27
Srbija je “evropski raj” za vlasnike nemačkih lovnih terijera i jazavičara željnih borbi životinja. Najmanje 1.000 osoba u Srbiji organizuje borbe pasa sa jazavcima, lisicama i šakalima. Godišnje strada oko 10.000 životinja. Mučenje i ubijanje životinja je krivično delo za koje su pored novčanih određene i zatvorske kazne od jedne do tri godine.
Mučenje i zlostavljanje divljih životinja u Srbiji je poprimilo toliko velike razmere, da se čak na društvenim mrežama javno prodaju mladunci, najčešće lisice, ali i odrasli jazavci ili šakali. Radi se o tzv. jamarenju.
Prema popisu organizacija za zaštitu životinja, nekoliko srpskih gradova već godinama je poznato po tome, jer se u njima nalaze poligoni za međusobne borbe pasa i divljači.
Napravljeni su od sistema tunela sa komorama, improvizovanim jazbinama, u koje se ubacuju životinje. Tuneli su najčešće ukopani u zemlju, ali postoje i poligoni koji su izgrađeni nad zemljom od veštačkih materijala. Suština krvave borbe je da pas za što kraće vreme prođe kroz tunele i pronađe životinju.
Pročitajte još:
Danijela Jović iz Udruženja za zaštitu životinja “Spaske” iz Kraljeva kaže da se vlasnici pasa brane time da su takvi psi za to i namenjeni, i da u tome što će životinje biti rastrgnute i ubijene, ne vide ništa loše.
“Oni gledaju te životinje, kao i svoje pse, kao jednu vrstu zabave i dobre zarade. Postoji čitavo kolo, u kojem oni uživaju u mučenju tih lisica i ostalih životinja. Svoje životinje smatraju običnim predmetom”, kaže Jović.
Prijave postoje, a veterinarska, šumarska i lovna inspekcija bi trebalo da odreaguju na neku od njih. Uroš Đoković, predsednik Lovačkog saveza Kraljeva, objasnio nam je da zakoni u Srbiji jasno definišu šta se sme raditi sa divljim životinjama.
“Često ima zloupotreba, onih koje su definisane čl. 22 Zakona o divljači i lovstvu. A on objašnjava na koji način se sme postupati sa divljim životinjama, da se matični fond ne sme umanjivati na taj način, da se ne sme hvatati divljač i držati u zatvorenom prostoru bez odobrenja i na taj način zloupotrebljavati”, kaže Đoković.
Najveći problem, prema rečima organizacija za zaštitu životinja, leži u institucijama u Srbiji. Jer, kada bi oni počeli da rade svoj posao, odnosno da primenjuju zakone, više nikome ne bi palo na pamet da zlostavlja životinje ili se bavi jamarenjem. A koliko se pojedinici bahato ponašaju, najbolje ilustruje činjenica da se takvi snimci objavljuju na društvenim mrežama.
“Imamo problem sa tužilaštvom, jer oni smatraju da to nije bitno. Naše prijave uglavnom završavaju u fiokama. To je najveći problem u svemu ovome”, rekla nam je Danijela Jović iz Udruženja za zaštitu životinja “Spaske”.
Udruženja za zaštitu životinja u Srbiji pokrenuli su i internet kampanju, a u poslednjih desetak godina su zbog saznanja o jamarenju podneli nekoliko stotina krivičnih prijava. Ali, ne postoje saznanja da je zbog toga neko do sada osuđen.
Portal Nova.rs došao je u posed još jednog video-snimka jamarenja, ali je odlučio da ga ne objavi jer je reč o uznemirujućem sadržaju.
BONUS VIDEO: Prijavite svako zlostavljanje
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
