Za poslednjih pola godine, u Južnoj Americi pod različitim okolnostima i na brutalan način, likvidirana su trojica srpskih državljana. Okolnosti kako su oni stradali i dalje su nepoznate, jer su informacije koje su objavili tamošnji mediji krajnje sumnjive i teško proverljive. Uvek je pisano da likvidacije imaju veze sa trgovinom narkoticima, ali u oči pada i da su prema srpskim tabloidima svi bili "narko- bosovi" koji su se bavili kontejnerskim transportom tona kokaina ka Evropi. Mnogo je onih koji sumnjaju da je u pitanju medijski spin i da nije realno da ovo podneblje iznedri baš toliko visokorangiranih kriminalaca kadrih da se uključe u velike poslove sa drogom desetine hiljada kilometara od domovine.

„Narko bos ubijen u Južnoj Americi“, „Likvidirani prebacivao tone kokaina brodovima u Evropi„, „Srpskog narko bosa juri DEA“, „Srbin opasniji od El Čapa“ su samo su neki od naslova koji već šest meseci zaokupljaju pažnju javnosti .

U poslednjih pola godine živote u Južnoj Americi izgubilo je troje srpskih državljana, poslednji među njima bio je Nišlija Saša Spasić, koji je likvidiran u lučkom gradu Gvajakilu pred porodicom dok je sedeo u restoranu u okviru tržnog centra. Priča koja kruži za Spasića dovodi ga u vezu sa mahinacijama medicinskom opremom za borbu protiv korone, ali postoje i nagađanja srpskih medija da je to providan paravan  za šverc daleko unosnije robe od lekova – droge.

Da li su Srbi zaista preuzeli narko tržište Južne Amerike?

Stevan Dojčinović, glavni i odgovorni urednik KRIK-a, kaže da svaki Srbin koji živi u Južnoj Americi nije uključen u narko poslove, ali je jasno da mi imamo tamo kriminalne grupe, koje deluju u Južnoj Americi i praktično su na vezi sa kriminalcima iz Crne Gore i Hrvatske.

„Samo mali broj naših ljudi sa Balkana je u Južnoj Americi uključen u narko biznis. Ovaj poslednji slučaj, koliko je meni poznato, nije vezan za kokain, a pre toga imali smo seriju ubistava ljudi koji su bili u tom poslu šverca kokaina. Pobrojavanje ubistava nisu dovoljna  da bi se mogli izvući neki zaključci“, kaže za Novu.rs, Stevan Dojčinović.

„Ti ljudi koji su ubijeni nisu na vrhu lanca, nego su radili u okviru nekih naših kriminalnih grupa. Niko od šefova praktično nije ubijen, oni su svi živi i aktivni u svom poslu. Ljudi često misle da su oni koji su ubijeni tamo na vrhu kriminalne grupe. Ljudi koji su na vrhu sede na Balkanu ili u Evropi, a ljudi koji su uključeni u taj lanac nalaze se u Južnoj Americi. Oni rade u Južnoj Americi na poslovima pregovora o kupovini kokaina, organizaciji transporta, skladištenju i čuvanju. Oni nisu šefovi narko grupa i retko imaju dodir sa drogom“, dodaje on.

Prema njegovim rečima suština ove priče kad su u pitanju naši mediji, može se videti u dva nivoa:

„Prvi, većina naših medija mora da hvali vlast i od malih stvari žele da naprave velike i kad se dešava neko hapšenje u Srbiji ispada da su ti ljudi bliski vrhu kriminalne strukture i da je policija rasturila neki klan. Po našim medijima srpska policija je rasturila najmanje 10 klanova više nego što ih ima. Drugi problem je klasično tabloidno novinarstvo prema kome je svako ko je ubijen u Južnoj Americi narko bos. Svakako, većina jeste bila uključena u narko-lance, ali nisu bili nigde pri vrhu, a pošto su naši mediji u trci za klikovima takmiče se utome ko će više da ih prikupi. Građani faktički ne mogu da razumeju šta se događa u svetu od toliko klikbejt naslova. Piše narko bos ubijen, a čovek na dnu kriminalne liste, zaključuje Dojčinović.

