Uspon novog klana: “Volpeovci” strah i trepet u Kragujevcu

Da ova grupa kontroliše gotovo sav noćni život u Kragujevcu, ali i sve poslove "sa druge strane zakona" tvrde svi u ovom gradu, ali i ćute, jer je opšte poznato na kakav se brutalni način pripadnici ovog klana obračunavaju sa svojim suparnicima.  Slučaj monstruoznog kasapljenja boksera Jovice Lešnjaka (26), koji je pretučen, a potom i izmasakriran staklenom flašom u tuči novembra 2018. u noćnom klubu “Volpe” u ovom gradu, samo je jedan od primera kojim su takozvani "volpeovci" utvrdili postojeći strah kod građana.Bokser Lešnjak izmasakriran je u obračunu zavađenih grupa u ovom gradu, a da cela situacija bude još gora, u tuči su učestvovala i dvojica pripadnika kraljevačke Žandarmerije, koji su bili van dužnosti. Motiv obračuna bio je, kako su mediji pisali, sukob oko poslova obezbeđenja lokala u gradu, a zbog ovoga su privedena braća Božidar (31) i Marko (32) Božović, inače obezbeđenje, ali i nezvanični vlasnici diskoteke "Volpe" u kojoj se tuča desila.Božovići se godinama unazad vezuju za razna teška krivična dela u Kragujevcu, poput trgovine narkoticima, reketiranja i prebijanja, međutim, dosad ni za jedno nisu odgovorali. Nakon kasapljenja boksera, mlađi Božović ponovo se novembra prošle godine našao u žiži javnosti, kada je na njega pucano. On je tada uspeo da izbegne metak, a kako se spekulisalo, motiv napada bila je osveta za još jedan zločin za koji se sumnjiče "volpeovci", ubistvo MMA borca Radoša Joksimovića 2018. godine.Kriminolog Dušan Davidović u razgovoru za portal Nova.rs ističe da je jasno da su poslovi obezbeđenja samo paravan za razne kriminalne poslove, kako u ovom slučaju, tako i u ostalim gradovima u Srbiji."U Srbiji imate veliki broj ljudi obučenih za obezbeđenja lokala i ljudi, koji je gotovo isti sa brojem pripadnika MUP. Ipak,ima jedna činjenica preko koje i MUP lako prelazi, a to je da i pored profesionalno obučenih ljudi, postoji veliki broj kriminalaca koji te poslove rade isključivo rade u cilju zaštite interesa kriminalnih grupa i klanova. Tu poslovi obezbeđenja padaju u drugi plan, jer je to zapravo paravan za ozbiljne kriminalne aktivnosti poput dilovanja droge, podvođenja i prostitucije", ističe kriminolog.

Kako navodi, rezultat ovako velikog broja ljudi koji se odlučuju da se bave ovakvim kriminalnim aktivnostima, jeste činjenica da za ova dela, retko, odgovaraju."Vi ovde imate odsustvo kaznene politike. Imate velike afere "Krušik", "Lučani" i ostale kojima bi trebalo da se bave službe bezbednosti, ali kod nas niko ništa! I onda imate situaciju kada je kod kriminalca u svesti: "Aha, ma, nemaju oni pojma, njih to ne interesuje, nas neće niko da dira". Banalni primer toga jeste situacija sa navijačima Zvezde i Partizana, većina njih iza sebe ima po 15, 20 sudskih poziva za razna krivična dela, pa opet nikom ništa", dodaje kriminolog.On se osvrnuo i na brutalnost nasilja koje pripadnici kriminalnog miljea ispoljevaju, poput slučaja iživljavanja nad bokserom Lešnjakom."Možemo tu brutalnost okarakterisati kao imitaciju kriminalnih grupa na zapadu. U svakom slučaju, ona se vezuje za odsustvo vrednosnog sistema s jedne strane, i s druge, posledica je rascepa društva koji se kod nas događa već 30 godina, odnosno od devedesetih. Treći bitni činilac je izvor brutalnosti na višim instancama, odnosno ovih na vlasti", dodaje Davidović.Da svaka epoha ima svoje "junake", potvrđuju i raniji primeri. Najpre su devedesetih godina Srbijom harali pripadnici “surčinske grupe”, sve dok ih početkom 2000-tih nije zamenio "zemunski klan", koji je 2003. godine pokosila "Sablja".

Čume, prvi srpski svedok-saradnik

Devedesetih godina Srbijom, a pre svega ulicama Beograda, harala grupa iz Surčina, čije je osnivač bivši reprezentativac u kik-boksu Zoran Šijan. Šijan je brutalno likvidiran novembra 1999. u svom "mercedesu", kada su nepoznati napadači u njega ispalili 18 hitaca iz automatskog oružja.

Nakon njegove smri klan je preuzeo Ljubiša Buha Čume, inače prvi srpski svedok-saradnik i to u postupcima protiv "zemunskog klana", inače čovek koji iza sebe ima poduži dosije sa nekoliko osuđujućih presuda.Bavili se trgovinom narkoticima, švercom duvana, ubistvima, iznudama, otmicama. Najpoznatiji po krađi i trgovini ukradenih automobila.

"Zemunci" i otmice biznismena

Početkom 2000-tih na kriminalnu scenu Srbije stupila je još jedna grupa, "zemunski klan", o kojoj se i danas raspredaju priče. Vođe ovog klana bili su Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum, a grupa se bavila trgovinom narkoticima, atentatima, krađom automobila, reketiranjem i otmicama. Na meti otmica ove grupa našli su biznismeni Miroslav Mišković, Milija Babović, ali i mnogi drugi.

Ipak, ono što je poseban pečat ove grupe ostavilo, jeste velelepna građevina u Zemunu, odnosno vila u Šilerovoj ulici, inače glavno sedište ovog klana. Kroz nju su prošli brojni tadašnji visoki politički funkcioneri, pevači, glumci, ali i ostale javne ličnoti. Od vile je danas ostalo samo zemljište, pošto je srušena 2003., kada je većina njenih pripadnika uhapšena u akciji "Sablja". Inače, ova grupa usko je sarađivala sa nekadašnjim komandantom Jedinice za specijalne operacije (JSO) Miloradom Ulemekom Legijom, koji se osuđen zbog atentata na premijera Srbije Zorana Đinđića.

Kruševačko podzemlje ponovo pod lupom

Uporedo sa "zemuncima" i "surčincima" , u Kruševcu je delovala još jedna grupa. Reč je o Jotkinoj grupi, čiji je osnivač Zoran Jotić Jotka, koji će se zajedno sa ostalim pripadnicima naći na optuženičkoj klupi 8. maja u Specijalnom sudu u Beogradu. Jotkina grupa je najpre pala 2003. godine, tokom "Sablje", zbog reketiranja privatnika u Rasinskom okrugu, pranja novca i oružanih napada.

Jotić je zbog ovoga osuđen na 12 godina robije, a grupa je paralelno nastavila sa svojim kriminalnim aktivnostima. Ubrzo po izlasku iz zatvora, Jotić je 2019. ponovo uhapšen, a on i pripadnici njegove grupe terete se za brojna krivična dela, kao i ubistvo Dejana Stankovića Ždrokinca 2018. godine.