Pre nekoliko dana u porodičnoj kući u Somboru je ubijena 63-godišnja žena. Desničarske grupe na društvenim mrežama, ali i pojedini tabloidi, ubrzo su preneli vest da su zločin počinili migranti. Objavljeni tekstovi ostali su dostupni na Internetu i nakon što je policija vest demantovala. Ovo je samo poslednji u nizu primera da se zločini, koje nisu počinili, pripisuju migrantima - ko širi lažne vesti, zbog čega, i kakve to posledice može da ima?
„Migranti ubili nedužnu ženu“
„Sin ubijene zatekao migrante na licu mesta“
„Ako su staricu zadavili migranti, doći će do eskalacije sukoba“.
Tako su pojedini tabloidi pisali nekoliko sati nakon što je u porodičnoj kući u Somboru ubijena 63-ogodišnja žena. Ti tekstovi ostali su nepromenjeni na njihovim web stranicama, i danima nakon što je MUP demantovao navode da su zločin počinili migranti.
„Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru identifikovali su i priveli dvadesetšestogodišnjeg muškarca iz okoline Kule, osumnjičenog za teško ubistvo 63-godišnje žene. Sumnja se da joj je on, zajedno sa još jednim muškarcem za kojim se intenzivno traga, u njenoj porodičnoj kući, zadao ženi više udaraca i na taj način je usmrtio“, naveo je MUP.
Saopštenje MUP isprovociralo je pripadnike „Narodne patrole“, desničarske grupe aktivne i u Somboru, koji je već mesecima važna tačka na migrantskoj ruti. U prepisci u telegram grupi „Narodnih patrola“ u koju je N1 imala uvid, pišu, između ostalog, sledeće:
„Opet su imali sreće i ubili osobu čiji sin izjavi da je zatekao dva migranta u kućii posle „razgovora sa policijom“ promeni iskaz“.
„Znači ubili su je, a prodaće nam priču o NN licu. A šta mi čekamo?“.
U međuvremenu, lažna objava o ubistvu na njihovoj Facebook stranici podeljena je 1.100 puta.
„To što se određene lažne informacije i dezinformacije u sekundi prošire na hiljadu dve tri hiljade građana, ustvari vrlo veliku štetu nanosi. Činjenica da nadležni gotovo nikada ne reaguju na lažne informacije govori o tome, plašim se o jednom sistemskom pristupu da se negde širenjem tog straha i nesigurnosti u stvari skreće pažnja građana i građanki sa mnogo bitnijih i realnijih životnih problema“, kaže Smiljana Milinkov, sa FIlozofskog fakulteta Novi Sad.
Lažne vesti o migrantima šire se gotovo svakodnevno, a mehanizmi kojima se služe oni koji ih plasiraju su školski primeri manipulacije informacijama.
„Različite dezinformacije, zatim se koriste neke informacije koje su čak i istinite ali se dogodilo pre više godina, a onda se ustvari predstavlja kao aktuelno“, kaže Milinkov.
Primer recikliranja lažne vesti o kojoj je u novembru 2020. pisao i AFP je objava da je na uglu Sarajevske i Nemanjine ulice u Beogradu silovana 17-ogodišnja devojka. Vest je prvi put objavljena u oktobru 2018. godine, pa ponovo u novembru 2020. MUP je oba puta objavu demantovao.
Prema statistici nadležnih institucija migranti i izbeglice u Srbiji u ukupnom broju izvršenih krivičnih dela učestvuju sa manje od jednog procenta. Najčešće su to sukobi među njima samima. Registrovana su remećenja javnog reda i mira, sitnije krađe i razbojništva, ali silovanja i težih krivičnih dela nije bilo.
Činjenica o kojima se malo govori je da su žrtve trafikinga i seksualnog zlostavljanja upravo žene na migrantskoj ruti i da su migranti ti koji su žrtve prebijanja i policijske brutalnosti. Smiljana MIlinkov zaključuje da bi mržnja u tabloidima i na društvenim mrežama mogla da dovede do toga da pripadnici ove već ugrožene grupe postanu žrtve nasilja i na ulicama.
BONUS VIDEO: Akcija „Plaža“ – Nađeni migranti
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare