Formiranje i rad Vojnobezbednosne (VBA), kao i Vojnoobaveštajne agencije (VOA), regulisano je Zakonom o Vojnobezbednosnoj i Vojnoobaveštajnoj agenciji. Postojanje obaveštajne službe pri Vojsci Srbije je, pak, organizaciona konstanta koja ima dugu istoriju, te je pogrešno pomenuti zakon tretirati kao tačku gde priča o vojnom obaveštajnom delovanju počinje i gde se završava.
Ipak, kako je jedan od osnovnih principa po kojima funkcioniše čitav sistem bezbednosti njegova formalizovanost, odnosno, poštovanje zakonom predviđenih okvira, onda je neophodno o VOA pisati u terminima i granicama koji su propisani u samom pravnom aktu.
Tako se, članom 24 zakona, navodi da je VOA nadležna za obavljanje obaveštajnih poslova od značaja za odbranu koji se odnose na prikupljanje, analizu, procenu, zaštitu i dostavljanje podataka i informacija o potencijalnim i realnim opasnostima, aktivnostima, planovima ili namerama stranih država i njihovih oružanih snaga, međunarodnih organizacija, grupa i pojedinaca. Podaci i informacije na koje se misli su vojnog, vojno-političkog, vojno-ekonomskog karaktera i drugi podaci i informacije koji se odnose na proliferaciju naoružanja i vojne opreme i pretnje terorizmom usmereni iz inostranstva prema sistemu odbrane Republike Srbije, navodi se na sajtu Centra za istraživanje bezbednosti (CIB).
Ovako zamišljena svrha postojanja Vojnoobaveštajne agencije je podudarna sa onim šta klasična obaveštajna služba sa fokusom na vojnu odbranu države, treba da radi.
U okviru svoje nadležnosti, shodno članu 25, VOA:
1) prikuplja i proverava podatke i informacije, obrađuje ih, analizira, procenjuje i dostavlja nadležnim organima;
2) sarađuje i razmenjuje informacije i podatke sa službama, organizacijama i institucijama Republike Srbije koje se bave bezbednosno-obaveštajnim poslovima, kao i sa službama drugih zemalja i organizacija u skladu sa utvrđenom bezbednosno-obaveštajnom politikom, međunarodnim ugovorima i preuzetim obavezama;
3) čuva prikupljene podatke i informacije u skladu sa zakonom, podzakonskim aktima i štiti ih od neovlašćenog otkrivanja, davanja, korišćenja, gubitka ili uništavanja;
4) planira, organizuje i sprovodi bezbednosnu zaštitu svojih aktivnosti, lica, objekata i dokumenata;
5) organizuje bezbednosnu zaštitu objekata Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u inostranstvu i lica koja su od strane Ministarstva odbrane i Vojske Srbije službeno upućena u inostranstvo;
6) štiti opremu i sredstva koja koristi u radu od neovlašćenog pristupa;
7) pribavlja, razvija i koristi informacione sisteme, sisteme veza i sisteme za prenos podataka, kao i sredstva za zaštitu informacija;
8) organizuje obuku pripadnika VOA, organizuje specijalističke kurseve, vrši istraživanja, formira arhive i objavljuje sopstvena izdanja;
9) planira, organizuje i sprovodi unutrašnju kontrolu rada pripadnika VOA;
10) zahteva od nadležnih službi bezbednosti bezbednosne provere pravnih i fizičkih lica kada je to neophodno za obavljanje poslova iz nadležnosti VOA utvrđenih ovim zakonom;
planira opremanje i vrši nabavku stvari za svoje potrebe;
obavlja i druge poslove iz svoje nadležnosti.
Na listi poslova koje realizuje VOA, mahom se nalaze one aktivnosti koje odgovaraju stereotipno shvaćenoj obaveštajnoj službi. U neku ruku, jedino stavovi 4., 5. i 6., kojima se predviđa planiranje i sprovođenje bezbednosne zaštite objekata ministarstva i vojske u inostranstvu, te opreme i sredstava od neovlašćenog pristupa, predstavljaju zadatke koji su u opusu rada kontraobaveštajnih, odnosno bezbednosnih službi, ali to ne predstavlja zakonsku anomaliju, već određenu vrstu komoditeta. Pošto pripadnici VOA deluju u inostranstvu, logičnije je da oni te poslove vrše od pripadnika VBA, koji deluju u zemlji.
Najvažniji aspekt rada Vojnoobaveštajne agencije jeste u prikupljanju podataka relevantnih za sistem odbrane i Vojsku Srbije. Iako se to u zakonu (s razlogom) ne navodi, treba reći da je VOA ofanzivna služba, odnosno, u delokrugu rada se nalaze aktivnosti kojima srpska vojska u izvesnom smislu, stiče prednost u odnosu na oružane snage užeg i šireg okruženja. Da bi u toj svojoj misiji uspela, ona podatke prikuplja iz javnih izvora, od fizičkih i pravnih lica, razmenom podataka sa drugim službama bezbednosti, kao i primenom posebnih postupaka i mera. Posebni postupci i mere za tajno prikupljanje podataka su: tajna saradnja sa fizičkim i pravnim licima radi prikupljanja podataka i informacija; tajno pribavljanje i otkup dokumenata i predmeta; operativni prodor u organizacije, institucije i grupe; preduzimanje mera na prikrivanju identiteta i svojine; osnivanje pravnih lica i uređenje njihovog rada na način koji ih ne dovodi u vezu sa VOA; prikriveno korišćenje imovine i usluga fizičkih i pravnih lica uz naknadu; korišćenje posebnih dokumenata i sredstava kojima se štiti služba, njeni pripadnici, prostorije i sredstva. Posebni postupci i mere se realizuju na osnovu naloga direktora VOA, što je preciznije definisano samim zakonom.
VOA ustanovljava i vodi zbirke i registre ličnih i drugih podataka, kao i dokumenta o tim podacima, naravno, iz svoje nadležnosti. Ako VBA ili VOA dođe u posed podataka i informacija iz nadležnosti drugih službi bezbednosti ili policije, te podatke i informacije dostaviće drugim službama bezbednosti ako su od značaja za nacionalnu bezbednost, a policiji ako se odnose na krivična dela na koja se, u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, primenjuju posebne dokazne radnje. Ukoliko podaci i informacije nisu iz nadležnosti ovih organa, VBA ili VOA je dužna da ih neodložno uništi u roku od 30 dana, o čemu će komisija sačiniti zapisnik.
Član 33 zakona predviđa posebna ovlašćenja službenih lica vojnih službi. Tako, zakon predviđa da ovlašćeno službeno lice VBA ima pravo i dužnost da drži, nosi i upotrebljava vatreno oružje u okviru nadležnosti propisanih ovim zakonom. Ovlašćeno službeno lice VBA i VOA ima pravo da koristi sredstva za osmatranje, snimanje, navigaciju i vezu, kao i da se posluži saobraćajnim sredstvom i sredstvom veze pravnog ili fizičkog lica. Državni organi Republike Srbije i pravna lica imaju obavezu da ovlašćenom službenom licu vojnih službi pruže neophodnu pomoć radi izvršenja zadataka iz njihove nadležnosti.
Interesantno je da zakon predviđa da samo lica Vojnobezbednosne agencije imaju pravo da drže, nose i koriste vatreno oružje, dok to ne važi i za članove Vojnoobaveštajne agencije. Kako je pripadnicima i jedne i druge službe omogućeno da u svom radu koriste sredstva za osmatranje, snimanje, navigaciju i vezu, stiče se utisak da VBA ima veći korpus posebnih ovlašćenja od VOA. Razlog tome treba tražiti u prirodi posla (kako se moglo zaključiti, on nije isti za obe agencije), koji podrazumeva angažovanje članova Vojnoobaveštajne agencije van granica države, pri čemu bi zakonom predviđena mogućnost za nošenjem vatrenog oružja, formalno, pre predstavljala problem nego rešenje.
VBA i VOA redovno, po potrebi i na zahtev dostavljaju iz svoje nadležnosti izveštaje, informacije i procene od značaja za odbranu predsedniku Republike, ministru odbrane i načelniku Generalštaba Vojske Srbije. Ako je neposredno ugrožena bezbednost Ministarstva odbrane, odnosno komandi, jedinica i ustanova Vojske Srbije, vojne službe su dužne da sa podacima do kojih dođu u vršenju poslova i ovlašćenja propisanih ovim zakonom, bez odlaganja upoznaju nadležne organe rukovođenja i komandovanja. Član 36 predviđa mogućnost saradnje srpskih vojnih službi sa organima i službama bezbednosti stranih država i međunarodnih organizacija, u skladu sa Ustavom, zakonom, drugim propisima i opštim aktima, potvrđenim međunarodnim ugovorima, te definisanom bezbednosno-obaveštajnom politikom naše zemlje. Način i postupak razmene podataka o neposrednom ugrožavanju bezbednosti strane države ili međunarodne organizacije, odnosno vrednosti zaštićene međunarodnim pravom, na osnovu smernica Saveta za nacionalnu bezbednost, propisuje ministar odbrane, na predlog direktora vojnih službi.
