2
Danas je tačno 100 dana od parlamentarnih izbora u Srbiji, a Vladu još nemamo, što za sobom vuče čitav niz političkih posledica - ne usvajaju se zakoni u skupštini jer tehnička vlada ne može da ih predlaže, proces evrointegracija stoji na mrtvoj tački pa ove godine nismo otvorili nijedno poglavlje, nemamo šefa pregovaračkog tima za razgovore sa EU, u najmanje 24 države nemamo ambasadore i te poslove obavljaju otpravnici poslova...
Ovaj spisak se dodatno komplikuje i produžava time što u Srbiji već gotovo pola godine ne zaseda ni skupština, pa ne znamo ni ko će biti na čelu Regulatornog tela za elektronske medije (REM), niti ko nam je novi poverenik za zaštitu ravnopravnosti.
Tačno 100 dana od izbora nikome nije jasno zašto Srbija nema vladu, kada vladajuća stranka ima sve uslove da je formira apsolutno sama i bez podrške koalicionih partnera. Rok za njeno formiranje predsednik Srbije i SNS Aleksandar Vučić pomerao je tri puta. Poslednji termin bio je kraj septembra, međutim, premijerka Ana Brnabić sada kaže da ćemo ipak čekati sredinu oktobra.
Tehnička vlada – vezane ruke
Dok bi mnogi rekli da imamo tehničku vladu koja obavlja svoj posao i drži u rukama svaki pojedinačni resor, mnogi zapravo ne znaju, da mnogi procesi stoje, što ugrožava i samu državu i njene građane.
Dovoljno je samo pročitati Zakon o Vladi, koji jasno kaže da tehnička vlada, kakvu sada imamo može da obavlja samo praktično tekuće stvari, što bi se reklo da gasi poneki požar.
„Vlada kojoj je prestao mandat može vršiti samo tekuće poslove i ne može predlagati Narodnoj skupštini zakone i druge opšte akte niti donositi propise, izuzev ako je njihovo donošenje vezano za zakonski rok ili to nalažu potrebe države, interesi odbrane ili prirodna, privredna ili tehnička nesreća“, piše u članu 17 pomenutog zakona.
Tehnička vlada, piše dalje u zakonu, ne može ni postavljati državne službenike na položaj u organima državne uprave, a pri vršenju osnivačkih prava Republike Srbije može jedino da imenuje ili da saglasnost na imenovanje vršioca dužnosti direktora i članova upravnog i nadzornog odbora.
Mrtav proces evrointegracija
Znači novi zakoni čekaju milost zvanu nova vlada, iako mnogim građanima Srbije možda od njih mnogo toga zavisi, ipak, po samu državu trenutno najveći problem predstavlja potpuno mrtav proces evrointegracija.
„EU očekuju hitno formiranje nove Vlade u Srbiji i konstituisanje svih organa parlamenta. Izbori su bili u junu, sada je septembar. Ostalo je još nekoliko meseci do kraja godine, ako Srbija misli da nešto uradi, ako misli da otvori bar još jedno poglavlje, moramo videti rad na tome i rezultate tog rada”, naglasio je Bilčik i dodao da ako nema napretka u vladavini prava, borbi protiv korupcije i ostalim reformama, onda se ni nova poglavlja ne otvaraju.
„To vam je sasvim jasna poruka! Nijedno poglavlje nije otvoreno. Ako nema rada i rezultata, onda se poglavlja ne otvaraju. Kraj priče. Mislim da je to vrlo jasno“, kazao je Bilčik.
SNS nastavlja isti kurs
Da je ovo trenutno verovatno najveći problem misli i izvršni direktor Cesida Bojan Klačar.
„Kad Vlada uđe u tehnički mandat više ne može da šalje predloge zakona skupštini. Kao posledicu možemo imati kašnjenje u donošenju zakona, ali u ovom trenutku možda najozbiljnija šteta oseća se u procesu evrintegracija. Ove godine nismo otvorili nijedno poglavlje, mnogo bi u svakom slučaju bilo bole da imamo formirano ministarstvo koje bi suštinski moglo da se pozabavi ovim problemom. Mi nemamo ni glavnog pregovarača, što je dodatni problem s obzirom na to da proces evrointegracija već ne ide željenom brzinom“, navodi Klačar i dodaje da u političkom smislu nema nekih ozbiljnijih posledica, jer je SNS zadržala moć koju je i imala, tako da neće biti nekih velikih promena u dosadašnjem političkom kursu.
Sledeći problem je to što u trenutku kada Srbija čeka novu Vladu, u najmanje 24 ambasade nas predstavljaju otpravnici poslova. Širom sveta, od Japana, Kine, Koreje, Azerbejdžana, Belorusije, Izraela, Maroka, Libije, do Kanade, Brazila, Norveške…
Blokirana i skupština
Otvoreni parlament nedavno je upozorio i na brojne probleme sa kojima se Srbija suočava, jer pored toga što nemamo vladu, ni parlament ne zaseda.
„U skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije Skupština Srbije je bila dužna da izabere novog poverenika za zaštitu ravnopravnosti do kraja avgusta 2020. godine. Takođe, novi Zakon o sprečavanju korupcije koji je usvojen pre godinu i po dana, a čija je primena počela 1. septembra 2020.godine, obavezao je Skupštinu da u istom roku izabere članove Veća Agencije za borbu protiv korupcije, koje je zamenilo dosadašnji Odbor ove nezavisne institucije. Kašnjenjem sa izborom članova Veća, odredbe novog zakona uz Skupštinu nije poštovalo i Ministarstvo pravde, koje je bilo dužno da raspiše javni konkurs za izbor članova Veća i Skupštini dostavi predlog kandidata, kako bi se postupak izbora članova Veća okončao do početka primene novog zakona. Istekom oba ova roka, Skupština Srbije prekršila je odredbe zakona koje je sama usvojila, te propustila da spreči kašnjenje sprovođenjem delotvornog nadzora nad organima izvršne vlasti koji učestvuju u procesu izbora Veća Agencije za borbu protiv korupcije“, rekli su u Otvorenom parlamentu.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
