Vučićevo i Vulinovo prikazivanje odsečenih glava i osakaćenih tela žrtava zgrozilo je normalne ljude u Srbiji. Iako prikazivanje dokaza iz istrage, koja se vodi protiv uhapšenog vođe navijača Veljka Belivuka predstavlja kršenje niza zakonskih odredbi, to predsednika države i ministra policije ne sprečava da svako malo gaze zakone, koje bi kao najpozvaniji trebalo da štite.
„Morbidni šou” Aleksandra Vulina na televiziji Pink, kada je pokazao slike osakaćenih tela žrtava nikog nije ostavilo ravnodušnim iako je, nakon martovske konferencije Aleksandra Vučića, kada su takođe prikazane slike iskasapljenih žrtava, bilo jasno da će pomenuto postupanje postati praksa. Istaknuti pravnici tvrde da ovako nešto ne bi smelo da se dešava u uređenoj pravnoj državi, odnosno da je nedopustivo da predsednik i prvi čovek policije za kršenje čak tri zakona ne snose ama baš nikakvu odgovornost.
Na problem iznošenja dokaza u javnosti najpre je ukazao sudija Apelacionog suda Miodrag Majić, koji postavlja pitanje za tužioca Mladena Nenadića, koji je nadležan za istragu koja se vodi protiv kriminalne grupe Veljka Belivuka i Marka Miljkovića.
„Suština je da se odaju podaci iz istrage. To nije nešto što se radi, to je nešto što Zakonikom o krivičnom postupku nije predviđeno. Tužilac je gospodar istrage i tu je bilo upitno videti s tužiocem da li on ovo odobrava, i ako odobrava – zašto? Jer onda bi trebalo da postoji nekakav interes“, ističe Majić i dodaje:
„Moram da istaknem da je istražni postupak u toku, optužnica nije podignuta. Vrlo često je to igranje s dokazima veoma opasno. Dakle, pitanje za tužioca je da li je on to odobrio, a ako nije, pitam – šta misli da preduzme tim povodom. Najgore od svega je što mislim da narod veruje da je ministar policije ovlašćen da radi ovakve stvari, a to je protivzakonito“, kaže Majić.
Sa druge strane, Rodoljub Šabić, advokat i bivši poverenik za informacije od javnog značaja, kaže za „Novu“ da su predsednik Vučić i ministar Vulin svojim postupanjem prekršili čak tri zakona – Zakon o krivičnom postupku, Zakon o elektronskim medijima i Zakon o javnom informisanju.
„O ovome sam govorio još 6. marta, kada sam istakao da je iznošenje pomenutih dokaza direktno suprotno odredbama Zakona o krivičnom postupku, ali i nizu drugih zakona. Pre svega, zakona koji određuju medijsku sferu, a tu mislim na Zakon o elektronskim medijima i Zakon o javnom informisanju. Sa druge strane, suprotno je novinarskom kodeksu, u kojem striktno piše da se ovakvo objavljivanje kosi sa elementarnim standardima uređenog civizovanog društva“, kaže Šabić i dodaje:
„Najgore je što tužilaštvo ćuti kao zaliveno. Pazite ovaj paradoks, da sudija tokom postupka zatraži veštačenje pomenutih dokaza, on bi morao u naredbi da napiše da veštak pomenute snimke čuva kao tajnu. A mi imamo situaciju da su oni emitovani na televiziji“, navodi Šabić.
I profesor Ustavnog prava Slaviša Orlović navodi za naše novine da je došlo do kršenja niza zakona.
„Prekršena je pretpostavka nevinosti, iz člana 3 Zakona o krivičnom postupku, koja kaže: „Svako se smatra nevinim sve dok se njegova krivica za krivično delo ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda. Državni i drugi organi i organizacije, sredstva javnog obaveštavanja, udruženja i javne ličnosti dužni su da se pridržavaju”, navodi Orlović i dodaje:
„Takođe, prekršen je i član 165, odnosno tajnost podataka – predlog za određivanje posebnih dokaznih radnji i odluka o predlogu beleže se u posebnom upisniku i čuvaju se zajedno sa materijalom o sprovođenju posebnih dokaznih radnji u posebnom omotu spisa sa naznakom „posebne dokazne radnje“ i oznakom stepena tajnosti, u skladu sa propisima koji uređuju tajne podatke. Podaci o predlaganju, odlučivanju i sprovođenju posebnih dokaznih radnji predstavljaju tajne podatke“, navodi Orlović.
Podsećamo, članica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Judita Popović je i nakon konferencije za medije predsednika Srbije Aleksandra Vučića prilikom koje su prikazane odsečene glave navodnih žrtava kriminalne mafije, ukazala da su tada povređene odredbe člana 50 Zakona o elektronskim medijima, kao i član 21 Pravilnika o ljudskim pravima u oblasti pružanja medijskih usluga.
Popović je i tada smatrala da je time „narušeno ljudsko dostojanstvo žrtava, njihovih roditelja, prijatelja kao i korisnika medijskih usluga koji su bili izloženi psihičkom nasilju gledajući uznemirujuće snimke“ i da nema javnog interesa koji to može da opravda.
Posle novog emitovanja, Popović je najavila podnošenje prijave protiv Televizije Pink.
Sa druge strane, predsednica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Olivera Zekić rekla je da su prema njenom mišljenju, prikazane fotografije „edukativnog karaktera”.
BONUS video: Dovođenje Belivuka na stadion JNA
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare