2
Za nesreću u rudniku Soko, poslednju ali ne i jedinu, koja se dogodila 1. aprila 2022. godine u kojoj je došlo do izboja metana, prilikom čega je nastradalo osam rudara, a dvadesetak je povređeno - kriva je viša sila i nema odgovornih. Zoran Pavlović, pomoćnik nekadašnje ministarke rudarstva i energetike Zorane Mihajlović, koji je rukovodio Sektorom za inspekcijski nadzor u trenutku tragedije, po prvi put za Nova.rs govori o svim propustima koje je uočio po dolasku na lice mesta u rudnik.
Odlukom Višeg javnog tužilaštva u Nišu odbačena je krivična prijava koju je podnelo tadašnje Ministarstvo rudarstva i energetike, a protiv koje više nije dozvoljena žalba, niti prigovor. Time je ostala na snazi odluka Osnovnog javnog tužilaštva u Aleksincu da za nesreću niko nije odgovoran.
Pavlović, pomoćnik nekadašnje ministarke rudarstva i tadašnji rukovodilac Sektora za inspekcijski nadzor, po obaveštenju da se dogodila nesreća ubrzo se našao na licu mesta u selu Čitluk, kod Sokobanje. Kako u intervjuu za Nova.rs Pavlović navodi, odmah je shvatio da postoji niz problema i ljudskog faktora koji su doveli do ove teške nesreće. Zbog toga je insistirao i tadašnjoj ministarki predočio dokaze, nakon čega je napisao krivičnu prijavu protiv 14 lica, za krivično delo Teško delo protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine.
„Sve što se zbilo u ovoj tragediji svelo se na konstataciju „nisu imali sreće“. Kada bolje razmislim, tačno je, nisu imali sreće sa ljudima. Nakon podnete ostavke i razrešenja sa javne funkcije, nisam pratio zbivanja u vezi postupanja tužilaštva po predmetu krivične prijave koju je podnelo ministarstvo. Povremeno su me pozivali novinari koji su se interesovali za određene pojedinosti te nesreće, pa sam tako i saznao da je tužilaštvo odbacilo krivičnu prijavu koju sam napisao“, navodi Pavlović na početku razgovora.
Rad u rudnicima je rizičan, posebno u podzemnoj eksploataciji, a ukoliko je pored toga i metanski režim rada, onda je visoko rizičan.
„Zato postoje brojne regulative koje uređuju sve aktivnosti, radnje i postupke kako bi rizici bili svedeni na prihvatljiv nivo i sprečeni neželjeni događaji ili njihova učestalost, odnosno umanjile štetne posledice ukoliko dođe neželjenog događaja. Tu regulativu čine Zakoni, podzakonski akti, pravilnici, uputstva, standardi, interna reulativa.. Sva regulativa mora da bude hijerarhijski usklađena i usaglašena, a njeno dosledno poštovanje i primena je osnovni uslov bezbednosti i sprečavanja izazivanja opasnosti po živote ljudi i imovine“, objašnjava naš sagovornik.
Koliko je opasan rad u rudniku „Soko“ svedoče nesreće koje su se događale godinama unazad.
„Zbog upale i eksplozije metana 1974. godine u rudniku je nastradalo 15 rudara, dok je iduće 1975. godine došlo do izboja gasa i nastradalo je pet rudara. Jedna od najvećih nesreća dogodila se 1998, kada je došlo do izbijanja otrovnih gasova koji su doveli do stradanja 29 rudara. U rudniku se dogodilo još nekoliko nesreća u kojima su pojedinačno stradali rudari na svom poslu“, kaže sagovornik našeg portala i dodaje da je u 2020, godini koja je prethodila nesreći u rudniku „Soko“, evidentirano 97 povreda na radu.
„Ne treba zaboraviti da je od 2000. godine do maja 2022, 35 rudara na podzemnoj eksploataciji uglja u JP PEU Resavica, a u čijem sastavu je rudnik Soko, izgubilo život, a preko 11.500 povređeno, što znači da je ukupan broj povreda na radu tri puta veći od broja zaposlenih, 1% rudara je izgubilo život, a nešto manje od jedne trećine zaposlenih je pretrpilo teške povrede. Sve navedeno nije samo svedočenje rizika i opasnosti, već i potvrda nesposobnosti da se rudarima obezbedi bezbednije okruženje za rad“, navodi bivši pomoćnik tadašnje ministarke Zorane Mihajlović.
Rudari u rudniku „Soko“ radili su bez odobrenja Ministarstva rudarstva i energetike, ali i bez potrebnih tehničkih projekata, o čemu smo ranije pisali.