Svi Srbi ubijeni u Južnoj Americi

Informacije da je neki naš državljanin uhapšen ili stradao u Južnoj Americi pre tri decenije bila je retkost, međutim sve se promenilo u poslednjih 10 godina od kada je veliki broj naših državljana brutalno ubijen u Južnoj Americi, a određeni broj nalazi se u bekstvu ili po tamošnjim zatvorima. Medijski, u vezi stradanja Srba najviše je odjeknula vest  pre 10 godina o ubistvu trojice srpskih državljana pošto su iz Brazila ušli u Boliviju.

Saša Spasić

Nišlija Saša Spasić (56) ubijen je sa tri hica iz pištolja 20. jula ove godine u ekvadorskom lučkom gradu Gvajakilu dok je sa suprugom i ćerkom sedeo u kafiću tržnog centra. Spasić je stigao u tu zemlju četiri meseca pre nego što je ubijen. Prema rečima tamošnjih medija, on je često putovao u Ekvador, a imao je vizu na 18 meseci i ličnu kartu te zemlje. Poslednji put je u tu zemlju ušao u martu.

Ubijenog Spasića povezuju  trgovinom drogom iz Južne Amerike u Evropu, ali Ekvadorska policija saopštila je da za njim nije bila raspisana nikakva poternica i da nije postojalo više saznanja o njemu. Postoje neki neprovereni navodi da je on organizovao transport velikih količina kokaina iz Južne Amerike u Evropu. Spominje se i verzija da je u pitanju bila i malverzacija s medicinskom opremom za Kovid bolnice  u Ekvadoru, teška više miliona dolara u koju je umešan i sin bivšeg predsednika Abdale Bukarama. Pored novca, kod njega u stanu pronađeni su brojni dokumenti o iznajmljivanju brodskih kontejnera.

Marjan Jocić

Marjan Jocić (39) iz Zaječara nađen je mrtav u blizini Plavog jezera u Brazilu, a tamošnja policija veruje da je Srbin ubijen. Kako su preneli lokalni mediji, telo je 5.maja pronašla meštanka u kamenolomu nedaleko od jezera, koje važi za turističku atrakciju. Ona je primetila mrtvog muškarca sa povredama po telu i odmah obavestila policiju. Pored tela nađen je i srpski pasoš na ime Marjan Jocić. Kako su mediji u Brazilu objavili, Jocić je poslednjih godina često dolazio u ovu zemlju, čak šest puta, Iako još nema dokaza da je bio umešan u krijumčarenje droge, mediji u Brazilu podsećaju na akciju tamošnje policije u decembru 2018, kada je u akciji “Izbeglica” razbijena međunarodna kriminalna grupa, na čijem je čelu navodno narko-bos iz Srbije, a koja je švercovala kokain u Francusku i Veliku Britaniju. Mediji u Brazilu navode da je ubijenom Srbinu pasoš, koji je izdat u PU u Zaječaru, istekao 9. aprila ove godine. To znači da je u Brazilu boravio mesec dana sa isteklim pasošem, a mediji napominju da se ispituje da li je zbog situacije sa virusom korona propustio priliku da se vrati u domovinu pre nego što su mu dokumenta istekla. Da bi izvadio nova dokumenta, međutim, nije morao da se vrati u Srbiju, već da se obrati nekom srpskom diplomatskom predstavništvu.

Dejan Stanimirović

Srpski državljanin Dejan Stanimirović ubijen je krajem marta ove godine u Kolumbiji pod još uvek nerazjašnjenim okolnostima u gradu Gamal. Okolnosti kako je stradao Stanimirović i dalje u potpunosti nisu razjašnjene, kao ni kako je stigao i kako je stradao. Jedino što je poznato u celoj priči jeste da je boravio u kući Hose Vinsenta Rivere zvanog i „Soldado“ gde je boravio 15 dana.  Kako javio kolumbijski medij El Tiempo, srpski državljanin je planirao povratak za Evropu, ali nije uspeo da nastavi put dalje zbog prekida avio-saobraćaja sa Evropom zbog koronavirusa, kao i kasnije zabrane kretanja koja je usledila u Kolumbiji.

