0
Visoki funkcioneri nekadašnje Državne bezbednosti (DB), Radomir Marković, Milan Radonjić, Ratko Romić i Miroslav Kurak, oslobođeni su optužbi za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, a ovo je samo jedan u nizu zločina iza kojeg, kako se sumnja, stoji ozloglašena bezbednosna služba pod patronatom nekadašnjeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića, za koji niko nije odgovarao.
Ubistvo novinara Slavka Ćuruvije ni posle 25 godina nije dobilo epilog, a iako su bivši funkcioneri DB-a najpre osuđeni na ukupno 100 godina zatvora zbog njegovog ubistva, Apelacioni sud je nedavno saopštio presudu po kojoj su oni oslobođeni krivice.
Pročitajte još:
0
0
0
Smrt Ćuruvije nije jedina koja se, tokom devedesetih i početkom 2000-ih godina, dovodila u vezu sa ozloglašenom službom Državne bezbednosti, a pogotovo svim slučajevima jedno je isto – nisu rasvetljeni i tadašnja vlast Slobodana Miloševića ih je okarakterisala kao teroristički čin iza kojeg stoje strane službe, iako su svi na sebi imali pečat države.
Istaknuti advokat Borivoje Borović navodi za Novu da iza mnogih ubistava i atentata devedesetih godina stoji Resor državne bezbednosti MUP-a Srbije.
„Atentat na Ibarskoj magistrali, atentat u Budvi na Vuka Draškovića, sve što je tada bilo vezano za Stambolića, kao i ubistvo Željka Raznatovića Arkana… Izvršioci radova su bile specijalne policijske jedinice, a akcije su osmišljavane u Državnoj bezbednosti. Mnoga su ubistva otkrivena, ali je i mnogo nerešenih predmeta stavljeno DB-u na teret“, navodi advokat Borović.
Prema rečima Borivoja Borovića, oduvek se znalo ko stoji iza ubistva novinara Slavka Ćuruvije.
„Što se tiče ubistva Slavka Ćuruvije, javna je tajna da je to ubistvo mogla da naruči samo Mirjana Marković, svemoćna supruga Slobodana Miloševića. Ona je u svojoj partiji JUL imala i Radeta Markovića koji je bio šef Državne bezbednosti, a preko koga su uglavnom i vršene te likvidacije, odnosno njegovih službi“, kaže naš sagovornik i dodaje:
„Meni je potpuno nejasno, s obzirom da je ta činjenica bila poznata, kako je opozicija koja je došla na vlast 2000. godine dozvolila da Mirjana Marković pobegne iz zemlje, a da ne odgovara za sva zlodela koja joj se stavljaju na teret i naručena ubistva preko DB-a“, zaključio je Borović.
Među zločinima koji su se dovodili u vezu sa DB je i likvidacija tadašnjeg ministra odbrane Jugoslavije, Pavla Bulatovića, koji je ubijen 7. februara 2000. godine, a ovaj zločin do danas je ostao nerasvetljen.
Bulatović je ubijen u restoranu fudbalskog kluba Rad, a istragu ubistva zajednički su vodili kriminalistička policija i vojna bezbednost, međutim, ona nije dala nikakve rezultate. Kao razlog toga što do danas nije rasvetljen zločin pominjalo se i to da iza likvidacije Bulatovića zapravo stoji tadašnja služba bezbednosti – DB.
I ubistvo generalnog direktora „Jugoslovenskog aerotransporta (JAT)“ Živorada Žike Petrovića, koji je likvidiran 2000. godine, dovođeno je u vezu sa zloglasnom službom – Resorom državne bezbednosti.
Jedna od brojnih verzija ovog zločina bila i ta da je Petrović ubijen po nalogu tadašnjeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića. Navodno, Petrović je ubistvom „ućutkan“, odnosno, sprečen da otkrije kako su iznošene pare iz zemlje, kupovani avioni i prodavana predstavništava JAT u svetu. Ni ovaj zločin nije do danas rešen.
Još jedan zločin sa kojim se povezivala Državna bezbednost jeste ubistvo Radovana Stojičića Badže, generala srpske policije i zamenika ministra unutrašnjih poslova, koji je ubijen aprila 1997. godine u Beogradu u poznatoj piceriji. Izvršilac do danas nije identifikovan, a o motivu ovog ubistva se naširoko spekulisalo, pa se tako pominjalo da je stradao zbog šverca cigareta, ubistva kriminlaca Vojislava Radičevića zvanog Voja Amerikanca ili kao osveta Miloševića.
I smrt inspektora Miroslava Bižića Biže, koji je ubijen 21. maja 1996. godine, do danas nije rasvetljena.
Tokom policijske karijere Bižić se zamerio mnogima, ali pre svega se našao u središtu sukoba dve moćne tajne službe, Savezne i Republičke državne bezbednosti.
O njegovoj smrti kolale su razne priče. Ipak, verzija koja se najčešće mogla čuti jeste da iza svega stoji UDBA, te da je bivši inspektor nakon napuštanja policije pričao o stvarima o kojima nije smeo. Sumnjalo se i da mu je to došlo glave.
Jedini zločini iza kojih stoji Državna bezbednost koji su rešeni jesu atentati na nekadašnjeg lidera Srpskog pokreta odbnove Vuka Draškovića, ali i likvidacija Ivana Stambolića.
Atentat na Ibarskoj magistrali dogodio se 3. oktobra 1999. godine kod Lazarevca, kada je na kolonu automobila koji su pratili Draškovića iz suprotne strane naleteo kamion natovaren peskom. Vozač “audija” u kom je bio Drašković je uspeo da izbegne teretnjak, ali je sleteo sa puta. Poginuli su Veselin Bošković, Zvonko Osmajlić, Vučko Rakočević i Dragan Vušurović.
Rade Marković, Milorad Ulemek, Branko Berček i Nenad Ilić osuđeni su na 40 godina zatvora za ubistvo četiri osobe i pokušaj ubistva Draškovića, Nenad Bujošević ne 35 godina, a Duško Maričić i Leonid Milivojević na 30 godina.
Pročitajte još:
Ni godinu dana nije prošlo od ovog događaja, a Drašković se ponovo našao na meti napadača, ovog puta u kući u Budvi. Prema pravosnažnoj sudskoj presudi, atentat je naredio Slobodan Milošević, a organizatori i izvršioci bili su čelnici i pripadnici Službe državne bezbednosti Srbije i Jedinica za specijalne operacije.
Ipak, tada su trojica pripadnika Državne bezbednosti – Milan Radonjić, Ratko Romić i Stevan Basta – oslobođeni su optužbi 2016. godine. Kao neposredni izvršioci pokušaja atentata ranije su na višedecenijske kazne zatvora osuđeni pripadnici JSO Branko Berček, Leonid Milivojević i Nenad Ilić.
Ivan Stambolić, nekadašnji predsednik predsedništva Srbije, ubijen je pre 20 godina, tačnije, 25. avgusta 2000. Godine. Suđenje za ubistvoStambolića bilo je objedinjeno sa suđenjem za atentat na Vuka Draškovića u Budvi.
Kao inspirator i nalogodavac optužen je njegov nekadašnji najbolji saradnik i prijatelj Slobodan Milošević, a kao egzekutori osuđeni su pripadnici Jedinice za specijalne operacije (JSO) Džavne bezbednosti Srbije, a među njima je i Radomir Marković, kome se sudilo za ubistvo Ćuruvije.
VIDEO: Slučaj Ćuruvija: Šta bi sa obećanjem?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
