4 ključne poruke studenata u "Utisku nedelje" kojima su objasnili zašto im režim ne može ništa

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić čas govori o tome da je u Srbiji u toku obojena revolucija, onda kaže da ona nije uspela, a u međuvremenu najavljuje knjigu u kojoj će objasniti kako je pobedio. Uglavnom, studentski protesti se poslednjih dana stavljaju u centar te priče.

A šta o tome kažu oni?

Pre svega da to što oni rade nikako ne može biti obojena revolucija, jer se oni ne bore protiv ove vlasti. Odgovorili su i na trvrdnje da su strani plaćenici.

Sve dobijamo od građana

„Još jedan razlog zašto ne može biti obojena revolucija jeste i pitanje vlasti koje se provlači – odakle njima novac za to. Nameće se narativ da smo mi strani plaćenici, a ustvari svi resursi koje su studenti dobili potiču od građana. Oni su nam donosili sve potrepštine koje su nam potrebne – hranu, lekove, higijenu… Sva hrana na protestima potiče od ljudi, poljoprivrednici su nam više puta kuvali, bake i deke nam donose hranu i kolače, tu su i bajkeri. Kada se poteže to pitanje novca, to je novac građana Srbije koji su odlučili da ga ulože u nešto što su odlučili da zaista vredi i da ga ulože u mladost i budućnost“, rekao je student Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu Vukašin Đinović.

Studenti ne žele da menjaju poredak države, kaže on, već da sistem bude po Ustavu i zakonu.

„Mi tražimo poštovanje onoga što već postoji, a ne neku nasilnu promenu“.

Tražimo promenu, ali ne revoluciju

Student Pravnog fakulteta u Kragujevcu Matija Lazarević istakao je i da revolucija podrazumeva nasilje, a upravo su studenti su ti koji trpe nasilje. Jer su na njih išli kolima i napadali ih na protestima.

“Revolucija podrazumeva pravni diskontinuitet, odnosno negiranje svih zakona i Ustava koji su važili pre i stvaranje novog pravnog poretka. Mi to ne želimo, ja mislim da naši zakoni i Ustav nisu toliko loši već da je problem primena. Mi pozivamo na primenu, a ne na neku revolucionarnu promenu“, naveo je on.

Ne postoje dve Srbije

Jedna od glavnih tema prethodnih dana bila je i to da li su sretenjski skup studenata u Kragujevcu i miting naprednjaka u Sremskoj Mitrovici znak da postoje dve Srbije?

Studentkinja Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, čiji plenum i dalje stoji pri odluci da njihovi predstavnici koji se pojavljuju u javnosti neće govoriti pod svojim imenom i prezimenom, rekla je da je podeljenost na nas i njih, odnosno na građane na skupu u Kragujevcu i SNS mitingu u Sremskoj Mitrovici “veštačka kategorija koja nam je nametnuta”.

“To što se paralelno dešavalo ne znači da su to neki drugi ljudi koji su slavili neki drugi praznik, to smo sve mi i trenutni sistem i medijski mrak samo dalje produbljuje jaz između nas. Ovo je dan svih nas kada treba da shvatimo da smo jedna zajednica, jedan narod“, istakla je studentkinja.

Dotakli su se i svoje sopstvene snage i toga što se čini da su sve jači i stabilniji kako vreme odmiče. Ta snaga, kako kažu, počiva na načinu na koji donose odluke.

Plenum - početak i kraj

“Plenum predstavlja telo svih studenata, a postoje i radne grupe koje imaju svoje ingerencije i pitaju se za svoja pitanja. Studenti su pokazali šta hoćemo kad kažemo da hoćemo sistem“, rekao je student Fakulteta umetnosti Univerziteta u Nišu Aleksandar Krstić.

Ono što je glavno oružje studenata jeste to što ih ima sa svih fakulteta, iz svih grana i struka, dodao je student Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu Vukašin Đinović.

„Tako su, na primer, studenti PMF-a u Novom Sadu kada su izašle ponude za jeftine stanove tačno procentualno razložili tu ponudu i zašto ona ipak nije tako dobra. Kolege sa FTN-a i Građevinskog su pronašle šta tačno od dokumentacije fali. Naša snaga leži u tome što pokrivamo sve sfere društva i tako uspevamo da razbijemo svaku manipulaciju i svaki spin koji ova vlast pokuša“, kaže student Prirodno-matematičkog fakulteta.

BONUS VIDEO: