U parničnom postupku protiv Kecmanovića saslušana i razredna

Tužena Majka dečaka Miljana Kecmanović koja je danas trebalo da bude saslušana, nije se pojavila na suđenju, a njena punomoćnica je izostanak pravdala činjenicom da ona nije još ispitana u krivičnom postupku u svojstvu optužene.

Tuženi otac, Vladimir Kecmanović bio je doveden iz pritvora Okružnog zatvora, ali je iz zdravstvenih razloga odmah i vraćen.

Pred sudom je svedočila Dragana Tomić, razredna odeljenja VII/2 u kojem se masakr dogodio.

Ona je navela da se K. K. prebacio u drugu smenu jer je tu imao više drugara, dok ga u prethodnom odeljenju nisu dobro prihvatili.

Maloletnik je bio ćutljiv i miran, ali uvek kada bi ga nešto pitali on bi znao i imao je sve petice, rekla je razredna i dodala da je znala da K. K. ide i u muzičku školu i na glumu, dok je na pitanje da li je imala saznanja da je on nekome pričao o streljani i pucanju, odgovorila da to niko nije pominjao.

Tokom prvog polugodišta K. K. je bio miran i povučen, ali kako je ocenila razredna, to nije bilo neobično. Dodala je da je dosta izostajao iz škole, imao dva puta koronu, kao i da je u martu imao “post kovid”.

Kako je pojasnila razredna, Miljana Kecmanović ju je u martu prošle godine obavestila da K. K. spava po 20 sati i da ne može da se koncentriše pa je zamolila da skrene pažnju i nastavnicima da imaju razumevanja.

Poslednih mesec dana je K. K. bio raspoložen i nasmejan, navela je ona.

Pričajući o navodima da je K. K. na ekskurziji spavao u fotelji, razredna je potvrdila da je on prvu ili drugu noć spavao u fotelji, i ona ga je pitala zašto, na šta je on odgovorio da je igrao igrice i zaspao u fotelji.

Tomić je govoreći o danu masakra, rekla da je dovela dete u školu i otišla da nešto završi kada je čula pucanj za koji je pomislila da je petarda, ali je ubrzo kada je izašla iz zbornice videla čuvara Dragana Vlahovića kako leži i vratila se da pozove policiju.

Naredna dva sata, kako pojašnjava, nije znala ko je ubijen, ali su joj policajci u jednom trenutku rekli da uđe u učiniocu da identifikuje tela ubijene dece, jer će to značajno skratiti ceo postupak, kako su joj objasnili.

“Uveli su me u učionicu punu mrtve dece i ja sam išla od jednog do drugog deteta i govorila ko se kako zove”, rekla je Tomić dodajući da je od tad na bolovanju.

Razredna je navela i da je K. K. tokom te školske godine imao oko 200 opravdanih, uglavnom pravdanih lekarskim izveštajima iz klinike u kojoj je njegov otac radio.

U sudnici je prethodno svedočila tadašnja direktorka škole Snežana Knežević koja je ispričala da je prema njenim saznanjima K. K. bio odličan đak, išao na takmičenja i da se niko nije žalio na njegovo ponašanje.

Govoreći o disciplinskim postupcima protiv zaposlenih, Knežević je navela da su u radu kod sekretara, pedagoga i psihologa te škole utvrđeni propusti.

Tog 3. maja ona nije bila u školi i o događaju ju je obavestila njena zamenica, dok je odgovarajući na pitanja sudije objasnila da su joj policajci tada rekli da ne sme da komunicira sa roditeljima dece dok se ne završi uviđaj.

Pitanja su direktorki postavljali i oštećeni odnosno roditelji ubijene, dok je Branko Anđelković pitao da li je ona na poruku zabrinutog roditelja jer je mlađa sestra K.K. sipala na rekreativnoj nastavi vršnjacima u bočice sa vodom deterdžent, kako on tvrdi, odgovorila “da li vi znate ko su njeni roditelji”.

Direktorka je negirala da je to rekla.

Nina Kobiljski majka ubijene devojčice je direktorku pitala zašto se nije obratila javnosti i zaštitila čast ubijene dece, u danima kada se spekulisalo da su nasilnici, na šta je direktorka rekla da su se pitanja novinara ticala ubice, a ne ubijene dece.

Na sledeće suđenje pozvani su Miljana Kecmanović i nekoliko zaposlenih u školi, dok je jedan svedok, Ivanka Jovanović, inače tadašnja pomoćnica direktorke, prisustvovala današnjem suđenju zbog čega je uklonjena sa spiska svedoka i ona neće svedočiti u ovom postupku.

Ognjen Božović punomoćnik članova porodice ubijenih je nakon suđenja novinarima rekao da je stekao utisak da odgovorna lica te škole ili nisu poznavala procedure ili su ih ignorisala, dodajući da je postojalo očigledno razmimoilaženje u komunikaciji međju njima.

Božović je rekao da bi najpre trebalo pregledati sve transkripte sa suđenja tokom kojih su oni svedočili i sačekati da se svi iz škole ispitaju kako bi se izneo konačan utisak o odgovornosti zaposlenih.

Branilac porodice Kecmanović Marina Ivelja nakon suđenja je novinarima ispred Palate pravde rekla da je utisak razredne i direktorke da K. K. nije pokazivao nikakvo neuobičajno ponašanje, te da je bio potpuno uklopljen i adaptiran u novo odeljenje.

Ivelja je dodala da je razredna navela da se on normalno ponašao da je sa svim drugarima bio u dobrim odnosima, kao i da je istakla da je u poslednje vreme bio raspoloženiji u odnosu na period kada je stupio u novi razred.

Ovom tužbom je, pored Miljane i Vladimira Kecmanovića, obuhvaćen i njihov sin maloletnik koji je počinio masakr.

Tužba je podneta u parničnom postupku zbog naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove usled smrti bliskog lica, kao i na ime pretrpljenog straha.

Protiv Kecmanovića se vode tri parnična postupka, dok je ukupno podneto pet tužbi, a podneli su ih maloletnici i nastavnica istorije koji su tada teško ranjeni.