Veselin Milić u poslednjih pet godina nije bio podvrgnut nijednom testu integriteta u MUP

Danas je tada postavio pitanja Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) o tome da li je Milić bio podvrgnut testovima integriteta i proverama imovine, koje Sektor unutrašnje kontrole (SUK) koristi kao mehanizme provere profesionalnosti i moralnosti zaposlenih u policiji.

Nakon tri meseca, SUK je odgovorio, u određenim delovima, na zahtev Danasa za informacijama od javnog značaja.

Poslednjih pet godina Veselin Milić nije bio podvrgnut nijednom testu integriteta, odnosno analizi rizika od korupcije, odgovor je MUP-a.

Razlog koji Sektor unutrašnje kontrole navodi je taj što je „prema funkciji načelnika za Policijsku upravu Beograd neodrživo kreiranje relevantnog scenarija za sprovođenje testa integriteta koji bi bio u skladu sa zakonom i koji bi odgovorio zahtevima samog testiranja integriteta u konkretnoj situaciji“.

Oni dalje navode da „analiza rizika od korupcije kao preventivni institut predviđen Zakonom o policiji, identifikuje i procenjuje rizike od korupcije za radno mesto i organizacionu jedinicu Ministarstva, a ne za ličnost koja obavlja poslove tog radnog mesta. S tim u vezi, od strane Radne grupe formirane rešenjem MUP-a, sprovedena analiza rizika od korupcije za PU Beograd 2024, a radno mesto načelnika PU Beograd nije identifikovano kao radno mesto gde postoje pogodujući institucionalni i pojedinačni faktori koji omogućavaju korupciju“.

Kontrola Milićeve imovine

Ono što SUK jeste uradio, kako tvrdi, je provera imovine doskorašnjeg načelnika Veselina Milića.

Kako navode, Milić je bio "predmet kontrole promene imovnog stanja 2025, gde je poređenjem podataka iz evidencije državnih organa Republičkog geodetskog zavoda, Poreske uprave, lokalne poreske administracije i Agencije za privredne registre sa prijavljenim podacima u obrascima imovinskih kartona, za period za koji je imenovani bio u obavezi da izvrši prijavu imovine SUK-u, konstatovano da nema nesaglasnosti".

Međutim, efikasnost ovog sistema provere MUP-a mogla bi da se dovede u pitanje, s obzirom na to da istraživački mediji već nekoliko godina izveštavaju oluksuznim stanovima načelnika PU Beograd.

BIRN je pisao kako u luksuznoj zgradi na Dedinju, nelegalno sazidanoj pa ozakonjenoj, Veselin Milić i njegovi tast i tašta imaju, jedan do drugog, stanove od 195 i 213 metara kvadratnih.

Ilustracije radi, kvadrat u zgradi kreće se do 6.700 evra, dok je jedan susedni stan od 186 m prodat za 1,25 miliona evra. BIRN je ovo detaljno dokumentovao još 2022. godine. Stan nije bio prijavljen u imovinskoj karti Agencije za sprečavanje korupcije.

Milić je u to vreme bio i savetnik predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića za borbu protiv korupcije i kriminala.

Možda bi bolje rezultate i jasniju sliku o riziku od korupcije dalo ispitivanje porekla imovine visokih funkcionera, kako to savetuju iskusni pravnici, kao i prosta računica da li je Milić sa platom načelnika od oko 275.000 dinara u to vreme, mogao sebi da priušti ovakvu nekretninu.

Nevolja je, međutim, što se iza autentičnog tumačenja Zakona o sprečavanju korupcije, za koje je zaslužna vladajuća naprednjačko-socijalistička većina u Skupštini, i dalje kriju mnogi na visokim položajima.

Primera radi u policiji, koji zapravo i ne spadaju u javne funkcionere po definiciji, te nisu ni obavezni da polažu račune javnosti o imovini koju poseduju.

Deo zahteva Danasa kojim su tražili uvid u evidenciju o imovinskom stanju i izmenama u poslednjoj proveri za Veselina Milića, odbijen je i to po odluci javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, kome se Ministarstvo zvanično obratilo povodom Danasovog dopisa.

U obimnom obrazloženju navodi se, da parafraziramo, da je pred tim Tužilaštvom u toku sprovođenje dokaznih radnji, odnosno predistražni postupak, te bi objavljivanje traženih podataka moglo da ugrozi dalje vođenje krivičnog postupka, što je u ovoj fazi ocenjeno kao značajnije od prava javnosti da zna te podatke.

Podsetimo, Veselin Milić je u početnom delu istrage bio jedan od osumnjičenih za umešanost u ubistvo Aleksandra Nešovića ‘Baje’.

Tužilaštvo ga je najpre sumnjičilo za pomoć učiniocu posle izvršenja krivičnog dela, a pominjano je da je Milić bio fizički prisutan u trenutku izvršenja zločina, kao i da je pre ubistva telefonom kontaktirao žrtvu.

Međutim, tužilaštvo je zbog "nedostatka dokaza" odbacilo prvobitnu krivičnu prijavu policije protiv Milića za pomaganje učionicu, a sada ga tereti za neprijavljivanje zločina i falsifikovanje službene beleške.