0
I. A. (36), čije je beživotno telo pronađeno juče u porodičnoj kući u Melencima kod Zrenjanina, dvadeseta je po redu žena koja je ubijena od početka ove godine u Srbiji.
„Te ubijene žene su godinama maltretirane, sigurno su trpele nasilje u porodici pre nego što su završile tragično. Dolaze iz različitih društvenih slojeva, različitih obrazovanja su, ali su na neki način zavisne od svog partnera. Mnoge od njih ne rade, pa finansijski zavise od muškarca sa kojim su. Potom, neke od njih nemaju ni gde da žive, pa trpe. Faktor mogu biti i deca koja ih vezuju, te se zato odlučuju da ostanu sa njim, iako ih on maltretira fizički i psihički“, rekla je Vesna Stanojević iz Sigurne kuće za Nova.rs.
Veliki broj slučajeva ubistava mogao je da bude sprečen, ali žrtve nasilja nisu ozbiljno shvatale pretnje i nisu prijavljivale maltretiranje.
„Plaše se da prijave nasilnika ili te pretnje ne uzimaju ozbiljno. Žene je ranije bilo sramota da kažu da žive sa nasilnikom“, kaže Stanojević. Ona ističe da je najčešći motiv ubistva ljubomora, a da je za ženu najrizičniji momenat kada odluči da napusti partnera koji je maltretira.
Svake godine dogodi se serija ubistava gde je ubica, suprug, partner ili bivši partner, nakon ubistva počinio samoubistvo, a takvi slučajevi ubistava se ne procesuiraju i o njima nema evidencije.
„Šta ako nasilnik provede recimo 15 dana u pritvoru i istekne mu zabrana prilaska. On se vraća u istu kuću, u istu porodicu gde je i činio nasilje, poštovanje zabrane prilaska ne kontroliše niko“, izjavila je Vesna Stanojević i istakla da ne vidi rešenje ovog problema.
Kada je reč o žrtvama porodičnog nasilja, mnogo se značaja daje olakšavajućim okolnostima, poput toga da li se radi o starijoj ili mlađoj osobi, osobi koja ima decu ili koja ima dijabetes. Za desetak odsto ubistava žena izrečena je maksimalna zatvorska kazna, prisutna je i tendencija da se kazne u drugostepenom sudskom postupku često smanjuju.
Podsetimo još i da je bilo reči da bi za vreme vanrednog stanja u Srbiji broj žrtava porodičnog nasilja mogao naglo porasti, ali je situacija bila drugačija. Od uvođenja vanrednog stanja zbog epidemije korona virusa, jedna žena je ubijena u porodičnom nasilju, što je manje nego i u istom periodu prošle godine kada je ubijeno pet žena. Istaknuto je da je u ovom periodu zabeleženo skoro 50 odsto manje zvaničnih prijava nasilja nad ženama i decom, ali da je bilo više poziva nego inače putem SOS telefona i nevladinim organizacijama
U Srbiji je prošle godine 28 žena stradalo u porodičnom nasilju, dve manje nego 2018. godine. Vesna Stanojević ističe činjenicu da broj žrtava ostaje isti, iz godine u godinu, uprkos brojnim merama prevencije i suzbijanja nasilja nad ženama.
Takođe kaže da je u protekloj deceniji čak 350 žena ubijeno.
„Bez obzira na usvajanje Zakona, strategija, preporuka i raznih akata, podaci iz godine u godinu pokazuju da broj ubijenih žena u Srbiji ostaje isti ili sličan i da se situacija skoro pa ne menja“, rekla je ona.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