„Bez obzira na već poznate činjenice da su radovi izvođeni na osnovu Tehničkog rudarskog projekta (TRP) koji je izrađen u skladu sa Dopunskim rudarskim projektom (DRP) za koji je isteklo odobrenje 2013. i glavnim rudarskim projektom (GRP), za koji je 2019. godine odbijen zahtev za odobrenje, te da se baš na mestu nesreće gde su nastradali rudari odustalo i od pomenutog TRP, o šta su se nadležni u rudniku oglušili, smatram da postoje bitni propusti zbog kojih nisu sprečene štetne posledice izboja metana, što je direktno dovelo do pogibije rudara“, kaže Pavlović.
Da je očigledno postojao veliki rizik od izbijanja metana na otkopu ukazuje to da je direktor rudnika „Soko“ svojim naređenjem određivao po jednog inženjera rudarske struke da bude u drugoj i trećoj smeni na licu mesta tokom radova u cilju pojačanog nadzora, što ranije nije bila praksa, navodi bivši rukovodilac.
„Postojala je svesnost o velikom riziku kao i neophodnost dosledne primene propisanih mera i procedura, ali se postavlja pitanje da li su one primenjivane, te zato smatram da je tužilac trebalo da ispita i okolnosti – da li je bilo prekoračenja dozvoljenih vrednosti parametara koji se prate i da li je bilo slučajeva kada je koncetracija metana prelazila 1,50 odsto, a radovi nisu prekidani, što je u direktnoj vezi sa nesrećom. Ako bi bilo utvrđeno da je bilo takvih slučajeva, to bi značilo da su rudari radili u uslovima u kojima rad ljudi i opreme nije dozvoljen. U krivičnoj prijavi je navedeno da je takvih pojava bilo i priloženi su dokazi. Prethodno je direktno uticalo da odgovorna lica nisu prekinula rad ljudi i opreme, te povukli ljude u bezbednu zonu ni u 04:02:30 sati kada je dispečer obavestio otkop da je koncentracija metana 1,54 odsto. Sve se to dogodilo nekoliko minuta pre nego je došlo do izboja“, kaže Pavlović i dodaje:
„Pored navedenog, ništa nije preduzeto po pitanju nedostajućeg zvučnika, kada je iz jame javljeno dispečeru, a koji je to prijavio telefonom odgovornom licu. Kako to da niko nije ni spomenuo da je tokom noći bilo i preko 5 odsto metana ispred ventilatora, te da li je reagovano, odnosno da li su i u tom slučaju ispoštovane interne procedure“.
Krivična prijava je odbačena, a kako naš sagovornik ističe, nisu dati odgovori na mnoga pitanja.
„Zašto je dozvoljen rad ljudi i opreme i pored prekoračenja graničnih vrednosti metana? Ko je i na kakav način trebalo da reaguje u predmetnoj situaciji? Da li je postupano u skladu sa internim procedurama? Da li su interne procedure usaglašene sa propisima u skladu sa kojima su urađene? U oba slučaja postoje odgovorna lica koja ih sprovode ili propisuju, te se logično nameće potreba utvrđivanja njihove odgovornosti“, ističe Pavlović.
U trenutku tragedije niko od rudara nije upotrebio samospasioce, a svi su ih imali na opasaču, iako su svi rudari evidentirani kako su obučeni u rukovanju sa njima.
„Tačno je i da pojedini rudari tvrde da nikada nisu praktično obučavani, niti je sprovedena praktična obuka. Mislim da su to neke od okolnosti koje je trebalo utvrđivati, odnosno da li je izostanak obučenosti i uvežbanosti doprineo katastrofalnim posledicama. Upravo zato, da ne bi ostalo u sferi mogućeg ili verovatnog, ovu okolnost je trebalo ispitati kao i njen uticaj na događaj“, navodi naš sagovornik.
Takođe, pomoćnik nekadašnje ministarke navodi i da ne treba zaboraviti da su predsednik i prvi član Komisije za ispitivanje uzroka nesreće, zapravo lica protiv kojih je podneta krivična prijava zbog direktne veze sa događajima.
„Zbog toga se Izveštaj komisije u delu izvođenja zaključaka ne može uzeti kao merodavan. Pored navedenog, činjenice na kojima su zasnovani zaključci i mišljenje Komisije nisu potkrepljeni izjavama svedoka i drugih lica čiji iskazi mogu biti od važnosti za potvrđivanje navoda u zaključcima. Nameće se pitanje kako Komisija zna da nije bilo uobučajenih pojava koje prethode pojavi metana ako nije uzela ni jednu izjavu očevidaca i aktera događaja koji su bili u jami“, kaže naš sagovornik.
