2
U ubistvu Strahinje Stojanovića, čiji terenac "BMW X5" raznet u nedelju oko 12 sati na Novom Beogradu korišćen je plastični eksploziv "pentrit", objavili su pojedini beogradski mediji pozivajući se na izvore iz istrage. Eksploziv je bio postavljen ispod vozačevog sedišta, a navedena je bila i količina od kilogarm do kilogram i po eksploziva koji je detonirana kako se pretpostavlja daljinskim putem.
Da je Stojanović likvidiran eksplozivom od momenta kada je njegov terenac raznet nije se dovodila u pitanje. Jedino pitanje koje se postavljalo bilo je vrsta eksploziva koji je korišćen, pa se tako spekulisalo još u nedelju uveče da je u pitanju C-4 koji je postavljen pod njegovo vozilo. Međutim, na svetlo dana isplivali su novi podaci o tome da je „pentrit“ korišćen u ovoj likvidaciji.
Veštak za eksplozije iz Podgorice Radovan Popović kaže za Novu.rs da je „pentrit“ dosta jak eksploziv, koji se isključivo koristio za vojne svrhe, za zarušavanje objekata i delaboraciju bojevih glava i bombi.
„Ne verujem da je aktivirana količina od kilogram, kilogram i po. Mislim da je to preterano, ne znamo koliki je krater na vozilu. Možda je bilo postavljeno samo pakovanje od po 500 grama, a što se tiče usmerene eksplozije, mala je mogućnost da su oni napravili usmerenu eksploziju. Pet stotina grama bi bilo dovoljno , a kilogram, kilogram i po bi bio nezgodan iz više stvari, jer bi pre svega eksplozija prevrnula vozilo.
Prema njegovim rečima dešava se da osoba koja se nalazi na mestu suvozača preživi, jer se toplotni udar posle eksplozije formira na mestu gde osoba koja planira da se ubije sedi.
„Suvozač u većini slučajeva ostaje živ i kod blindiranih i neblindiranih vozila. Možda je za suvozača opasnije kad je vozilo blindirano, jer blind ploča probije metalnu ploču vozila i unutar njega može da stvori veliki vazdušni pritisak od koga i suvozač može da strada. Sve zavisi od jednog činioca, a to je mesto gde je postavljen eksploziv, kao i koliko je udaljen od tog mesta suvozač. Ako je eksploziv postavljen malo više prema levoj strani šanse za preživljavanja suvozača su veće“, dodaje ovaj stručnjak za eksploziv iz Podgorice.
Što se tiče aktiviranja eksplozivne naprave postoji više načina. Može preko mobilnog telefona, da se vozilo pod koje je eksploziv postavljen prati i onda sa udaljenosti od jedno 200-300 metara aktivira eksplozivna naprava“, kaže Popović i dodaje i da se to obično radi kada u blizini u trenutku aktivacije ima manje ljudi ili vozila.
Na pitanje kako komentariše da je u pitanju plastični eksploziv C-4, Popović zaključuje da je to malo verovatno, da ga može biti na ovim prostorima, gde većinom dominira TNT ili Pentrit „P-500“ koja označava pakovanje težine 500 grama.
Na pitanje da li je za rukovanje ovim eksplozivom potrebna vojna obuka i neko predznanje Popović dodaje da je ono potrebno onome ko pravi ovakvu eksplozivnu napravu, nego onome koji je postavlja.
„Svako ko malo poznaje elektroniku može da napravi eksplozivnu napravu. To nije bauk. I svaki srednje obučeni čovek može da je napravi. Ovde je najbitniji sistem za daljinsko aktiviranje, ali bomba može da se postavi i bez sistema za daljinsko aktiviranje. Na bombu se postavi jedan mali sistem sa elektromotorom koji ima na sebi propeler i koji se šteluje na određenu brzinu. Mada se ovaj mehanizam retko koristi kad vozilo postigne određenu brzinu propeler se zavrti i kad stane dolazi do eksplozije.
Popović kaže da je ključ u istrazi ono šta ostane posle eksplozije.
„Na mestu mogu da pokupe deformisane delove mobilnog telefona, koji se koriste kao daljinski upravljači, odnosno detonatori. Ukoliko policija pažljivo analizira delove telefona, oni mogu dovesti do počinioca. Kao detonatori prepravljaju se čak i ogrlice za dresuru pasa, pa čak i daljinski za daljinsko aktiviranje vatrometa, koji mogu da se naruče preko „Ali ekspresa“ iz Kine. Najbitnije je lice koje pravi eksplozivnu napravu i koji sistem će koristiti za aktivaciju, ostalo je sve prosto i izbor sistema je čista klasika“, dodaje on.
Zaostavština građanskog rata
Popović za Novu.rs kaže da ovog eksploziva nikad nije bilo u slobodnoj prodaji, i danas se više ne proizvodi, već je zaostavština ondašnje Jugoslavije.
„Tokom borbenih dejstava razdeljen je raznim paravojim grupama, koje nikad ga nisu vratile. Koristo se uglavnom za zarušavanje objekata, a posle rata verovatno se zadržao kod privatnih lica. Pentrit se samo proizvodio u Crnoj Gori i danas se nalazi kao ratna zaostavština. Oni koji ga poseduju mogu da ga prodaju na crnom tržištu. Razne cene se vrte, a one zavise pre svega od ličnog dogovora.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
