Aida Ćorović: Predizbori srušili diktatore u nekim gradovima

Tema predizbora, uprkos tome što je deo opozicije ne podržava u ovom trenutku, nametnula se u javnosti kao nešto što bi moglo da se primeni i u Srbiji. U Budimpešti, gde je vladajuća stranka Viktora Orbana izgubila izbore, pokazalo se da predizbori imaju efekta. Na pravim izborima pobedio je kandidat koji je pobedio i na predizborima.Za opoziciju bi ovo moglo zato da bude dobar put smatraju mnogi, ali ne i oni. U razgovoru za Nova.rs aktivistkinja Aida Ćorović  govorila je o tome čega se i zašto opozicija plaši, zašto su predizbori dobra stvar i šta bi Srbija mogla da dobije sa njima.Zašto mislite da su predizbri dobro rešenje?Poslednjih meseci sam imala prilike da razgovaram sa mnogim prijateljima koji se, bez izuzetka slažu u dve stvari: politička i društvena situacija u Srbiji postaje nepodnošljiva, režim u Beogradu se sve otvorenije ponaša kriminalno i destruktivno, a ono malo osvojenih slobada i demokratskih vrednosti s početka 2000-tih je u potpunosti uzurpirano i uništeno, ali, postoji konsenzus u odnosu na to da opozicija pokazuje zapanjujući nivo inercije, bezidejnosti, potrošenosti i nedostatak energije i proaktivnog stava. U takvom političkom okviru, mnogi od nas ne prepoznaju opciju za koju bi mogli da glasaju, da je podrže ili da nas, makar, inspiriše na promišljanje. Sve veća agresivnost i beskrupoloznost vlasti, s jedne i "izduvanost" i retke smislene rakcije opozicije, nisu obećavajuće i ohrabrujuće okruženje za svakoga ko želi istinske promene u Srbiji. Iz tog razloga, ideja o predizorima predstavlja jednu vrstu osveženja i, konačno, proaktivan i svež pristup u delu političkog spektra koji zauzima opozicija.Šta sa predizborima može da se dobije?Dosadašnje reagovanje opozicionih stranaka, koje je, skoro isključivo, bilo reaktivno, ovakvim pristupom pomera polje delovanja u zonu proaktivnog delovanja i daje nadu da će doći do aktiviranja u "maloj bari". Igrom slučaja sam pre nekoliko dana razgovarala s prijateljima koji su promišljali o načinu da nova (ne nužno i mlada) lica vidimo na političkoj sceni Srbije i svi smo se složili da predizbori mogu uneti te željene "tektonske poremećaje" na opozicionoj sceni.

Kako bi prema vašem viđenju oni trebalo da izgledaju?Predizbori kao institut nisu nepoznati, znamo da su takve inicijative pokrenute u Americi, postoje aktivni kontakti sa mađarskim opozicionim strankama koje su organizovali nešto slično. Mislim da bi predizori dali priliku već poznatim opozcionim liderima, ali, mnogo više do sada neprofilisanim, ili manje profilisanim liderima da izmere svoje snage i pokažu koliko zaista uživaju podršku među građanima. U ovom trenutku je možda ideja nedovljno obrazložena javnosti, pa, s toga deluje apstraktno, ali, mislim da bi to bila novina koja bi zaista mogla da napravi ozbiljnu preraspodelu snaga unutar opozicije. Naravno, sve ovo govorim u slučaju da postoji konsenzus da se na predstojeće izbore, uopšte, izlazi.Zašto je ova ideja za većinu opozicionih lidera u ovom trenutku neprihvatljiva? Da li se i čega plaše?Verujem da većina opozicionih lidera zazire od ove ideje i bojim se da mnogima od njih odgovara ovakva vrsta staus quo-a. Previše olako se mnogi od njih pozivaju na "staru slavu" i još lakše frljaju nekim izmaštanim podrškama građana, pa, sam sigurna da bi suočavanje sa tačnim i istinitim stanjem stvari, bilo prilično neprijatno, da ne kažem i da bi za neke situacija bila ozbiljna blamaža. Zato sam uverena da mnogi ne žele "da talasaju", jer bi ti talasi mogli da napune usta prljavom vodom upravo one koji se, bez ikakvog meritornog i egzaktog dokaza, hvale visokom podrškom građana.Ono što meni izrazito smeta u opozcionom "jatu" je gotovo istovetna nebriga o stvarnom stanju stvari među biračima, koju pokazuje i ekipa na vlasti. Kao aktivna građanka, od opozicionih stranaka očekujem veći stepen otvorenosti prema građanima, očekujem više mašte i proaktivnog pristupa, umesto pukog i površnog ubeđevinja da su trenutni opozicioni lideri "Bogom dani". Bojim se da je takav ignoratski odnos prema porukama građana jednom već skupo koštao te političke lidere, zato sam uverena da su i sami svesni svog lošeg rejtinga i da ne žele da on javno bude vidljiv.

Da li su beogradski redovni izbori koji se održavaju sledeće godine šansa za opoziciju?Beogradske izbore videm kao crvenu liniju i najvažnji test za opoziciju i bila bi velika šteta ne iskoristiti ih. Poteze koje vuče Aleksandar Vučić (pripajanje stranke Aleksandra Šapića sa SNS-om, ali i neskriveno i brutalno potkupljivanje građana ) govore da on panično traži svaki mogući način da izbegne debakl na beogradskim izborima. Vućić, naime, zna da se koplja lome upravo u glavnom gradu i gradu gde postoje neki nazavisni mediji i institucije koje nije uspeo da demolira. Na izborima u najvećim gradovima su već pali neki od poslednjih evropskih diktatora i Vučić će uraditi sve da ostane na površini.S toga je važno da se sada izmere snage među opozicijom, da se ne pucaju ćorci onda kada to bude važno, ali i da se građanima probudi nada i aktiviraju umrtvljena ili potrošena očekivanja. U svakom slučaju, sve što predstavlja proaktivan stav, potragu za mogućim rešenjima i uključivanje građana, jesu aktivnosti koje ću lično podražti i navijati za njih. Predizori su svakako bolja opcija od praznih, kabiniteskih ubeđivanja potrošenih opozicionih lidera da su oni jedino što ovo društvo može da iznedri i stare slave koja je odavno izgubila sjaj. Proaktivan stav i rad na terenu i među biračima, a ne zvona i praporci, gospodo opozicionari! Staru slavu ste odavno potrošili, blanko podška je davnih dana potrošena, građani od vas očekuju nešto novo i nešto ubedljivije od ubeđevinja da ste nezamenjivi!Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram