"Znam da će ova situacija odgovarati najviše pojedinim investitorima": Vatra guta srpske planine, od šuma ostaje zgarište, a evo šta o vanrednoj situaciji kaže rendžer

Stotine vatrogasaca, dobrovoljaca, radnika komunalnih preduzeća, uz pomoć helikopterske jedinice MUP Srbije, već danima pokušavaju da obuzdaju vatrenu stihiju koja besni na nekoliko lokacija u Srbiji, od kojih su neke neprocenjivo prirodno bogatstvo koje plamen pretvara u pustinju. Požari su izbili i na nekim od najatraktivnijih srpskih planina, kao što je Tara, Crni Vrh, okolina Žagubice.

Zbog kritične situacije oglasio se i Sektor za vanredne situacije MUP Srbije, koji je apleovao na građane da budu pažljivi, naglasivši "da u toplim danima koji već dugo traju u našoj zemlji svaka nepažnja može da dovede do požara velikih razmera i da se pridržavaju Zakona o zaštiti od požara kako bi se posledice i šteta smanjili na minimum". Ugroženo područje oko Žagubice pre nekoliko dana je obišao ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, koji je tom prilikom izjavio da su dva najveća požara, na Staroj planini i u okolini Žagubice "stavljen pod jednu vrstu kontrole".

Po podacima MUP Srbije, požarom je zahvaćeno skoro 3.500 hiljada hektara bukove šume i niskog rastinja. Najveći požar je na Crnom vrhu kod Pirota gde je plamen progutao oko 2.000 hektara.

Na Homolju je požar zahvatio četinarsku i bukovu šumu, nisko rastinje i livade, ukupno na oko 700 hektara. Iako je požar "stavljen pod jednu vrstu kontrole", nad šumom se još uvek vije ogroman oblak dima, kaže Mladen Ilić iz udruženja "Rendžeri Istočne Srbije" i za portal Nova.rs kako je sve počelo.

"Primetili smo 19. avgusta veliki plamen između Žagubice i Bora i obavestii smo vatrogasce u Boru o požaru, a oni su nam odgovorili da su već na terenu, ali da je gašenje otežano zbog teško prohodnog terena. Celu situaciju je otežao i vetar koji je duvao, ali, neobično je da se u jednom trenutku na nekoliko lokacija pojavio plamen u relativno kratkom periodu. Ne mogu da tvrdim kako se požar tačno raširio, ali znam da će cela ova situacija odgovarati najviše pojedinim investitorima. Naime, mnogo je lakše dobiti dozvolu, promeniti namenu zemljišta ako je u pitanju zgarište nego šuma. Uz sve to i troškovi izgradnje su niži, a u ovom kraju već postoji nekoliko kompanja zainteresovanih za izgradnju vetroparkova, ali i fabrika, pa i rudnika. Ipak, ne mogu sa sigurnošću da tvrdim da je neko podmetnuo požar ili samo koristi prirodnu stihiju", kaže Mladen Ilić iz "Rendžera Istočne Srbije" koji se bore za očuvanje prirodne tog dela Srbije. Ni posle više od 10 dana požar nije potpuno ugašen i još se radi, kako je saopšteno iz MUP Srbije, "na dogašivanju i lokalizaciji".

Iz godine u godinu se ponavlja ista situacija da širom Srbije besne požari, a apeli vatrogasaca ostaju neuslišeni. Iako zakon postoji, on se retko primenjuje, ali i redovno krši.

"U prirodi je mogućnost da izbije požar, sam, bez uticaja ljudi, gotovo jednak nuli. Ili neki udar groma, ili da dođe do malo verovatnog spleta okolnosti. Gotovo uvek je uzrok čovek i ljudska napažnja. Iako je paljenje strnjike zabranjeno, to je još redovna pojava kod nas a to može izazvati brojne teške posledice. Ukoliko dune vetar ili jedna varnica pređe na suvo rastinje, može da nastanke požar ogromnih razmera", objašnjava Slobodan Neškovć, bivši inspektor Odeljenja za utvrđivanje uzroka požara, eksplozija i havarija beogradske policije i sudski veštak.

U Srbiji je zabeleženo nekoliko slučajva kada je spaljivanje strnjike dovelo do katastrofalnih posledica, pa je tako u avgustu 2021. godine, kod Vranja muškarac (49) stradao dok je palio strnjiku. Gotovo na identičan način stradao je još jedan muškarac I64) koji je takođe palio strnjiku u septembru 2023. godine, ali se plamen oteo kontroli, on je pokušao da ugasi vatru ali ga je ugušio ugljen-monoksid.

U februaru ove godine, kod Bosilegrada je stradao čovek (71) takođe dok je palio strnjiku. Spisak žrtava je dug, ali to ne sprečava ljude da i dalje to rade.

Neodgovorni izletnici takođe često umeju da izazovu požare na otvorenom, od bacanja pikavaca od cigareta u suvo rastinje do roštiljanja kada ili ne obezbede dobro mesto gde prave roštilj, koje bi trebalo da bude udaljeno od drveća ili rastinja, a uvek bi trebalo pored da bude i kanta vode, za svaki slučaj.

Takođe, potrebno je proveriti da li je mesto gde je ložena vatra potpuno ugašeno, da nije ostao žar koji može da izazove požar.

BONUS VIDEO: Požar na Homoju i Beljanici