"Zvečanska" je tužila jer je snimila nasilnu negovateljicu

Na spornom snimku se podsetimo, jasno vidi kako optužena negovateljica nosi dete džeći ga za jednu ruku, a zatim baca u krevetac. Potom je, svojim mobilnim telefonom, fotografisala drugog mališana i izašla iz sobe. Otkrivena je tek kada je Jelićeva odlučila da usnimi telefonom njeno bezobzirno ponašanje i obavesti javnost. Zbog toga će, po svemu sudeći, krivično odgovarati jer, kako nadležni iz Centra tvrde, pomenuti snimak napravljen je na "nezakonit način".Opšte je poznato da su poslednjih godina, građani Srbije navikli da skreću pogled sa ovakvih pojava, odnosno da je malo onih koji se upuštaju u zaštitu drugih, posebno iz ugla svedoka. Zbog toga se javnost s pravom pita da li će se ovakvim postupanjem prema ljudima koji se osmelili da prijave neko krivično delo, a uz to ga još i dokumentovali, samo pojačiti postojeći "problem" u društvu.Sociolog Ratko Božović u razgovoru za portal Nova.rs ističe da je vrlo moguće da će do toga doći, jer kod nas očigledno nema razlike između dobrog i lošeg."Ovde nema velike razlike između dobrog čina i zločina, očigledno. Nema nijansi i to nije dobro. Moramo praviti razliku između dobra i zla, jer je u ovom slučaju motiv onoga ko je snimao očigledno bio da obelodani istinu, a to je poenta svega, zar ne? Ovakvim postupanjem, odnosno pokretanjem postupka protiv osobe koja je imala tu nameru, samo jednačimo dobro i loše. Ne može onaj, koji hoće da istera istinu i pravdu, da bude jednako kriv sa onim koji zloupotrebljava svoj položaj i čini neko krivično delo", kaže Božović.

Sociolog navodi da bi, očigledno, trebalo menjati neke stvari u sadašnjem zakonu, ali i da se to sigurno neće desiti."Neophodno je krenuti od insitucija, odnosno od činjenice da bi u njima trebalo da rade ljudi sa znanjem, koji imaju moralnu kulturu i vrednosni sud. Kod nas toga nema. Zakoni se donose na krajnje neshvatljiv način, a ljudi se tretiraju tako da nema razlike između onih koji čine dobro i oni kojih čine zlo. Zato i i imamo ovakve situacije gde će neko ko ima najbolju nameru, odgovarati", dodaje Božović.

Advokati: Mora postojati granica

Ipak, sa druge strane, advokati brane svoju struku. Kako navode, "dobra namera je jedno, ali i ona mora da ima granicu"."Jedno je prijavljivanje krivičnog dela, drugo je kada neko čini nešto što nije u skladu sa zakonom. U principu, svako može da prijavi krivično delo, a zakon predviđa i kada je to obavezno. Generalno nije dozvoljeno objavljivati tuđe fotografije kojima se zadire u tuđu privatnost. To je onda nedozvoljen dokaz. Možda svedok nije imao lošu nameru, ali mora da se vodi računa gde su granice koje se ne smeju preći", kaže za naš portal advokat Krsto Bobot.Kako navodi, ljudi su, u poplavi brojnih rijalitija kojima su okruženi, izgubili normu šta se može, a šta ne, kao i šta je nečija privatnost, a šta već nije."Ne sumnjam da je ta osoba imala dobre namere, ali u toj nekoj želji da se pribavi dokaz, načinjeno je krivično delo. A samim tim, sada je i taj isti dokaz neupotrebljiv. Možda je trebalo da prijavi ustanovi u kojoj se to desilo, ili policiji. Ne treba uzimati pravdu u svoje ruke", dodaje Bobot.Advokat Denis Bećirić saglasan se sa kolegom u tome da je neophodno postaviti neke granice i on u razgovoru za naš portal ističe da je pomenuti svedok trebalo najpre da se obrati policiji."U situaciji kada neko pravi krivično delo, kakvo je ona uradila, sudija će izuzeti dokaz, što je i učinio. On je procenio da je dokaz neupotrebljiv na sudu, jer upravo potiče iz krivičnog dela. I tu u pravu. Mora da postoji granica koju ne bi trebalo da pređe neko. Po meni, ta žena je najpre trebalo da prijavi policiji ceo slučaj, pa da onda ona postavi neki uređaj za snimanja i učinioca krivičnog dela uhvati na delu. Ovako, ova žena uzima pravdu u svoje ruke", ističe Bećirić.Ipak, dodaje da je u pomenutom slučaju, kada je reč o dobro nameri, dobra stvar što se retko ističu ozbiljnije kazne za ovo delo."Nije toliko česta situacija u praksi da se odgovara za ovo delo, jer ga je teško dokazati. Uglavnom i ako se izriču neke kazne, radi se o uslovnim, što je dobra stvar u ovom slučaju", dodaje Bećirić.