0
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušao je juče još jedanput da skrene pažnju javnosti sa činjenica da je klan Veljka Belivuka, poznatijeg kao Velja Nevolja, koji je nedavno uhapšen, produkt njegove stranke i vladavine, kao i da je upravo njemu služio za najsumnjivije poslove. Predsednik je tako, računajući na neobaveštenost svog glasačkog tela, pokušao ponovo da za Belivukovo postojanje optuži crnogorske kriminalne klanove. Međutim, da li je Belivuk produkt crnogorskih kriminalnih klanova, ili je naprotiv njihov saradnik postao nakon što je ušao u redove vladajućeg režima na javnosti je da sama zaključi.
Predsednik Vučić sinoć je rekao da neće reći u tom gostovanju šta sve zna, i da nema sumnje da je postojala prećutna saradnja i odobrenje od strane određenih državnih organa, ali da, iako nisu anđeli nebeski, niko nema pravo da ih ubije.
Međutim, najmanje nekoliko informacija, odnosno saznanja nezavisnih medija, ali i nekoliko događaja, pokazuju da Veljko Belivuk i „Janjičari“, a kasnije „Principi“, nisu mogli da nastanu bez pomoći države, u vreme kada su Aleksandar Vučić i SNS bili na vlasti.
Advokat i predsednik Pravnog saveta Narodne stranke, Vladimir Gajić, kaže za Nova.rs da je Vučićeve izjave počeo da tretira kao davanje lične odbrane.
„Gotovo svaki njegov javni nastup kada je u pitanju organizovani kriminal u funkciji je iznošenja te njegove odbrane. Treba poći, na primer, od toga što je izjavio profesor Vladimir Vuletić, od informacije „ko je i kada doveo na jug stadiona Partizana te ljude“. Čiji je to bio šef kabineta 2016. godine? Ko je njih promovisao, štitio sve ove godine? Nisu baš svi toliko naivni da se upecaju na njegove naknadne spinove“, kaže Gajić.
Na pitanje da li je Belivuk produkt SNS-a da bi se, ako ništa drugo, „smirila tribina“, nakon serije „prozivanja“ Vučića, pre svega tokom 2015. godine, Gajić kaže da je to skretanje sa teme, i da je to najmanje važno.
„Treba uočiti kako Vučić i tabloidi koji su u funkciji agitpropa pomeraju ‘metu’ sa suštine i ključnih pitanja“, navodi Gajić.
Kaže i da mu se čini da su i bezbednosne službe jednim delom napustile poziciju podrške režimu.
„Uz očigledne probleme u međunarodnim odnosima, kao i u situaciji kada se opozicija konsoliduje, verujem da smo ušli u uvertiru propasti diktature“, zaključuje Gajić.
Nezavisni mediji godinama unazad ukazivali su na veze žandarma Nenada Vučkovića sa Belivukom ali i Aleksandrom Stankovićem, koji je do ubistva 2016. godine vodio tada „Janjičare“, a sa kojim su zajedno navijali.
Nebojša Stefanović, koji je u to vreme obavljao funkciju ministra policije, nakon pojavljivanja fotografije Vučkovića, Belivuka i Stankovića, istakao je da „nije protivzakonito navijati“.
Vučković je navodno bio blizak sa Dijanom Hrkalović, bivšom državnom sekretarkom MUP-a, koja je nedavno saslušana u sklopu istrage neovlašćenog prisluškivanja predsednika Srbije.
Imena Stankovića, Belivuka i Vučkovića spominjala su se i u krivičnoj prijavi koju je protiv dvojice vojnih starešina 2017. godine podneo Vojni sindikat Srbije, ali je prijavu Osnovno tužilaštvo u Pančevu odbacilo.
Da su pripadnici ovog klana uživali izvesnu zaštitu govori i podatak do kojeg je portal KRIK došao 2016. godine.
Naime, Prvi osnovni sud je Aleksandru Stankoviću, koji je do ubistva u oktobru 2016. godine rukovodio ovim klanom, čak 12 puta odlagao izvršenje zatvorske kazne na koju je bio osuđen zbog trgovine narkoticima.
Sam Stanković, iako je bio prisutan tokom prebijanja člana obezbeđenja direktora FK Partizan, nije bio optužen za nasilničko ponašanje. Sporazum o priznanju krivice za taj zločin sklopio je Veljko Belivuk i bio je osuđen na kaznu kućnog zatvora bez elektronskog nadzora.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
