Tresli se Bosna i Hrvatska, neće valjda i kod nas: Istražujemo koliki je rizik

Epicentar sinoćnjeg zemljotresa je bio 15 kilometara severoistočno od Ljubinja u BiH, a seizmološka služba Hrvatske objavila je da je u 23.07 zabeležila potres kod Ljubinja u Bosni i Hercegovini, a da je magnituda iznosila 6.1 po Rihteru. Region je sinoć posle 23 časa zadesilo čak 11 zemljotresa, a najsnažniji zemljotres se osetio u Stocu, ali se podrhtavanje osetilo i u Hrvatskoj, Crnog Gori i Srbiji.Sve o ovoj temi možete čitati u našem blogu uživo.Nova.rs se bavila istraživanjem koliko je naše područje podložno zemljotresima, ali i kolika je opasnost od jačih potresa.

Šumadija u narednih 10 godina

Seizmološkinja Slavica Radovanović istakla je ranije za Nova.rs da u Srbiji ne postoje katastrofalni zemljotresi, već samo jaki. Ona navodi da oblasti oko Kragujevca, Valjeva, Loznice i Kopaonika imaju najveću seizmičku aktivnost kod nas u smislu dešavanja jakih zemljotresa.Radovanović prognozira da bi područje Šumadije u narednih deset godina mogao da pogodi neki jači zemljotres, ali da ne može da se zna kada i koje jačine.„Može biti 6 Rihtera, a može i 5“, rekla je za naš portal Radovanović. Kada se u susednim zonama dešavaju jaki zemljotresi onda pada seizmička aktivnost kod nas, ističe naša sagovornica.

Ko je van opasnosti

Oblasti naše zemlje koje mogu da generišu velike zemljotrese su Kopaonik, gde je pre oko 40 godina bilo potresa koji su bili nešto veći od pet Rihtera, zatim Kraljevo, Kragujevac, kao i zapad naše zemlje i oblast oko reke Velike Morave. Ovim oblastima pripada i Rudnik, Barajevo, Maljen, ali i Lazarevac koji je pogodio najjači zemljotres u Srbiji 24. marta 1922. godine, čija jačina je bila šest Rihtera. Među trusna područja su Vranjska kotlina i Kosovo.Najslabiji i retki potresi u Vojvodini i na krajnjem istoku naše zemlje. Kada se pogledaju karte Geološkog informacionog sistema Srbije i Republičkog seizmološkog zavoda mogu da se vide koja područja su „žarišta“. Među tim područjima je centralna Srbija (Kopaonik, Kragujevac, Kraljevo, Lazarevac, Aranđelovac, Rudnik), zatim oblast oko Velike Morave (Ćuprija, Paraćin i Jagodina), zatim na zapadu naše zemlje oko Malog Zvornika, Loznice i Krupnja, te jug Srbije (Niš, Dimitrovgrad, Bosiljgrad), ali i Vranjska oblast i Kosovo. U ova područja ubraja se i istok Srbije (oblast oko Velikog Gradišta, Golubac i Negotin), ali i Vojvodina (kod Fruške gore, ali Kanjiža, Bečej).

Zanimljivo je da se kod Sjenice dešava najviše zemljotresa, ali da oni nisu tako jaki.

Najjači zemljotresi poslednjih godina

Inače, poslednjih nekoliko godina u Srbiji nije bilo zemljotresa jačih od četiri Rihtera. Tako je prošle godine najjači bio kod Paraćina 13. decembra 3,6 Rihtera, kao i kod Kosovske Mitrovice 15. januara 3,8 Rihtera.Poslednji snažan zemljotres koji je pogodio našu zemlju bio je u Kraljevu u noći između 2. i 3. novembra 2011. godine i bio je jačine 5,4 Rihtera. Tom prilikom stradale su dve osobe, a lakše je povređeno 200 ljudi.Najjači potres 2019. bio je početkom januara kod Pirota i imao je 2,9 Rihtera, dok je četiri Rihtera bilo 24. decembra 2018. godine kod Vršca. Potres jačine 3,6 Rihtera bio je najjači zemljotres 2017. godine.

Čak kada bi Srbiju i pogodio zemljotres čiji intezitet opasnosti je osam stepeni, što znači da je potres do 6 Rihtera, može da napravi veću štetu samo u epicentru i tada može da uruši samo 5 posto objekata u najlošijem stanju (stare kuće zidane samo od cigli), kao i da teško ošteti samo 19 odsto ovakvih objekata.Za razliku od ostatka Srbije, prednost Vojvodine je u peskovitom tlu jer će objekti pre da se nakrive nego da puknu.BONUS VIDEO: Dve godine od razornog zemljotresa u Zagrebu

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=dvegodineodrazornogzemljotresauzagrebuobnovailizastoj-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3234915"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram