4
Tek posle objavljivanja našeg teksta da je u Agenciji za sprečavanje korpcije došlo do “čistke” stručnih kadrova i postavljanja podobnih, na adresu naše redakcije stigli su odgovori iz ove institucije, iako smo im pre objavljivanja teksta ostavili dovoljno vremena da nam pošalju odgovore.
Agencija je demantovala da je u toj instituciji sprovedena čistka kadrova, a u odgovoru koji su nam dostavili istakli su da je sve urađeno prema pravilima, te da su svi službenici “raspoređeni na odgovarajuća radna mesta”.
“Agencija za sprečavanje korupcije počela je sa primenom novog Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta 01.11.2023. godine. Prilikom raspoređivanja zaposlenih u Agenciji, nijedan zaposleni nije dobio otkaz, kao što nijedan zaposleni nije premešten na radno mesto u nižem zvanju od zvanja na ranijem radnom mestu. Svi državni službenici raspoređeni su na odgovarajuća radna mesta, pri čemu je direktor Agencije vodio računa o tome na kojim su poslovima radili pre raspoređivanja”, odgovorili su.
Na naše konkretno pitanje da li sada na poziciji ključnoj za otkrivanje korupcije radi profesorka španskog jezika, ponovili su, da su “svi na odgovarajućim radnim mestima”.
“U vezi sa navedenim pitanjem, još jednom ukazujemo na to da su svi zaposleni u Agenciji raspoređeni na odgovarajuća radna mesta, kao i da svi ispunjavaju uslove za rad na određenom radnom mestu. Ukazujemo i na to da je princip rotacije državnih službenika prepoznat kao mera unapređenja rada organa javne uprave u strateškim dokumentima posvećenim borbi protiv korupcije, kako na nacionalnom, tako i međunarodnom nivou”, naveli su iz Agencije.
4
0
0
Nova.rs je objavila da su smenjenim kadrovima umanjene zarade, dok su s druge strane novopostavljenim, prema saznanjima do kojih smo došli, plate povećane za 30 odsto. Međutim, iz Agenciji ističu da nijednom zaposlenom nije smanjena osnovna plata koju je imao i ranije.
“Samo je zaposlenima koji su sa rukovodećih radnih mesta prešli na izvršilačka radna mesta određen pripadajući koeficijent”, obrazložii su.
Iako smo pitali koliko kadrovskih promena je izvršeno, na to pitanje nismo dobili odgovor.
Provera imovine funkconera
Zatražilli smo i odgovore u vezi sa proverom imovine visokih funkcionera, konkretno tužioca Nenada Stefanovića, odlazećeg gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića i visokog policijskog funkcionera Veselina Milića.
“Provera izveštaja tužioca Nenada Stefanovića, kao i drugih tužilaca, bila je obuhvaćena godišnjim planom provere za 2022. godinu i postupak provere je u toku. Izveštaji Aleksandara Šapića su u postupku vanredne provere tačnosti i potpunosti podataka iz izveštaja kao i blagovremenosti dostavljanja izveštaja. Veselin Milić, raniji savetnik predsednika RS i pomoćnik direktora policije, nije u postupku redovne provere izveštaja za tekuću godinu, imajući u vidu da ne pripada kategoriji javnih funkcionera koji su bili predviđeni godišnjim planom za 2023. godinu”, naveli su.
Takođe, iz Agencije dodaju i da plan provere izveštaja za 2023. godinu obuhvata ukupno 270 javnih funkcionera, između ostalih i 66 državnih sekretara u ministarstvima, 95 javnih funkcionera u Vladi AP Vojvodine i načelnike upravnih okruga, ističući da su izveštaji visokih javnih funkcionera predmet provere Agencije u 2023. godini.
U obradi preko 10.000 izveštaja
Kada je u pitanju broj neobrađenih prijava imovine i primanja funkcionera, iz Agencije su potvrdili naša saznanja da je to preko 10.000 izveštaja.
Odgovorili su da je u procesu obrade 10.453 izveštaja o imovini i prhodu javnih funkcionera, a kao razlog za ovaj zaostatak, naveli su da je u pitanju tehnička stvar, odnosno “aplikativni softver”.
“U broju od 10.453 Izveštaja koji su u obradi, najviše je Izveštaja javnih funkcionera koji nemaju obavezu po Zakonu da dostavljaju Izveštaj, javnih funkcionera koji više nisu javni funkcioneri prema Autentičnom tumačenju Zakona o sprečavanju korupcije i javnih funkcionera kojima je prestala javna funkcija pre više od 7 godina. Takođe, na zaostatak je uticao i nekadašnji način podnošenja Izveštaja, kao i aplikativni softver, koji su se u odnosu na 2010. godinu unapredili. Sistem je sada nadograđen i unapređen, Izveštaji se elektronski popunjavaju i dostavljaju, što je smanjilo vreme obrade istih“, objasnili su.
U odgovoru su takođe naveli i da je od osnivanja Agencije do danas, dostavljeno 91.599 Izveštaja o imovini i prihodima javnih funkcionera, a da je od tog broja obrađeno ukupno 81.146 prijava.
BONUS VIDEO: Za efikasniju borbu protiv korupcije, potrebna bolja saradnja policije i tužilaštva