke odnose u regionu relaksirali, a to nismo videli tokom predizborne kampanje. Zaboravljeno je da bi trebalo razgovarati o interesima onih koji žive u Crnoj Gori. Polarizacija nije dobra i nadam se da će doći do smirivanja“, rekao je Antonijević.
On ne očekuje prevelike turbulencije, već predviđa da će opoziciona većina, pošto se saglasila o nekim zajedničkim principima, moći da izdrži vetrove sa strane i da neće biti nasilja koje može biti provocirano širom Crne Gore.
Antonijević je rekao da je teško oceniti da li je uticaj Beograda na izbore u Crnoj Gori bio pozitivan ili negativan i da li je doveo do visokog odziva glasača, „što je dobar pokazatelj demokratičnosti i želje građana da se bave svojom sudbinom“.
„Ovo su izbori za parlament, ali predsednik Crne Gore Milo Đukanović ostaje na funkciji do kraja mandata. Nekako je ovo bilo plebiscitarno izjašnjavanje protiv Đukanovića, ali on ostaje još dve godine na funkciji“, zaključio je Antonijević.
