Veljko (17) otišao da odradi vaspitnu meru, nekoliko nedelja kasnije je umro: "Bio je zdrav, čekamo da saznamo ko je kriv"

Mladić je 8. septembra ispraćen na poslednji počinak na groblju u rodnom selu Prva Kutina, a Ugostiteljsko turistička škola, koju je pohađao, tim povodom organizovala je komemoraciju. Veljkovi  drugovi i osoblje škole oprostili su od tragično preminulog tinejdžera kog su uzaludno očekivali da im se pridruži u školskoj klupi. Umesto toga, đake je na ulazu u školu sačekala njegova smrtovnica.

Na komemoraciju je stigla i Veljkova porodica, otac Saša, majka Tanja, brat Stefan i sestra Anastasija koja nije ispuštala iz ruke Veljkovu fotografiju. Porodica je bila duboko potrešena tragedijom, pa je samo Veljkov brat Stefan smogao snage da prozbori nekoliko rečenica.

- Želimo da saznamo šta se sa Veljkom desilo, sumnjamo da mu nije pružena adekvatna zdravstvena pomoć. Prepustićemo nadležnim organima da rade svoj posao, a nama ostaje da pokušamo da se nekako nosimo sa tragedijom koja nas je iznenada zadesila. Nema nam utehe, strašno je izgubiti člana porodice i to na takav način - kratko je kazao brat preminulog dečaka.

Mada porodica nije želela da novinarima, kako su kazali - po savetu advokata, prezentira medicinsku dokumentaciju, Veljkov otac Saša je u prethodnom razgovoru za naš portal rekao  da mu se sin zarazio streptokokom.

Naime, Veljko je bio  jedan je  od trojice maloletnika kojima je Viši sud izrekao vaspitnu meru zbog krivičnog dela izazivanja opšte opasnosti jer su 22. februara prošle godine podmetnuli požar u u napuštenom objektu nekadašnje štamparije "Prosveta" u Ulici Jovana Babunskog. 

Osim pojačanog nadzora Centra za socijalni rad V.J. je obavezan na 120 sati volonterskog rada u rasadniku komunalnog preduzeća koje se između ostalog bavi i uzgajanjem ukrasnog bilja. 

Kako je rekao njegov otac, smatrao je da su deca potpuno bezbedna u obavljanju takvog posla.

- Sin mi je kazao da su bili upozoreni da ne prilaze jednom delu tog područja zbog opasnosti od zmija i pacova, te da im je ukazano da se drže podalje od objekta za strujno napajanje. Pomenuo nam je da je na njega palo neko drvo dok ga je podizao ali je nastavio normalno da ide na posao još pet dana, nije imao nikakve simptome negde do 20 avgusta. Tada je dobio temperaturu, a na preponama mu se pojavila neka tačkica koja je za sat vremena poraslam na primer, do deset santimetara. Pomislio sam da se, eto, ubio malo od tog drveta, pa sam mu stavio obloge nadajući se da će se ta promena povući - opisao je neutešni otac početak sinovljevog oboljenja. 

Kako dalje navodi, bolest se rapidno pogoršavala, pa je 26. avgusta sina odveo u bolnicu. 

- Koleno mu je oteklo, a pojavili se se nekakvi plikovi kao boginje, zatim mu je pocrnela cela noga. Primljen je na dečju kliniku, sutradan su mu uradili briseve, doktor sa kojim sam razgovarao mi je rekao da je sin zaražen veoma opasnom bakterijom, mislim da se radilo o streptokoki.  Prebačen je na Infektivnu kliniku, dobilo je gomilu antibiotika, 4. septembra su ga stavili na respirator ali je on istog dana preminuo. O njegovoj smrti obavešteni smo tek sutradan. Za sada ne znamo ništa više od toga osim da je ta streptokoka izazvala sepsu . Čekamo rezultate obdukcije i medicinsku dokumentaciju ali ćemo sigurno zatražiti da se utvrdi ko je kriv za smrt moga sina. Dete je bilo zdravo i pravo, a izgubio je glavu na pravdi Boga - kazao je nakon sinovljeve smrti Saša.

Univerzitetski klinički centar se ovim povodom nije oglašavao, tako da nema potvrde Jovanovićevih navoda da je uzrok Veljkove smrti bila streptokoka. U stručnoj literaturi navodi se da ova bakterija ume da bude bezopasna, da su identifikovane 103 vrste, od kojih se neke čak koriste u prehrambenoj industriji, tačnije u proizvodnji sira ementalera. Vrlo često su prisutne u organizmu ljudi, posebno dece, ne izazivajući zdravstvene probleme. Prisutne su i u prirodi, tako da je sa njima lako doći u kontakt. No, kako se navodi u literaturi bakterije iz ove porodice godišnje dovedu do 500.000 smrtnih ishoda. Određene vrste koje uđu u krvotok izazivaju ozbiljna oboljenja uključujući i nekrozu tkiva. Po pravilu dobro reaguju na antibiotike, mada su neke od njih postale rezistentne na određene vrste ovih preparata, te je farmaceutska industrija na to odgovorila vakcinama baš zbog njihove rasprostranjenosti i mogućeg nepredviđenog razvoja bolesti.