3
2
Čovek koji je utvrdio sve gorenavedene propuste u rudniku za Novu navodi i da mu posebno smeta što je nametnuto, a zatim je i prevladalo mišljenje da sve što se dogodilo u rudniku te nesrećne noći je posledica događaja koji nije mogao da se predvidi.
„Iz navedenog proizilazi kako je u podzemnoj eksploataciji uglja, s vremena na vreme, uobičajeno događanje ovakvih nesreća. Da li je to baš tako ili je savremeno rudarstvo napredovalo do te mere da su nepredviđene pojave, koje mogu izazvati neželjene posledice, svedene na najmanju meru ili se barem brojnim radnjama smanjuju na nivo prihvatljive učestalosti? Nisam primetio da je bilo ko utvrdio koliko je izvedeno istražnih bušotina u zoni predmetne lokacije, te da li je obim istražnih radova bio dovoljan za dobijanje potpunih podataka za izvođenje rudarskih radova, odnosno da se rizici od izboja metana i drugih pojava smanje na prihvatljivi nivo“, navodi Pavlović.
Nedugo, odnosno gotovo desetak dana nakon nesreće u maju 2022. godine, krenuli su pritisci raznih sindikata i rukovodstva na tadašnje Ministarstvo da se rudarima dozvoli da se vrate u jame i nastave sa radom. Odobrenje nisu dobili jer su morali pre svega da izrade Dopunski rudarski projekat pogonske sigurnosti i kolektivne zaštite radnika, na čemu je naš sagovornik insistirao.
„Nisam upoznat da li je izvršena nametnuta obaveza preduzeću da za rudnik izradi taj dopunski rudarski projekat. Sećam se da je zahtevanje izrade ovog projekta smatrano kao namerom gašenja rudnika, jer navodno niko u zemlji nije izrađivao predmetni projekat“, navodi naš sagovornik.
Nakon tragedije u rudniku „Soko“ podnete su krivične prijave protiv 14 lica, prijave za privredne prestupe protiv 2 pravna subjekta i 5 odgovornih lica u pravnim subjektima, a posle dve godine nakon nesreće, nije poznato ni da li je neko makar disciplinski odgovarao.
„Mislim da je davno prošlo vreme kada su se ljudi u rudnicima isključivo uzdali u sreću, te da su znanje, tehnologija, tehnika, organizacija, viština, uvežbanost, disciplina, doslednost u poštovanju propisa opredeljujući za bezbednost. Nakon ove tragedije, da li je dovoljno reći „nisu imali sreće“ ili je potrebno, kako nije pokazana odgovornost prema stradalima, da se suočimo sa istinom i sprečimo buduće „nesreće“, zaključuje bivši pomoćnik ministarke rudarstva i energetike, Zoran Pavlović u intervjuu za Novu.
Podsetimo, u jednoj od najvećih tragedija koje su pogodile Srbiju stradali su Darko Zlatković (43), Nenad Trivunac (37), Petar Petrović (31), Radovan Grujić (47), Branko Čokorilo (57), Branislav Zlatanović (54), Bratislav Živković (59) i Bojan Stajić (34), a 20 njihovih kolega je povređeno usled boravka u prostoru u kom je koncentracija metana prelazila dozvoljenu granicu. Ono što ovu tragediju čini još crnjom jeste podatak da je mogla bit izbegnuta, samo da su nadležni u rudniku na vreme reagovali na nepravilnosti u radu na koje su im radnici ukazivali.
Osnovno javno tužilaštvo u Aleksincu do sada je tri puta odbacilo krivične prijave koje su podnošene zbog ove nesreće. Posle sprovedenog istražnog postupka, tužilaštvo jula 2022. godine saopštava da nema osnova za bilo čije krivično gonjenje. Takva odluka tužilaštva izazvala je revolt kod porodica stradalih i njihovih kolega. Potom je mesec dana kasnije Ministarstvo rudarstva i energetike podnelo krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštu u Nišu i to protiv 14 lica, za krivično delo Teško delo protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine“.
Međutim, nakon predistražnog postupka tužilaštvo odbacuje i krivičnu prijavu Ministarstva jer je našlo da ne postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti.
Porodice stradalih najavili su da neće odustati od borbe za pravdu i da će, ukoliko bude bilo potrebno, pravdu potražiti na sudu u Strazburu.
VIDEO: Razgovor Dispečera u rudniku Soko sa rudarima u trenutku tragedije
