"To je kao da stavite kozu da vam čuva kupus": Sada je dokazano da BIA ako poželi može da vam gleda i uzima privatne snimke

Špijunski programi Pegazus i Predator, koje koristi BIA, mogu iz telefona korisnika izvući gotovo sve podatke - tekstualne poruke, fotografije, istoriju internet pretraživanja, ali i korišćenje aplikacija poput Jutjuba. Faktički ne postoji podatak koji u svom telefonu možete sakriti od ovih programa, a to je osetio uhapšeni policijski general Malešić.

Primena posebnih istražnih metoda, u koje spada i prisluškivanje, regulisana je Zakonom o krivičnom postupku, nalog mora da potpiše sudija za prethodni postupak, vremenski je ograničeno na najviše godinu dana, zapravo na četiri puta po tri meseca i toliko vremena imaju policija i BIA da prikupe dokaze koje potom prosleđuju tužilaštvu.

Ipak, postoji jedno veliko ali. Softveri koje koristi BIA imaju mogućnost da uzimaju podatke koji se čuvaju u telefonu i koji se odnose na period pre naredbe sudije za prethodni postupak, koji treba da potpiše nalog za prisluškivanje, te se postavlja pitanja da se tu otvaraju vrata brojni zloupotrebama.

"U našem zakonu postoji jedna siva zona koja nije potpuno regulisana i ostavlja mogućnost za zloupotrebu. Spajveri koje koriste razne države sveta i razne policije imaju tehničke mogućnosti da iz telefona koji je "zaražen" izvuku sav sadžaj, ne samo komunikaciju, već i telefonski imenik, multimedijalne sadržaje kao što su klipovi i fotografije, bukvalno sve, bez obzira kada su snimak ili fotografija načinjeni", objašnjava Bojan Perko iz SHARE fondacije koja se u Srbiji bavi zaštitom ljudskih prava i sloboda u digitalnom svetu.

Ovoj fondaciji su se prošle godine obratile za pomoć dve osobe, aktivisti iz civilnog društva, koje su na svoje ajfone dobili upozorenje da je pokušan "neprijateljski napad" i da je neko hteo da im "uđe" u telefon. Proverom je utvrđeno, iz dva različita kredibilna izvora, da su sumnje bile osnovane i da je napad stvarno pokušan, a u pitanju su osobe koje su poznate po kritičkom stavu prema vlastima.

"Dva najpoznatija spajvera u javnosti su Pegasus i Predator. Pegasus je proizvod firme NSO iz Izraela, dok je Predator proizvela kompanija Intelexa, registrovana u Indiji. Iako obe firme tvrde da ove softvere prodaju isključivo državama i tajnim službama, preko ćerki firmi do njih mogu da dođu i drugi. Oni svoje poslove uglavnom kriju, ali svedoci smo da se u mnogim zemljama, pa i nekim članicma Evropske unije, kao što su Grčka, Poljska, Španija, takvi softveri korišćeni za špijuniranje opozicionih političara, građanskih aktivista, novinara", objašnjava Perko.

Po rečima predsednice Udruženja tužilaca Srbije, Lidije Komlen Nikolić, mogućnost zloupotrebe je minimalna kada sve ide liegalnim putem, uz zahtev iz tužilaštva i potpis sudije za prethodni postupak.

"Dokazi koji su prikupljeni nezakonito, ne mogu da budu korišćeni na sudu i prisluškivanje se odnosi samo na stvari koje su predmet krivičnog dela. Svako prisluškivanje jeste narušavanje privatnosti, ali je neophodna mera za dokazivanje pojedinih krivičnih dela. Policajci koji prisluškuju ne znaju šta će osumnjičeni reći u kom trenutku, pa se prikupe i mnoge nepotrebne i privatne informacije, ali obavlja selekcija podataka i tužilaštvo dobija ono što je vezano za slučaj", objašnjava Komlen Nikolić.

Zanimljivo je da je bivša državna sekretarka MUP Srbije Dijana Hrkalović optužena za trgovinu uticajem, jer je naredila da se "na mere" stavi bosanskohercegovački kriminalac Darko Elez koji je boravio u to vreme u Srbiji. Naredba je bila fiktivna, da bi se, kako tvrde u tužilaštvu, sprečilo prisluškivanje Eleza u sklopu istrage za neka druga krivična dela. Ovo pokazuje da su zloupotrebe ipak moguće i to bez znanja i aktivne uloge i tužilaštva i sudije za prethodni postupak.

Moderne alate za prisluškivanje obični ljudi praktično ne mogu da otkriju, jer nema "simptoma" da im je mobilni telefon "zaražen" spajverom.

"Nema nikakvih pokazatelja, niti se troši više interneta, niti da se baterija brže troši ili nešto drugo. Čak i specijalizovane laboratorije mogu da otkriju uglavnom samo tragove koji su zapravo indicija da je instaliranje spajvera pokušano ili izvedeno. Kompanije koje se time bave stalno usavršavaju te programe i menjaju ih i prilagođavaju. Instalacija može biti pomoću neke poruke u kojoj se nalazi link na koji korisnik treba da klikne, ali Pegasus je razvio program takozvanog "no klik" zaražavanja, kada ne postoji nikakav link na koji treba da se klikne. Te poruke su rezultat socijalnog istraživanja i mogu biti personalizovane. Ako, na primer, žele da instaliraju program u telefon nekog novinara, pošalju mu poruku u kojoj je napisano da je to izjava nekog zvaničnika, ili neka važna informacija na koju taj novinar klikne", objašnjava Bojan Perko.

Po rečima advokata Ivana Simića naš zakon još nije u potpunosti regulisao prikupljanje podataka pomoću spajvera iz mobilnih telefona.

"Obično se pod prisluškivanjem, koja je posebna istražna metoda, podrazumeva snimanje razgovora i nadzor poruka, ali ovi novi spajveri pomoću kojih je moguće izvući sve podatke iz mobilnog telefona su relativno nova stvar. To bi bilo moguće koristiti ukoliko se mobilni telefon tretira kao kompjuter, a praktično noviji modeli to i jesu. Ipak, to će tek sudska praksa pokazati i nema sumnje da će odbrana prilikom korišćenja takvih dokaza sve uraditi da ih izdvoji iz dokaza", objašnjava advokat.

Ono što može da bude problematično je šta sa podacima koji su sakupljeni pre dobijanja naloga, ali i šta se dešava sa "viškom materijala":

"Nije jasno šta se dešava sa informacijama koje su dobijene prilikom prisluškivanja osumnjičenog, a ne tiču se samog krivičnog dela zbog kojeg se primenjuju mere. Tu se otvara prava Pandorina kutija i postoji mogućnost zloupotrebe podataka. Iako to zvuči izlizano, civilni nadzor nad tajnim službama mora da postoji, ali je ovde problem što i te ljude, poverenike, postavlja takođe isti politički centar moći koji ima uticaj na tajne službe i policiju i to vam je kao da stavite kozu da vam čuva kupus", objašnjava Simić.

BONUS VIDEO: BIA u službi diskreditovanja Miketića