Radom VBA i VOA rukovode direktori koji za svoj rad odgovaraju ministru odbrane. Oni imaju zamenike, koji su, za svoj rad odgovorni direktoru. Direktore službi i njihove zamenike postavlja i razrešava predsednik Republike ukazom na predlog ministra odbrane, ako se radi o profesionalnom vojnom licu, odnosno Vlada, na predlog ministra odbrane, u skladu sa zakonom kojim se uređuje položaj državnih službenika. Mandat direktora službi i njihovih zamenika je pet godina, pri čemu oni ne mogu biti članovi političke stranke, niti obavljati drugu javnu funkciju, čime se formalno štiti profesionalni integritet položaja na kome su (iako je zbog samog načina postavljanja, jasno da se radi o politički podobnim licima).
Za direktore VBA i VOA i njihove zamenike može biti postavljeno lice koje je završilo generalštabno usavršavanje i koje ima najmanje devet godina radnog iskustva na obaveštajno-bezbednosnim poslovima u sistemu odbrane. U pogledu stručnih propozicija koje lice mora da zadovolji da bi se našlo u konkurenciji za čeono mesto Vojnobezbednosne i Vojnoobaveštajne agencije, možemo reći da Zakon nudi sasvim korektne kriterijume. Naročito ukoliko se uporedi sa, primera radi, Zakonom o Bezbednosno-informativnoj agenciji, koji uopšte ne navodi bilo kakav stručan nivo znanja i iskustva koji mora da zadovolji budući direktor.
Direktor VBA, odnosno direktor VOA: daje naloge i instrukcije za rad organa i pripadnika agencije; odgovara za zakonito i stručno funkcionisanje agencije; odgovara za namensko korišćenje finansijskih i drugih sredstava; predlaže ministru odbrane plan razvoja, opremanja i godišnji plan rada; vrši izbor i odlučuje o prijemu i prestanku rada u agenciji, u skladu sa propisanim kriterijumima; predlaže nadležnom organu oslobađanje pripadnika agencije od obaveze čuvanja tajne; podnosi izveštaj o radu; predlaže ministru odbrane donošenje propisa iz nadležnosti agencije; obavlja i druge poslove i zadatke utvrđene zakonom i podzakonskim aktima.
Direktor VBA, odnosno direktor VOA ili njihovi zamenici mogu, pored uslova utvrđenih zakonom, biti razrešeni i pre isteka vremena na koje su postavljeni, u sledećim slučajevima: na lični zahtev; ako trajno izgubi zdravstvenu sposobnost da obavlja svoju dužnost; kada je osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim za vršenje dužnosti; ako u rukovođenju VBA ili VOA ne postupa u skladu sa Ustavom, zakonom i drugim propisima, prema pravilima struke, savesno, nepristrasno i politički neutralno, čime je prouzrokovano nezakonito i nestručno funkcionisanje agencije. Predlog za razrešenje direktora VBA, odnosno direktora VOA ili njihovih zamenika podnosi ministar odbrane.
Sve u svemu, može se reći da Zakon o Vojnobezbednosnoj i Vojnoobaveštajnoj agenciji predstavlja sasvim solidno normativno utemeljenje za uspostavljanje i funkcionisanje srpske vojne bezbednosne i obaveštajne službe. Ukoliko ovaj akt uporedimo sa, primera radi, Zakonom o policiji ili Zakonom o Bezbednosno-informativnoj agenciji, vidi se da ipak postoji razlika u “stepenu ozbiljnosti” kreatora ovih izvora prava. Vojnobezbednosna, a naročito, Vojnoobaveštajna agencija, imaju veliki značaj za srpski sistem bezbednosti u celini, a ne samo za Vojsku Srbije. Iako je Zakonom o osnovama uređenja službi bezbednosti predviđeno uspostavljanje “bezbednosno-obaveštajnog sistema Srbije” (sistem nosi ovakav zvanični naziv,, kako bi se apostrofirao njegov defanzivni karakter), valjan obaveštajni, a ne samo kontraobaveštajni i bezbednosni rad je podjednako važan deo fizionomije bezbednosti kao državne funkcije. Nakon suspenzije Službe za istraživanje i dokumentaciju (pri Ministarstvu spoljnih poslova), institucionalizovani obaveštajni rad srpskih službi je prisutan samo još u Vojnoobaveštajnoj agenciji i u značajno manjoj meri, Bezbednosno-informativnoj agenciji (u kojoj je bezbednosni rad primarni).
Zbog toga, rad Vojnoobaveštajne agencije predstavlja u sistemskom smislu izvor ulaznih veličina (podataka) na osnovu čije analize se u krajnjoj liniji, moraju formirati i važne državne odluke u pravcu postizanja i očuvanja bezbednosti države i građana.
Autor: Aleksandar Stojanović
VIDEO: Zaplena 30 kilograma marihuane
Pratite nas i na društvenim mrežama: