Glavnom uredniku Miloradu Vučeliću i novinaru "Novosti" preti zatvor zbog objavljivanja slike pasoša studenata koji učestvuju u blokadama

Advokat Stefan Ćorda istakao je za Nova.rs da ovakvo postupanje medija prelazi granice profesionalne etike i zakonskih normi.

“U ovom slučaju je izvršeno krivično delo Neovlašćeno objavljivanje tuđih ličnih i privatnih podataka, za koje je propisana kazna do tri godine. Teži oblik ovog dela nastaje ako se ono izvrši putem medija, javnog informisanja ili društvenih mreža. Pored glavnog urednika, odgovornost bi trebalo da snosi i sam medij koji je objavio ove podatke. Takođe, postoji i prekršajna odgovornost, koja podrazumeva novčane kazne zbog kršenja Zakona o javnom informisanju i medijima”, objašnjava Ćorda i dodaje:

“Objavljivanje ličnih podataka uz senzacionalističke naslove vrši pritisak na studente koji koriste svoje pravo na miran protest.”

Advokat naglašava da je jedino što student može da uradi to da podnese privatnu krivičnu tužbu protiv medija, glavnog urednika, a eventualno i protiv novinara.

“Takođe, može se podneti prijava za ugrožavanje sigurnosti, o čemu bi trebalo da odlučuje tužilaštvo. Međutim, u praksi, s obzirom na to ko bi trebao da obavlja svoj posao, to je teško očekivati. Dakle, to ostaje u domenu teoretskog razmatranja. Postoje elementi za to krivično delo, ali ne možemo očekivati da do toga dođe. Ipak, student ima pravo da podnese privatnu krivičnu tužbu. Za ovo krivično delo predviđena je kazna do tri godine zatvora, uz novčanu kaznu koja se gotovo uvek izriče", kaže naš sagovornik i dodaje:

“Dolazimo do pitanja ko je omogućio pristup ličnim podacima, a takve podatke može da podeli više ljudi. Pored nekoga iz MUP-a, lične podatke možda može pružiti i neko iz Uprave fakulteta ili studentske službe. U tom slučaju, krivičnu prijavu trebalo bi podneti i protiv NN lica unutar fakulteta, rukovodilaca službi, kao i protiv rukovodilaca MUP-a, odnosno načelnika MUP-a koji je nadležan za izdavanje ličnih karata i putnih isprava".

Prema rečima advokata Ćorde, krivično delo je učinjeno sa obe strane – ne samo od strane urednika, već i od onih koji su imali pristup i koji su mogli da daju takve lične podatke.

"Po mom mišljenju, veoma je važno i krivično delo Izazivanja rasne i verske netrpeljivosti. Iz mog iskustva, u ovakvim situacijama obično podnosim prijavu Povereniku za informacije o ravnopravnosti, uz pritužbu. U 99 odsto slučajeva, Poverenik zatim sam podnese krivičnu prijavu za ovo delo. Student bi takođe mogao da podnese predstavku Poverenici za ravnopravnost, a nakon toga bi mogla da se podnese i krivična prijava zbog širenja rasne i verske netrpeljivosti, za koje je zaprećena kazna do 5 godina zatvora", objašnjava naš sagovornik.

Kako kaže advokat Ćorda, kazne zatvora zavise od oblika krivičnog dela. Ako bi se radilo o osnovnom obliku ovih krivičnih dela, ukupna kazna ne bi mogla da pređe 8 godina i 11 meseci. Međutim, naš sagovornik ističe da, ukoliko bi tužilaštvo smatralo da se radi o najtežem obliku krivičnih dela, kazna bi mogla biti od 10 do 15 godina zatvora.

“U svakom od ovih slučajeva, studenti imaju pravo da podnesu tužbu za naknadu štete protiv glavnog urednika i protiv medija, pri čemu se u sudskoj praksi dosuđuje naknada i do 100.000 dinara. Ako nastave sa ovakvim tekstovima, svaki student treba da ih tuži. Ne znaju kako će da izađu na kraj sa studentima, sa nečim što je tako čisto, jasno i direktno. Tužba za naknadu štete je mnogo brža i izvesnija, jer sudovi vrlo brzo sprovode takve postupke, u poređenju sa krivičnim.", navodi on.

Naš sagovornik ističe i da je važno napomenuti da je rok za podnošenje privatnih tužbi 90 dana. Nakon što taj rok istekne, studenti gube pravo da podnesu tužbu.

Slična politika kao 90-ih

Ono što su Novosti sakrile, jeste da su se braća Stojaković potpisali ćirilicom i da su srpske nacionalnosti, a da pasoš Hrvatske imaju po osnovu rođenja njihovog oca koji je iz Krajine i koji je u Oluji izbegao u Srbiju, kao i više od 200.000 Srba 1995, piše N1.

Glavni urednik Novosti je Milorad Vučelić. Sličnu uređivačku politiku vodio je 1990-ih kao generalni direktor RTS.

N1 dalje navodi da je nedeljnik Vreme ovako je 2015. godine opisao Vučelićevu ulogu:

"Sunovrat koji je tada nastao i čija je jedna od perjanica bio upravo Vučelić, ispostavilo se, ostavio je jači utisak od svega što je ovaj čovek uradio pre toga ili što će možda uraditi posle. Televiziju je tada i bukvalno zaklopio u Miloševićevu ‘bastilju’, a kad su se radnici pobunili, njih oko hiljadu i po, poslao je na prinudni odmor, objasnivši da je to ‘racionalno’. Iz javnog diskursa izolovao je sve što je zaista bilo racionalno, ‘drugačije’, pa su politički neistomišljenici za njega postali nepostojeći". (Vreme, 4. 11. 2015. godine)

Isti tekst preneo je i Informer Dragana J. Vučićevića.

BONUS VIDEO: Lazar Stojaković o pozivu BIA