Tri puta za šest meseci likvidirali pretnju: Ko čini SAJ, najelitniju jedinicu u sastavu MUP

Ova jedinica osnovana je 1978. godine, jer su tadašnje vlasti procenile da je zbog pojačanog dejstva terorističkih organizacija u Evropi, Jugoslaviji potreban visoko obučen tim koji će moći brzo i efikasno da reaguje, u slučaju terorističkih napada na tadašnju državu, piše Danas.

Specijalna antiteroristička jedinica nije odmah formirana pod ovim nazivom.

Preteča SAJ-a je bio Bataljon za specijalna dejstva u okviru Saveznog sekretarijata unutrašnjih poslova. Ova jedinica je formirana na federalnom nivou. Nakon nekoliko meseci vlasti donose odluku da bi svaka republika trebalo da ima svoju jedinicu, pa tako SR Srbija dobija svoju jedinicu pod nazivom „Jedinica milicije za specijalna dejstva Republičkog sekretarijata unutrašnjih poslova SR Srbije“.

Ovaj naziv je bio aktuelan do 1991. godine kada jedinica menja ime u „Jedinica za antiteroristička dejstva“.

Tri godine kasnije, jedinica dobija naziv Specijalna antiteroristička jedinica (SAJ) koji i danas nosi.

Čemu je SAJ namenjen

Kao što samo ime ove jedinice kaže, ona je pre svega namenjena za borbu protiv terorizma. Međutim, pored ove osnovne namene SAJ u suštini obavlja najsloženije i najkomplikovanije zadatke kao što su talačke situacije, hapšenja članova organizovanih kriminalnih grupa, obezbeđenje štićenih ličnosti ali i intervencije u slučajevima barikadiranja i pružanja otpora vatrenim oružjem što je bio slučaj u Jagodini.

Ukoliko se ne radi o očiglednom terorističkom aktu, SAJ uglavnom pruža asistenciju drugim policijskim formacijama kada one ne mogu efikasno da reše kriznu situaciju ili se pretpostavlja da bi neko lice prilikom hapšenja ili potrage moglo da pruži oružani otpor policijskim snagama.

SAJ je verovatno i najopremljenija jedinica policije. Pripadnici SAJ-a opremljeni su najsavremenijim i najmodernijim naoružanjem i opremom, što ih pored visoke obučenosti pripadnika čini najelitnijom jedinicom u MUP-u, iako MUP raspolaže sa još nekoliko specijalnih jedinica kao što su Žandarmerija, Policijska brigada i Jedinica za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata (JZO).

SAJ je u organizacijskom smislu pod direktnom komandom Direkcije policije, a samom jedinicom komanduje komandant.

Ova jedinica ima četiri tima – A, B, C i D tim. Prva dva tima čini najoperativniji deo jedinice koji upadaju u objekte, hapse članove organizovanih kriminalnih grupa, rešavaju talačke situacije.

C tim je je specijalistički i čine ga: Snajperska grupa, Ronilačka grupa, Grupa vodiča službenih pasa, Grupa za minsko-eksplozivna sredstva (MES) i biološko-hemijska sredstva (BHS).

D tim čine pripadnici koji obezbeđuju ugrožene ličnosti, zaštićene svedoke i drugo.

Ko može postati pripadnik SAJ-a?

Da bi neko postao pripadnik ove jedinice, on mora biti zaposlen u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Civili bez iskustva rada u policiji ne mogu konkurisati prijem u SAJ.

Uslov da bi neko konkurisao je da ima najmanje dve godine radnog iskustva u policijskim poslovima i ne sme biti stariji od 28 godina.

Selekcija budućih pripadnika je veoma rigorozna i obuhvata veoma zahtevne fizičke provere ali i psihološke testove koje kandidati moraju da prođu. Pored toga, kandidati bi trebalo da imaju najviše ocene u dosadašnjem radu u policiji kao i preporuku svojih starešina. Kandidati, takođe, moraju proći i složene specijalističke medicinske preglede.

Ukoliko kandidat prođe sve navedene testove i preglede, to ne znači da će postati „Sajevac“. Posle ovih testova kandidati idu na šestomesečnu obuku u bazi SAJ-a. Prva tri meseca predstavljaju tzv. „dril“, a instruktori imaju diskreciono pravo da do poslednjeg dana obuke isključe kandidata ukoliko smatraju da nije ispunio ciljeve obuke.

U kojim situacijama SAJ može da upotrebi vatreno oružje prema nekome?

Likvidacija muškarca koji je usmrtio jednu, a ranio drugu osobu je treća takva situacija u poslednjih pola godine.

Krajem juna prošle godine ubijen je član vehabijskog pokreta koji je samostrelom u vrat pogodio žandarma koji je obezbeđivao izraelsku ambasadu.

Njega je iz službenog pištolja ubio pogođeni policajac, koji je preživeo napad.

Drugi slučaj kada je policija likvidirala jedno lice desio se 19. jula kada je Žandarmerija likvidirala kosovskog državljanina Fatona Hajrizija, koji je dva dana ranije prilikom rutinske kontrole granične policije, pucao na graničnu patrolu i ubio jednog policajca. Potera za ubicom je trajala dva dana, a likvidiran je jer je prilikom pokušaja hapšenja pucao na policiju.

Slično je bilo i sinoć, kada je muškarac u Jagodini pucao na pripadnike SAJ-a prilikom pokušaja hapšenja.

SAJ je i u prošlosti bio primoran da likvidira neka lica prilikom intervencija, a najpoznatiji slučaj je sigurno onaj kada je 2003. godine, tokom akcije „Sablja“ SAJ u okolini Beograda likvidirao vođe Zemunskog klana Dušana Spasojevića zvanog Šiptar i Mileta Likovića Kuma, koji su pored Milorada Ulemeka Legije bili označeni kao organizatori atentata na premijera Zorana Đinđića.