Uprava za izvršenje krivičnih sankcija reagovala je juče na tekst objavljen na portalu Nova.rs pod naslovom "Otišao u niški zatvor zbog 3.000 dinara, izneli ga u čaršafu: Nedostaje deo snimka", navodeći da su navodi koji se odnose na nedostajući snimak netačni.
Slučaj Mileta Ćirića koji je otišao na izdržavanje trodnevne prekršajne kazne u iznosu od 3.000 dinara koju njegova porodica, zbog loše materijalne situacije, nije mogla da plati, preminuo je u zatvoru posle trodnevnog boravka. Na njegovom telu uočene su stravične povrede nastale udarcima, a podneta je i prijava protiv NN lica, dok je postupak i dalje u toku. Ćirić je navodno tokom kazne boravio u stacionaru koji nije pokriven kamerama, zbog čega Uprava za izvršenje krivičnih sankcija tvrdi da nikakav deo snimka nije ni mogao da nedostaje.
„Kamere ne mogu i ne smeju da budu postavljene u sobama stacionara u kome su zbrinuta lica lišena slobode jer bi time bile prekršene sve zakonske norme koje se odnose na privatnost svakog lica koje je tu smešteno. Kamere su postavljene isključivo u hodniku stacionara. Iz tog razloga, netačan je navod „‘nedostaje deo
snimka na kom se najverovatnije vidi postupanje prema preminulom Ćiriću’. S tim u vezi naglašavamod a je uprava ovog zavoda od samog početka sarađivala sa tužilaštvom i policijom u vezi sa ovim slučajem i da je dostavila sve što je zatraženo, uključujući i fotodokumentaciju povreda Ćirića, izveštaj lekara, izjave svedoka, izveštaj Službe za obezbeđenje, kao i sve snimke koje posedujemo.
Novinarka dalje tvrdi da bi „ovakav podatak mogao da navede deo javnosti da posumnja da nedostatak dela snimka potvrđuje slutnje njegovog sina Vladana, da su Mileta prebili zatvorski čuvari“. Naglašavamo da su neosnovane insinuacije u ovom tekstu o prebijanju koje impliciraju da je on bio žrtva zlostavljanja ili bilo kakvog nezakonitog postupanja od strane pripadnika Službe za obezbeđenje.
Podvlačimo da je o celom slučaju sačinjena fotodokumentacija što podrazumeva slikanje delova tela na kome je upotrebljena mera prinude iz koje je jasno da nisu nanete telesne povrede opasne po život.
Ističemo da se sam događaj sa upotrebom mere prinude prema Ćiriću desio u poluotvorenom odeljenju u kome se on nalazio, a ne u stacionaru u koji je kasnije smešten posle pregleda zavodskog lekara i lekara Klinike za mentalne bolesti u Nišu.
Opis događaja:
Prekršajno kažnjeni Ćirić Mile je 24. oktobra 2020. godine pred zoru (oko 4.45 časova) počeo da krši odredbe Pravilnika o kućnom redu koji postoji u svim kazneno-popravnim ustanovama. On je remetio noćni odmor ostalih lica smeštenih u sobi, kao i drugih lica u Trećem paviljonu poluotvorenog dela zavoda. Ćirić je sve vreme galamio i vikao, nije dozvoljavao drugim licima da spavaju i metalnom šipkom, koju je prethodno odvalio od kreveta,udarao po njihovim krevetima i pretio im. Nakon toga je počeo da preti licima da će metalnom šipkom da ih tuče. U jednom trenutku pokušao je i da udari drugo prekršajno kažnjeno lice P. A. Sve vreme je ispoljavao agresivno ponašanje kako prema drugim licima, tako i prema zaposlenima kojima je takođe počeo da preti da će tom istom šipkom da ih udari. Pripadnici Službe za obezbeđenje su ga više puta opomenuli da se smiri i baci šipku kojom je zamahivao prema licima koja su se tu nalazila, ne prekidajući sa agresivnim ponašanjem.
Nakon više opomena koje nisu dovele do toga da Ćirić prestane sa ponašanjem kojim ugrožava život i zdravlje drugihprekršajno kažnjenih lica i zaposlenih, prema njemu je najpre pokušano sa upotrebom mere prinude – Fizička snaga, koja nije pomogla da se on smiri. Tek onda je upotrebljena mera prinude – Gumena palica po dozvoljenim delovima tela (dva puta) u predelu gornjeg dela leđa, kada mu je i oduzeta šipka, a onda i mera prinude – Vezivanje lisicama.
Naglašavamo da se goreupotrebljenemere prinude prema licu lišenom slobode mogu primeniti u skladu sa Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija čl. 142 i 143 i Pravilnikom o merama za održavanje reda i bezbednosti u zavodima za izvršenje
krivičnih sankcija čl.6, 12, 13 i 21, zbogfizičkog napada na drugo lice, nasilničkog ponašanja, samopovređivanja ili ugrožavanja reda i bezbednosti u zavodu.
U skladu sa zakonom, Ćirića je nakon toga pregledao zavodski lekar i o svemu je sačinjena fotodokumentacija što podrazumeva slikanje delova tela na kome je upotrebljena mera prinude. Od Ćirića je uzeta pisana izjava o celom događaju i podnetamu je prijava za pokretanje disciplinskog postupka. Takođe uzete su pisane izjave od drugih prekršajno kažnjenih lica koji potvrđuju da ih je Ćirić napadao, ugrožavao i pretio im.
Nakon ovog događaja, a zbog ispoljenog psihotičnog ponašanja, Ćirić je odveden na pregled na Kliniku za mentalne bolesti odakle je vraćen i smešten u zavodski stacionar zbog ovakvog ponašanja koje je i dalje pretilo da ugrozi živote drugih lica.
Iz svega ovoga jasno je da Ćiriću nisu nanete telesne povrede opasne po život i neosnovane su tvrdnje o zlostavljanju i mučenju.
Ovom prilikom, u pogledu humanog postupanja prema osuđenicima i pritvorenicima, još jednom podsećamo na prošlogodišnji izveštaj specijalnog izvestioca Ujedinjenih nacija za pitanja mučenja i druge okrutne, nečovečne ili ponižavajuće kazne ili postupke Nilsa Melcera koji je izrazio zadovoljstvo što u zatvorima i pritvorskim jedinicima u
nadležnosti Uprave za izvršenje krivičnih sankcija nije primio nijednu pritužbu na zlostavljanje.
Takođe, Nacionalni mehanizam za prevenciju torture je i u svom Izveštaju za 2019. godinu, ponovio da je utvrđeno da se u izveštajnom periodu u RS nastavilo sa preduzimanjem aktivnosti na unapređenju zaštite prava lica lišenih slobode i prevencije torture i drugih oblika zlostavljanja. U tom smislu naveli su, da su brojna svedočenja nasumično intervjuisanih lica lišenih slobode, naročito u zatvorima, da nisu bili žrtve torture.
BONUS VIDEO: Bekstvo iz zatvora, Alkatraz, Džon Dilindžer
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar