Supruga poginulog rudara u rudniku „Soko“: Bojan je radio za 50.000 dinara i to je platio životom

Hronika Autor: N1 18. jan 202313:48

Porodice osmorice rudara poginulih 1. aprila prošle godine prilikom izbijanja metana u rudniku uglja Soko, i dalje traže sudski postupak za utvrđivanje propusta. Aleksinačko Osnovno tužilaštvo to već dva puta odbija, iako znaju da rudnik - u trenutku pogibije, 14 meseci nije imao dozvolu za radove. To su nalazi rudarskog inspektora, predstavljeni u spisima predmeta koje su tek nedavno dobili.

O tome kako su danas i kroz šta su prolazile porodice rudara znajući da moraju u jamu iako bezbednosni uslovi nisu kako treba, zato što im gubitak zarade od pedesetak hiljada dinara stalno „visio nad glavom“, za N1 je govorila Dragana Jovanović, supruga poginulog rudara Zorana Stajića.

Advokat porodica osam poginulih rudara saopštio je ranije da je podneo prigovor na odluku Osnovnog javnog tužilaštva u Aleksincu koje je po drugi put u poslednjih pet meseci odlučilo da nikoga krivično ne goni zbog ove nesreće.

Dragana Jovanović kaže da se posle te druge odluke suda da niko nije kriv za nesreću, porodice poginulih osećaju „poniženo i jadno“.

„Oni su zaboravljeni na dan sahrane, jer nije bio ni dan žalosti tog dana. Da nije nas porodica i vas medija, bili bi zaboravljeni“, kazala je.

Jovanović se žali i da porodice ne dobijaju nikakve direktne informacije.

„I da je bivša ministarka Zorana Mihajlović podnela krivičnu prijavu, tu drugu koja je odbačena, to smo saznali iz medija, tada smo pored imena odgovornih za smrt osmorice, stajale i nepravilnosti, između ostalih da nisu imali dozvole za rad i još što šta“, naglasila je.

Za nju lično je bilo i poražavajuće to što je niko nije obavestio iz rudnika da je njen suprug poginuo.

„Nisu me ni obavestili da je Bojan poginuo, došli su rođaci da mi to saopšte. Mi sve informacije saznajemo od njihovih kolega, iz medija, mi kao porodice nemamo informacija nikakvih“, izjavila je.

Dodaje da je niz nepravilnosti u radu rudnika.

„Počev od dozvola, pa na dalje, protok kiseonika, način organizacije i bezbednosti… U takvoj situaciji nisu imali šansu da se spasu“, kaže.

A plate su, navodi, bile mizerne.

„Kažu da ko jednom krene da radi u rudniku, on iz njega ne odlazi… Bojan nikada nije hteo da ode. A plate su mizerne, on je primao 50.000 dinara, to mu je bila plata. A tretirali su ih kao stoku, autobusi kojim su prevoženi su bili hladni… On je za 50.000 dinara platio životom“, zaključila je ona za N1.