Žalbe na presudu Miškoviću u ponedeljak na apelaciji

Sednica Apelacionog suda će biti javna i trajaće 10 radnih dana, od 7. do 18. septembra, a okrivljeni nisu dužni da joj prisustvuju.Na njoj će sudija izvestilac predstaviti presudu i žalbe tužilaštva i odbrane, a zastupnik tužilaštva, kao i okrivljeni i njihovi advokati će imati mogućnost da se usmeno obrate sudu i dopune svoje žalbe.Na razmatranju je sada druga prvostepena presuda Miroslavu Miškoviću izrečena u martu 2019. godine u Specijalnom sudu u Beogradu.On je osuđen na dve i po odine zatvora i novčanu kaznu od osam miliona dinara zbog pomaganja sinu Marku da utaji pored po odbitku od kapitalnog dobitka iz poslovanja putarskih preduzeća, od 320.3 miliona dinara.Apelacioni sud je ranije potvrdio presudu kojom su Mišković i ostali pravosnažno oslobođeni optužbi za oštećenje putarskih preduzeća u Srbiji, ali je ukinuo deo presude koji se odnosio na utaju poreza i naložio da mu se suđenje ponovi.Pošto je presudu već jednom ukidao, Apelacioni sud sada treba da donese pravosnažnu odluku, a može da ovu presudu potvrdi, preinači ili da sam otvori glavni pretres i izvede ključne dokaze, neophodne za presuđenje.Osim Miroslava Miškovića u ovom slučaju njegov sin Marko osuđen je zbog utaje gore pomenute sume na godinu dana kućnog zatvora i novčanu kaznu od osam miliona dionara.Njegovo preduzeće Mera Invest DOO obavezano je da uplati 320 miliona dinara u budžet države Srbije na ime neizmirenih poreskih obaveza.Vlasnik Nibens grupe, koji je učestvovao sa Miškovićima u poslu sa putarskim preduzećima Milo Ðuršaković, osuđen je na jedinstvenu kaznu od četri godine i tri meseca zatvora i novčanu i kaznu od šest miliona dinara zbog utaje poreza kao i zbog zloupotrebe položaja odgovornog lica u slučaju oštećenja Kruševačke fabrike maziva (FAM).Sud je takođe Ðuraškovića obavezao da na ime protivpravne imovinske koristi stečene po osnovu neizmirenog poreza na kapitalni dobitak fizičkog lica, uplati u budžet Republike Srbije oko 142 miliona dinara, u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude.Ostali optuženi dobili su kazne od osam meseci do tri godine zatvora.Živojin Petrović i Jadranka Bardić su osuđeni na po osam i šest meseci kućnog zatvora zbog pomaganja Marku Miškoviću u utaji poreza.Petroviću je i izrečena i novčana kazna od 500.000 dinara, a Bardićevoj 250.000 dinara.Takođe su osuđeni saradnici Mila Ðuraškovića povodom oštećenja FAM-a zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica.Risto Ristić osuđen je na tri godine zatvora, na po dve godine zatvora osuđeni su Dejan Jevtić, Boro Jelić, Branislav Jovanović i Ljiljana Kostić, dok je Srđan Filipović dobio kaznu od godinu i po dana zatvora.Đurašković i njegovi saradnici obavezani su da u roku od tri meseca od pravosnažnosti presude solidarno da uplate 2,8 milijardi dinara za naknadu štete preduzeću FAM.Svima je suđenje bilo ponovljeno po nalogu Apelacionog suda u Beogradu, koji je u septembru 2017. godine ukinio prvostepenu presudu kojom su Miškovići i Ðurašković bili osuđeni za poresku utaju i naložio da im se suđenje ponovi za to delo, a Ðuraškoviću i njegovim saradnicima i za zloupotrebe sa Fabrikom maziva.Miškovići i Ðurašković kao i još četiri okrivljena su zbog nedostatka dokaza istom odlukom Apelacionog suda tada pravosnažno oslobođeni optužbi za zloupotrebe sa putarskim preduzećima, zbog čega su bili prvobitno uhapšeni u decembru 2012. godine.Protiv Miškovića, Đuraškovića, kao i još osam optuženih, krivični postupak je pokrenut krajem 2012. godine zbog sumnje da su oštetili putarska preduzeća za više miliona evra i utajili porez.Tada su bili uhapšeni i posle višemesečnog boravka u pritvoru pušteni su da se brane sa slobode, pošto su položili višemilionska jemstva u evrima.Nakon izricanja druge prvostepene presude u martu prošle godine, sud im je posle skoro sedam godina vratio pasoše.Njima je blokiran veliki deo imovine, ali Delta holding radi.Pravosnažnom odlukom Apelacionog suda 2017. godine "pala je" optužnica tužilaštva za organizovani kriminal koja je Miškoviće i Ðuraškovića teretila da su finansijskim transakcijama izvlačili novac iz putarskih preduzeća i tako doveli do njihove propasti, odnosno da su ih u periodu od 2005. do 2010. godine oštetili za 16,95 milijardi dinara, a budžet Srbije za 472 miliona dinara.Slučaj u vezi sa Fabrikom maziva iz Kruševca pokrenut je 2010. godine.U tom slučaju, sumnja se da su optuženi oštetili preduzeće iz Kruševca za oko 3.181.070.378,54 dinara (više od 32 miliona evra) i Ðuraškoviću pribavili imovinsku korist u ukupnom iznosu od 1.498.289.138,43 dinara (oko 15 miliona evra).S obzirom da je većina optuženih za putarska preduzeća bila i na optužnici za FAM, postupci su bili spojeni i u februaru 2015. godine je krenulo objedinjeno suđenje.