2
Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) pohvalilo se kako vodi preko 50 postupaka protiv sadašnjih i bivših javnih funkcionera zbog krivičnih dela takozvane "visoke korupcije" i "teške korupcije". Teško je ne primetiti da među njima nema slučajeva u kojima se pominju visoki funkcioneri aktuelne vlasti. Nova.rs podseća na nekoliko slučajeva kojima bi nadležne institucije morale da se pozabave.
Jedan od najneverovatnijih slučajevima čija je bizarnost dosegla tolike granice da je sa vremenom prerasla u sprdnju, svakako je slučaj Aleksandra Vulina i tetke iz Kanade. Sve je počelo 2012. godine, kada je Vulin postao narodni poslanik.
Sa te pozicije podneo je izveštaj Agenciji za borbu protiv korupcije u kom je naveo da je vlasnik dela stana od 107 kvadrata i dve godine kasnije na proveru Agencije za borbu protiv korupcije dolazi i kupovina ovog stana kada počinje, može se slobodno reći, urnebesna igrarija Aleksandra Vulina.
Cena stana od 107 kvadrata nedaleko od beogradske pijace Đeram iznosila je 229.620 evra, a parking mesto u istoj zgradi 15.000 evra – ukupno 244.620 evra. U ugovoru se navodi da su supružnici prvu ratu od 40.000 evra uplatili prodavcu 22.10.2011, ali i da obavezuju da će preostalih 204.620 evra uplatiti najkasnije do 30.09.2012. godine na devizni račun Filipovića, pisao je KRIK.
PROČITAJTE JOŠ:
Prema Vulinovim tvrdnjama, njegova supruga Nataša je pozajmila 205.000 evra od svoje tetke Mire Milić iz Kanade i oni su istog dana novac isplatili prodavcu. Nataša je ispričala da je novac dala na ruke Filipoviću u prostorijama njegove firme. Dve godine kasnije ovo je ispričao i Vulin u Agenciji, ali je i menjao iskaz i najpre je govorio kako je stan platio od prodaje imovine, a potom rekao da je stan platio od pozajmice suprugine tetke iz Kanade.
Kao dokaz, dostavio je priznanicu s potpisom njegove supruge Nataše na kojoj je pisalo da je primila novac i da je rok za vraćanje deset godina. Potpisa tetke iz Kanade nije bilo.
Decembra 2015. izveštaj o kontroli imovine Agencija je poslala Tužilaštvu za organizovani kriminal, ali je juna 2017. TOK obustavilo postupak protiv Vulina. Tužiteljka Tamara Ristić koja je vodila slučaj utvrdila je da ministar nije zloupotrebio položaj i primio mito. Navela je i da je utvrđeno na koji način su Aleksandar i Nataša Vulin pribavili novac, iako supružnici nisu ponudili nijedan validan dokaz za to. Osim toga, Tužilaštvo za organizovani kriminal se proglasilo nenadležnim tvrdeći da Vulin u trenutku kupovine stana nije bio funkcioner, pisao je KRIK.
Da stvar postane još bizarnija, Vulin je tokom gostovanja na ražimskoj televiziji ispričao šta je sve mogao da uradi da prikrije da je vlasnik stana i tako zavara državne organe, „umesto da stan prijavi na nekog drugog, da sve slaže od početka do kraja i da bude miran i siguran“.
Zatim je na pitanje novinarke KRIK-a na koji način je u Srbiju unelo 205.000 evra pošto podaci o tome ne postoje u Upravi carina, Vulin je kazao da je novac uneo iz nekoliko puta iako je Agenciji prethodno prijavio da je sumu za stan uplatio kao celinu.
Ova priča rezultirala je time da su tri tužilaštva – Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu, Tužilaštvo za organizovani kriminal i Više javno tužilaštvo u Beogradu – smatrala da u ovom slučaju nema razloga za njihovu reakciju pa je afera tetka iz Kanade ostala samo na nivou srpdnje i postala izreka kojom se opisuju bezočne laži.
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar potpisao je 2002. godine ugovor u kupovini stana sa suprugom Sretka Kalinića, najpoznatijeg i najbrutalnijeg ubice zemusnkog klana, otkrio je KRIK pre nekoliko godina, i to nije jedina veza aktuelnog ministra sa ozloglašenim klanom.
On je takođe, kako su otkrili reporteri ove mreže, sastavljao izveštaje o zdravstvenom stanju Petra Panića Pane, kriminalca bliskog ovoh grupi, zahvaljujući kojim je ovaj odlagao suđenja, a u jednom od njih je nakon brojnih odlaganja nastrupila zastarelost.
Što je Lončarevog ugovora za stan tiče, on je potpisan 10 dana nakon smrti crnogorskog kriminalca Veselina Božovića koji je preživeo pokušaj ubistva ali mu je Lonačar ubrizgao nešto u infuziju nakon čega je ovaj navodno preminuo. O svemu ovome pričali su svedoci saradnici u postupku protiv zemunskog klana, rekavši da je Lončar u vilu u Šilerovoj dolazio „svaki drugi dan“.
