4
Uz sve nesuglasice unutar Socijalističke partije Srbije, ipak, je odlučeno da će na predstojećim beogradskim izborima nastupati na listi Srpske napredne stranke, a ne samostalno. Ako je suditi po listi, predsednik Srbije Aleksndar Vučić je svojim dugogodišnjim partnerima dao četiri mesta u prvih pedeset na listi, odnosno pet ako se računa i stranka Dragana Markovića Palme koja je u raspodeli dobila jedno odborničko mesto. Sveukupno, socijalisti, zajedno sa Jedinstvenom Srbijom, mogu da računaju na 11 mesta u gradskom parlamentu, ali pod uslovom da
Prvi put od uvođenja višestranačja u Srbiji SPS neće imati svoju listu na nekim izborima. Odlučili su, uz sve nesuglasice, koje su vešto krili od očiju javnosti, da 2. juna nastupe na listi Srpske napredne stranke.
Takvom odlukom pristali su na to da se njihovo ime ne nađe u nazivu liste, kao i ime njihovog lidera, a i da se među prvih 50 imena na listi nađe samo četiri predstavnika SPS-a, uz jednog predstavnika JS.
Prema tvrdnjama članova SPS, ovakav dogovor rezultat je činjenice da socijalisti nisu pružili otpor „starijem bratu“ iz koalicije, već su se povinovali željama i namerama predsednika Aleksandra Vučića.
U nedelju kada je proglašena lista “Aleksandar Vučić – Beograd sutra” postalo je poznato kakav su konačan dogovor postigli socijalisti i naprednjaci za predstojeće beogradske izbore.
Prema tom dogovoru socijalistima je pripalo svega 11 odborničkih mesta od ukupno 110. Međutim, u prvih 50 njima je pripalo tek četiri mesta, zajedno sa jednim prestavnikom JS, dok su ostalih šest rangirani od 56 do 107 mesta.
Poređenja radi, socijalisti su zajedno sa koalicionim partnerima, nakon prethodnih beogradskih izbora, mogli da formiraju zaseban odbornički klub, a ovog puta će morati da se nadaju da će zajednička lista sa SNS osvojiti dovoljan broj glasova kako bi to mogli ponovo da učine.
I iako je ponuda naprednjaka data socijalistima, ako se gleda isključivo rezultat prethodnih izbora, identična onome što su imali, čine se da veći problem predstavlja strah većeg dela članstva te partije da se izgubi identitet sklapanjem dogovora sa SNS i zajedničkim izlaskom na izbore.
S druge strane, Snežana Paunović, funkcionerka SPS, smatra da gubitak identiteta nije moguć
„Zajednička lista sa SNS nije neki fenomen kojim se mnogo treba baviti. Ovo su važni izbori za Beograd. Mi smo se grupisali na jednu stranu jer smo procenili da je tako bolje. Neće biti ugrožen identitet SPS. Mi postojimo dugo“, rekla je Paunović.
Približavanje ili utapanje, kako mnogi analitičari ocenjuju, SPS i SNS počelo je mnogo pre ovih beogradskih izbora.
Status koji je SPS imao 2012. godine u koalicionom aranžmanu sa SNS-om odavno je izgubljen. Naime, tada su socijalisti bili tas na vagi koji je odlučivao o tome ko će u Srbiji formirati vlast, što im je omogućilo dominantniju poziciju u odnosu na SNS i premijersko mesto za Dačića.
PROČITAJTE JOŠ:
Međutim, dve godine kasnije, 2014., kolo sreće za socijaliste se okrenulo, pa se od tada nalaze u podređenom položaju.
Kako su se ređali izbori, tako je i SPS slabio ali se i sve više “utapao” u SNS. Birači gotovo da ne prave razliku između ove dve opcije, a kako su analitičari ranije govorili za naš portal, ni pojedini istraživači javnog mnjenja jer njihovu popularnost mere jedinstveno.
Na predsedničkim izborima 2017. i 2022. godine ove dve partije “odmerile” su zajedničkim snagama popularnost Vučića, jer su socijalisti doneli odluku da ne izađu sa svojim kandidatom već da bezrezervnu podršku pruže koalicionom partneru.
Da su naprednjaci korektan partner jedino kada njima zatreba, pokazalo se na izborima 2020. godine, ali i 2023.
Rezultati izbora 2020. godine bili su takvi da je SNS samostalno imao većinu za formiranje vlasti na parlamentarnom nivou, ali su bili široke ruke i velikog srca pa su Dačiću dali “utešnu nagradu” – funkciju predsednika Narodne skupštine ali i jedno ministarsko mesto (prosvetu) za Branka Ružića (i mir u kući).
Tokom izborne kampanje prošle godine, moglo se pomisliti da SPS nije dugogodišnji partner SNS-a već opoziciona stranka, jer je u nekim momentima više kritike, žutih strana i napada pretrpeo SPS od strane SNS-a nego opozicija.
Jednim delom, zbog te negativne kampanje SPS se srozao na rejting sličan onom iz 2007. godine (kada su poslednji put bili u opoziciji), što ih je dovelo u još nezavidniju situaciju, ali i otvorilo mogućnost Vučiću da u potpunosti određuje pravila igre zvane vlast.
I odredio ih je, zahtevajući još u decembru od SPS-a da se nađe na njegovoj listi 2. juna na beogradskim izborima, kao i na predstojećim redovnim lokalnim izborima.
Pored jasnih rezultata i upozorenja političkih analitičara da je razlika između socijalista i naprednjaka gotovo izbrisana, socijalisti kao da ne odustaju od scenarija “SPAS-a” Aleksandra Šapića.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