Marko Mitić

Državljanin Srbije, Marko Mitić, otet je 15. aprila 2014. u San Migelu u Peruu, a pronađen je mrtav u oblasti San Martin de Pores. Istragom je utvrđeno da je njegovo telo 25. maja izbačeno iz kamiona u sirotinjsku četvrt, u okrugu San Martin de Pores i da je sahranjen sa beskućnicima kao neidentifikovana osoba. Iza njegovog ubistva, kako se sumnja, navodno stoji međunarodni narko-kartel s kojim je sarađivao u Južnoj Americi. Istragom je navodno utvrđeno da je posle otmice mučen dva dana i da je potom ubijen. Likvidiran je metkom u čelo. Marka je poslednji put 15. aprila videla njegova devojka Lilijana Maćaka, kada je iz njihovog stana otišao da se, navodno, sastane sa jednim prijateljem.

Vladimir Vidaković

Pančevac Vladimir Vidaković (30), rođeni brat Miloša Vidakovića koji je 2013. ubijen u Budvi pod nerazjašnjenim okolnostima, umro je u kolumbijskom gradu Medeljin marta 2019. Njegov identitet utvrđen je u bolnici prema dokumentima koja su kod njega pronađena. On je navodno umro od prevelike doze droge. Sumnja se da je radio za jedan klan i da je otputovao u Kolumbiju kako bi nadgledao pošiljku kokaina ka Evropi, ali je transport otkriven u Rumuniji kada se u mestu Sveti Đorđe prevrnuo gliser sa tonom droge, vrednom 300 miliona evra.

Goran Popović 

Goran Popović zvani Goksan, bivši pripadnik Crvenih beretki, odnosno Arkanovih Tigrova, ubijen je jula 2014. u Boliviji, a ubica je u Popovićev potiljak ispalio tri metka. Spekulisalo se da je likvidacija Popovića povezana s ubistvom Gorana Frederika Stavrića u Limi. Prilikom ubistva Popovića u internet kafeu u gradu Santa Kruz, kod njega su pronađena lažna dokumenta pod imenom David Eterović Melgar. Popović je 2005. godine živeo u Zagrebu, u bekstvu od pravosuđa Srbije.

Goran Stavrić

Goran Stavrić nekadašnji  član grupe Marinka Magde, koja je u okolini Subotice i u Mađarskoj počinila 14 zločina, ubijen je 6. jula 2014. u Limi. Peruanski mediji tad su preneli da se ubistvo dogodilo ispred restorana “MekDonalds” u predgrađu Mari – flores, koji se nalazi u Limi, prestonici Perua. Policija je ustanovila  da se radi o Goranu Stavriću (41), za kojim je raspisana interpolova poternica još 2011. Goran Stavrić je uhapšen 1993. godine kao član kriminalne grupe Marinka Magde (51).Posle izlaska iz zatvora 2003. godine , osuđen je zbog pljačke Delta banke u Mladenovcu. Iz zatvora je pobegao i pretpostavlja se da je tada uspeo da se dokopa Brazila, a onda i Perua.

Smrt trojice Srba

Trojica srpskih državljana Bojan Bakula, Saša Tucinović, Predrag Stojković ubijeni su aprila 2010. godine u Boliviji gde su bili angažovani da rade na obezbeđenju Vilijama Rozalesa. Za njihovo ubistvo osumnjičen je bivši kapetan bolivijske policije Orlando Arauho Besera koji je uhapšen zbog krijumčarenja tone kokaina. Kokain je u januaru ove godine zaplenjen u jednom mlaznom avionu u Meksiku. Arauho je predvodio Specijalnu jedinicu za borbu protiv narkotika. Od suparničkog klana dobio je milion dolara da otme njihovog konkurenta, poznatog trgovca drogom Vilijama Rozalesa. Grupa egzekutora predvođena Arauhom je u proleće 2010. godine u policijskim uniformama presrela ovog narko-bosa,  radi pretresa. Rozalesa su odvezli u nepoznatom pravcu, a njegovu pratnju, među kojima su bili i Srbi, odveli su na streljanje. Postoje dve verzije zbog čega su trojica Srba likvidirana. Prema jednoj  bili su telohranitelji narko-bosa iz Srbije, dok su prema drugoj u Boliviju došli nekoliko dana pre likvidacije , kako bi obučavali telohranitelje jednog od najvećih bosova BolivijeVilijama Rozalesa.