Atlantski savet o Vučićevoj "vakcina diplomatiji"

U tekstu se navodi da je 11 dana nakon što je proglašena globalna pandemija kovid-19, TV publika u Srbiji doživela izvanredan prizor i podseća da je predsednik Vučić poljubio kinesku zastavu u znak zahvalnosti za medicinsku i zaštitnu opremu, a kinesko medicinsko osoblje sletelo je u Beograd 22. marta prošle godine. Preko noći su širom srpske prestonice nikli bilbordi na kojima je predsednik Kine i natpis "Hvala, brate Si", navodi se u tekstu objavljenom na sajtu Atalnskog saveta.Ocenjuje se da je izvor ovog, kako je navedeno, pravog primera kineske diplomatije, izgrađen na naprednim ekonomskim i diplomatskim vezama Pekinga i Beograda.Navedeno je da je nakon medicinske pomoći koja je stigla u Srbiju Kina finansirala mrežu laboratorija za testiranje na koronavirus. Sredinom januara u Srbiju je sleteo drugi avion, koji je isporucio milion doza kineske vakcine "Sinofarm", koje je dočekao predsednik Vućić.Pola godine kasnije, kako se ističe u tekstu, narativ se promenio. Više nije reč o tome da Kina napada Zapad sa Balkana, već o sposobnosti Srbije da, kako je navedeno, uradi više od onoga što se očekivalo da može. Srpske vlasti postigle su impresivan napredak u vakcinisanju svojih građana i upotrebi vakcina kao "diplomatskog alata".Ističe se da je u zemlji koja ima nešto više od sedam miliona stanovnika, dato 5,15 miliona doza vakicna, a više od 2,4 miliona ljudi, odnosno više od trećine građana Srbije, primilo je dve doze vakcine. Napominje se i da je Srbija donirala vakcine susedima - Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini.Takođe, kako se ističe, građani susednih zemalja mogli su da se registruju i vakcinišu tokom posete Srbiji.Beograd je iskoristio trenutak kada se kooperativni program Kovaks, koji vodi Svetska zdravstvena organizacija, pokazao strahovito sporim u nabavci vakcina, a clanice EU bile zauzete brigom o svojim građanima ukazuje Atlantski savet.U tekstu se, međutim, ocenjuje da Kina jeste deo uspeha Srbije, ali nije cela priča. Podseća se da je predsednik Vučić primio kinesku vakcinu pred TV kamerama u selu na istoku Srbije, a da je Vlada objavila planove za lokalnu proizvodnju Sinofarma u partnerstvu sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. U tekstu se ukazuje da se Srbija nije oslonila samo na to i da je prvu pošiljku Fajzerove vakcine dobila već u decembru 2020. godine. Premijerka Ana Brnabić tada se vakcinisala, mnogo pre većine drugih evropskih lidera. Ruska vakcina Sputnjik V stigla je u Srbiju u januaru, a pocetkom juna beogradski Institut Torlak postao je prvi objekat van Rusije koji je proizveo tu vakcinu, napominje se u tekstu.Pošiljka vakcine AstraZeneka stigla je u Srbiju u februaru, navedeno je u tekstu i naglašeno da je Srbija nabavljala vakcine iz svih izvora - Kine, Rusije i zapadnih kompanija i da je maksimalno iskoristila zalihe koje je akumulirala.Ovakav odgovor na kovid-19 daje besprekornu ilustraciju srpske spoljne politike, ocenjuje se u tekstu i ukazuje da Vučić nije zainteresovan da se prikloni ni Kini ni Zapadu, pogotovo u trenutku kada se raste konkurencija moći izmedu Pekinga i Vašingtona.Prema mišljenju autora teksta, Vučić veruje da interesima Srbije i njegovom licnom programu najviše odgovara otvorenost za poslovanje sa svima. Dodaje se da takav položaj odražava dugogodišnju ravnotežu Beograda izmedu EU i Sjedinjenih Država, s jedne strane, i Rusije, s druge strane."Sedite na dve stolice", kako je Srbiju opisao američki diplomata Brajan Hojt Ji 2017. godine.Ocenjuje se da je u slučaju Srbije "vakcina diplomatija" pokazala fleksibilnost države i dodaje da je Srbija u vakcinaciji prošla mnogo bolje od svojih prozapadnih suseda kao što su Severna Makedonija i Crna Gora, koje su članice NATO-a, kao i da je Vučić dobio pohvale i u celom regionu. Kako zaključuje Atlantski savet, velike su šanse da će predsednik Vučić i u narednom periodu nastaviti politiku saradnje i sa Istokom i sa Zapadom, a "vakcina diplomatijom" apsolutno je "ukrao šou".Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram