Ako može "spremačica", zašto ne bi moglo inženjerka

Ona je u autorskom tekstu za list "Politika" ukazala da postoje reči, naročito nazivi zanimanja koje se tradicionalno iskazuju u ženskom rodu kao što su čistačica, kuvarica, vaspitačica, navodeći da se uglavnom radi o zanimanjima koja su slabije plaćena i manje cenjena.Mihajlovićeva je rekla i da upotreba rodno osetljivog jezika podiže svest o značaju jednakosti žena i muškaraca time što ženama daje veću vidljivost i prepoznaje njihove uloge i rad u svim sferama društva."Jezička diskriminacija se u našem društvu najviše vidi u poslovnom okruženju, gde je i dalje standard da se u muškom rodu iskazuju zanimanja koja se odnose na rukovodeće pozicije, kao što su direktor, šef, predsednik, upravnik, što ukazuje na neravnopravan položaj muškaraca i žena i to je potrebno promeniti kako bismo se razvijali ka društvu jednakih mogućnosti za sve", rekla je Mihajlovićeva.Kako je dodala, jezik je promenjiv i evoluira s društvenim razvojem, te je kao takav pokazatelj stanja društva u kome živimo i upravo zato treba da težimo tome da menjamo norme jezika koje su štetne, a na koje smo navikli.Mihajlović je izrazila uverenje da je svakodnevna upotreba rodno osetljivog jezika koristan "alat“ za smanjenje jaza između muškaraca i žena, posebno u profesionalnom okruženju.