O vezama ministra zdravlja i ove kriminalne grupe govori i više fotografija koje su isplivale u javnost nakon što su ovako strašne informacije obelodanjene. Neke je prikazao javno bivši ministar Velimir Ilić i na jednoj od njih Lončar se grli sa Dušanom Spasojevićem.
Aleksandar Vučić i brojni Lončarevi saradnici su pokušali da ga „operu“ na prilično nesrećne načine, rekavši tako na primer da se Lončar fotografisao sa pripadnikom zemunskog klana samo zato što mu je ovaj operisao oca.
U intervjuu za NIN i KRIK bivši šef kriminalističke policije Rodoljub Milović govorio je o kriminalnim vezama Zlatibora Lončara, rekavši da je ministar tada vršio pritisak na Zorana Vukojevića Vuka, jednog od svedoka saradnika koji je kasnije ubijen, da ne svedoči protiv zemunskog klana.
U vreme kada je Siniša Mali radio kao ekonomski i finansijski savetnik tadašnjeg prvog potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića, gde je bio zadužen za pregovore s Ujedinjenim Arapskim Emiratima oko ulaganja u takozvane kapitalne projekte, postao je vlasnik 23 luksuzne nekretnine u bugarskom letovalištu Sveti Nikola, otkrili su novinari KRIK-a.
Koristeći prosečnu cenu apartmana u kompleksu, novinari KRIK-a izračunali su da je vrednost ovih nekretnina oko pet miliona evra, a budući da godišnja primanja Siniše Malog u tom trenuku nisu prelazila 34.000 evra, otvorilo se pitanje odakle mu novac za kupovinu luksuznih apartmana.
Novinari KRIK-a otkrili su da je Mali, osim bugarskih nekretnina, posedovao dva stana i tri garaže u blizini Vukovog spomenika u centru Beograda. Stanovi veličina 131 i 160 metara kvadratnih nalaze se u „Oazi“ – ekskluzivnom stambenom kompleksu koji ima centralni dvorišni park, bazen, supermarket, fitnes-centar, celodnevno obezbeđenje, podzemnu garažu na dva nivoa i ostale sadržaje.
Kvadratni metar u „Oazi“ košta oko 3.000 evra – dvostruko više nego u ostalim delovima Beograda. Na osnovu tadašnjih tržišnih cena vrednost gradonačelnikove imovine u „Oazi“ bila je veća od 800.000 evra.
O prljavim poslovima Siniše Malog govorila je nakon razvoda i njegova supruga Marija Mali, motivisana time što je ostala bez starateljstva nad njihovo dvoje dece, a ispričala je i da ju je ucenio, zajedno sa njegovim advokatom Igorom Isailovićem, da mu pomogne da slaže Agenciju za borbu protiv korupcije.
Kada je 11. januara 2006. policija upala u stan viceguvernera Narodne banke Srbije Dejana Simića, uhapsila njega i Vladimira Zagrađanina, direktora marketinga SPS i člana Gradskog odbora te stranke (ujedno i kuma Ivice Dačića) pod optužbom da se u torbi, nađenoj pored njih, nalazi mito u iznosu od 100.000 evra, činilo se da je stvar potpuno jasna, pisao je Istinomer tada.
Tu akciju policije „za dlaku“ je izbegao tada visoki funkcioner SPS Ivica Dačić, pošto je otišao samo 15 minuta ranije jer ga je na hitan sastanak pozvao tadašnji generalni sekretar Vlade Dejan Mihajlov.
Ova priča stigla je potom i do suda, ali je 2010. godine došlo do promene sudije pa je postupak proti vSimića i Zagrađanina počeo ispočetka.
Ocenivši „da nema dovoljno dokaza“ sudsko Veće Višeg suda u Beogradu, kojim je predsedavao sudija Danko Laušević, oslobodilo je Simića i Zagrađanina svih optužbi. Sudija je obrazložio da u dokaze nisu uvršteni prisluškivani razgovori, ni izveštaj BIA o merama nadzora, jer nije ispunjena zakonska obaveza da u zahtevu za primenu ovakvih mera bude napisana sumnja zbog čega se to radi.
Obojica sudija koji su vodili proces protiv optuženih u aferi „Kofer“ unapređeni su tokom reforme pravosuđa.
„Sudija Omer Hadžiomerović, koji je do kraja prošle godine kao sudija Okružnog suda vodio postupak o aferi „Kofer“ postao je sudija Apelacionog suda, dok je sudija Danko Laušević, predsedavajući Sudskog veća Višeg suda u Beogradu, koje je donelo oslobađajuću presudu, pre reforme bio sudija Petog opštinskog suda“, pisali su mediji 2010. godine.
I konačno, u februaru 2011. godine, Apelacioni sud je saopštio da je odbio žalbu Višeg javnog tužioca i potvrdio presudu Višeg suda kojom su Simić i Zagrađanin oslobođeni optužbe i tako se afera „kofer“ skončala kao da je nikada nije ni bilo.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
