1
Grupa evroparlamentaraca zatražila je od ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina da odgovori na više pitanja koja se tiču kamera postavljenih na ulicama širom Srbije, navodeći da smatraju da je korišćenje ovih tehnologija nije neophodno i proporcijalno, posebno ako se u obzir uzme niska stopa kriminala u našoj zemlji.
Imajući u vidu da evroparlamentarci, njih sedam potpisnika dokumenta u koju je „Nova“ imala uvid, smatraju da bi korišćenje tehnologija za snimanje i prepoznavanje građana grubo ugrozilo njihova prava, zatražili su pojašnjenja od ministra Vulina.
Oni u dokumentu traže da objasni način na koji su se kupovale ove tehnologije, informaciju koliko su koštale i detalje o samim softverima i hardverima koje su iznete u procesu javne nabavke. Smatraju da bi bilo interesantno saznati da li su urađene studije koje bi pokazale kakav bi uticaj tehnologija uticaj imala na prava građana I, ukoliko jeste, kada će biti objavljena.
Uz to, interesuje ih i koliko tačno kamera je nabavljeno od “Huaveja” i koliko njih je instalirano u Beogradu i van njega, te da li se može potvrditi da li se trenutno koriste sistemi za prepoznavanje lica.
„Ukoliko se u ovom trenutku ne koriste, da li je planirano da se počne sa njihovom upotrebom u budućnosti i, ako jeste, na koji način će se rešiti nedostatak sistema za čuvanje podataka“, pitali su evroparlamentarci i još zatražili objašnjenje da li postoji bilo kakav novi ili postojeći zakon, a koji se tiče zaštite podataka o ličnosti, koji bi uredio upotrebu ovih sistema.
Osim toga, upitali su i da li postoje informacije o tome šta će se potom događati sa podacima, kome će biti prosleđivani, ko će njima da upravlja i koliko dugo će se oni čuvati u bazama podataka, te da li će biti ustupljivani trećim licima i kojim.
Pročitajte još:
Od Vulina je zatraženo i da objasni da li je predviđeno da se u okviru takozvanog projekta siguran grad nabavlja još uređaja i da li će se oni koristiti i u drugim gradovima van glavnog.
„Mi, dole potpisani članovi Evropskog parlamenta, verujemo da upotreba pametnog video nadzora sa tehnologijom za prepoznavanja lica nije neophodan radi očuvanja javne bezbednosti i da nije proporcijalna uzimajući u obzir rizik od zloupotrebe ličnih podataka građana“, navodi se na kraju i dodaje:
„Nadamo se da će ministar unutrašnjih poslova shvatiti ove zabrinutosti ozbiljno i osigurati da fundamentalna prava građana budu prioritet“, navodi se u dokumentu koji su potpisali Viola fon Kramon, Gvendolin Delbos-Korfild, Andreas Šajder, Klement Grošelj i Helmut Šolc.
Upotreba sistema za prepoznavanje ponovo je aktuelizovana blokadama koje su se održavale širom Srbije krajem prošle I početkom ove godine. Tada su na ulicama primećene osobe sa neobičnim uređajima koji podsećaju na mobilne telefone. Paralelno sa tim, građanima su nakon održanih protesta stizale prekršajne prijave na kućne adrese iako ih niko tokom blokada nije legitimisao.
U prijavi je navedeno da su ih prepoznali različiti policajci, iako gotovo niko od njih nikada nije video niti poznaje pomenute službenike Ministarstva unutrašnjih poslova.
Za upotrebu ovih tehnologija interesovao se i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti koji je, kako je ranije saopštio za list “Nova”, krajem decembra tražio od MUP izjašnjenje o navodima da su učesnici blokada i protesta održavanih širom Srbije fotografisani i snimani, te da su podaci obrađivani u sistemu za prepoznavanje lica.
BONUS video: Holandske kamere u saobraćaju
Pratite nas i na društvenim mrežama:
