Potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović upitala je zašto pojedincima reči direktorka, predsednica, sutkinja, inženjerka paraju uši i da li je to zaista do prirode jezika ili do patrijarhalnih obrazaca koji ne dozvoljavaju ženama da budu prepoznate i prisutne na pozicijama moći i uticaja.
Ona je u autorskom tekstu za list „Politika“ ukazala da postoje reči, naročito nazivi zanimanja koje se tradicionalno iskazuju u ženskom rodu kao što su čistačica, kuvarica, vaspitačica, navodeći da se uglavnom radi o zanimanjima koja su slabije plaćena i manje cenjena.
PROČITAJTE JOŠ
Mihajlovićeva je rekla i da upotreba rodno osetljivog jezika podiže svest o značaju jednakosti žena i muškaraca time što ženama daje veću vidljivost i prepoznaje njihove uloge i rad u svim sferama društva.
„Jezička diskriminacija se u našem društvu najviše vidi u poslovnom okruženju, gde je i dalje standard da se u muškom rodu iskazuju zanimanja koja se odnose na rukovodeće pozicije, kao što su direktor, šef, predsednik, upravnik, što ukazuje na neravnopravan položaj muškaraca i žena i to je potrebno promeniti kako bismo se razvijali ka društvu jednakih mogućnosti za sve“, rekla je Mihajlovićeva.
Kako je dodala, jezik je promenjiv i evoluira s društvenim razvojem, te je kao takav pokazatelj stanja društva u kome živimo i upravo zato treba da težimo tome da menjamo norme jezika koje su štetne, a na koje smo navikli.
Mihajlović je izrazila uverenje da je svakodnevna upotreba rodno osetljivog jezika koristan „alat za smanjenje jaza između muškaraca i žena, posebno u profesionalnom okruženju.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare