Preti mu doživotna robija: Aleksa ubio dedu, babu i oca, evo dokle se stiglo sa suđenjem

Milojević se tereti da je 6. juna prošle godine u porodičnoj kući u Knjaževcu lovačkim karabinom lišio života svog oca Predraga (60), dedu Miloša (81) i babu Sarajevku (83). Tokom prethodna dva glavna pretresa saslušan je okrivljeni i brojni svedoci kako bi se rasvetlilo zbog čega je ovaj mladić počinio trostruko ubistvo. Više javno tužilaštvo u Zaječaru predložilo je da se Aleksi izrekne doživotna kazna dok njegov branilac advokat Vesna Momčilović traži najviše 20 godina zatvora.

d

Aleksina advokatica ističe da ne želi da umanji posledice zločina koje je počinio njen branjenik ali naglašava da bi trebalo uvažiti složene porodične okolnosti koje su život ovog mladića učinile različitim od onog koji su vodili njegovi vršnjaci.

"Od mene kao njegovog branioca očekuje se da budem na njegovoj strani. Ali moje navode da se radi o mladiću koji je vodio jadan život, potkrepili su svedoci, njegovi školski drugovi, njihovi roditelji, komšije i hiljadu Knjaževčana potpisnika peticije upućene sudu. Kada je on saslušavan na prvom glavno pretresu, pola sudnice je plakalo. Opisivao je svoj život koji se sastojao u svakodnevnoj brizi o dedi sa Alchajmerovom bolešću, baki teškom srčanom bolesniku i ocu koji je doživeo tri moždana udara. Briga o njima pala je na njegova pleća, tačno je da su angažovali ženu koja je nekoliko sati dnevno bila u njihovoj kući, ali to nije mnogo umanjilo teret sa kojim se on nosio. Da bih to dokazala već na pripremnom ročištu zatražila sam od suda da pribavi podatke iz medicinskih službi o njihovom zdravstvenom stanju kako bismo dokazali da im je bila neophodna konstantna briga. Nadam se da će moj predlog biti uvažen jer je taj dokaz veoma važan za rasvetljavanje situacije koja je prethodila zločinu", kaže Momčilović.

Ukazuje da je bilo i institucionalnih propusta koji su omogućili Aleksi da počini trostruko ubistvo.

"Lovački karabin kojim je zločin počinjen je vlasništvo pokojnog Aleksinog dede. Zakon oružju i municiji predviđa da držaoci oružja periodičnu prolaze proveru kako bi se ustanovilo da li su sposobni da poseduju oružje. Da je ta provera sprovedena lako bi bilo ustanovljeno da čovek sa Alchajmerovom bolešću nije podoban da drži oružje pa bi puška bila oduzeta", govori Milojevićeva braniteljka.

Komentarišući predlog Višeg javnog tužilaštva da Aleksi bude izrečena najteža kazna predviđena Krivičnim zakonikom Momčilovićeva navodi primer Uroša Blažića koga su od doživotne robije spasile godine.

"Taj mladić je zatro tolike ljude a dobio je samo 20 godina zatvora jer je u vreme zločina bio mlađe punoletno lice, odnosno imao je 21 godinu. Aleksa je ubio članove svoje porodice ali s obzirom na to da je u vreme zločina imao 22 godine, nema prava na tu olakšavajuću okolnost pa mu preti doživotna robija. Smatram da ako se uzme sve u obzir a ponavljam to su posvedočili mnogi koji ga poznaju, da bi mu maksimalno trebalo izreći 20 godina zatvora. Napominjem da je na njega uticalo i to što je odrastao bez majke i uverenju da ga ona ne želi te da je sa njom kontaktirao tek kada je pritvoren. Od nje je saznao da to što nije bila sa njim u kontaktu nije bio njen izbor, sada ga obilazi svakog petka", nastavlja Momčilović.

Dodaje da je insistirala da predstavnik komisije veštaka Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu bude neposredno ispitan pred sudom.

"Želim da se veštak izjasni o njegovom duševnom stanju u trenutku izvršenja dela nakon što ga je deda gađao punom pelenom. Od tog trenutka on tvrdi da se ničega ne seća, da ne zna šta je uradio. U tom kontekstu trebalo bi razmotriti mogućnost ubistva na mah u stanju teškot afekta. Objektivno gledano, za ovaj zločin ne postoji motiv, deda i baba su bili devizni penzioneri, njihovom smrću Aleksa je izgubio izvor prihoda. Bio je svestan da je uništio njihove ali i svoj život. Nikada ranije u toj porodici nije bilo prijava za nasilje niti svađe, to su posvedočili prijatelji i komšije. Nešto što se tog dana desilo uticalo je na tog mladog čoveka da učini potez sa tragičnim posledicama a ja smatram da su to bile teške životne okolnosti sa kojima se nosio od svoje petnaeste godine"; zaključila je advokatica.

Milojević odluku o svojoj sudbini čeka u pritvoru. Na saslušanju je izrazio kajanje i priznao krivicu. Kazao je da je njegova najveća kazna to što je uradio ali da je zločin počinio u stanju prekida svesti.