Sudija Maravić: Bez nezavisnog sudije i samostalnog tužioca - nijedna vlast ne može dobro da funkcioniše

Sudija Osnovnog suda u Subotici Rajko Maravić stao je u zaštitu tužiteljke iz Subotice kojoj je prošlog decembra zapaljen auto. Poručio je da sudije i tužioci ne smeju da budu „glineni golubovi“. Jedan je od članova neformalnog udruženja sudija i tužilaca „Odbrana struke“.

Potpisnik je pisma predsedniku Srbije u martu prošle godine kada su, prvi put tako masovno, na stotine sudija i tužilaca kritikovale njegovu izjavu da će "oni tužioci koji ne budu štitili poredak i zakon - biti promenjeni".

Govoreći o slučaju tužiteljke Višeg javnog tužilaštva u Subotici Aleksandri Stojsavljević kojoj je zapaljen automobil nakon što je saslušavala osumnjičene za napad na subotičkog aktivistu kaže da je predmet i dalje u fazi istrage, određeni broj osumnjičenih priveden, a delo je kvalifikovano kao izazivanje opšte opasnosti.

"Na prvu ruku kada se to kaže jeste čudno, međutim, ako se pogledaju zakonske odredbe, ne postoji posebno delo napada na sudiju i javnog tužioca. Postoji takvo delo po pitanju advokata. Advokati su se za takvu pravnu kvalifikaciju u Krivičnom zakoniku izborili, mi sudije i tužioci nikada nismo", objašnjava za N1.

Navodi i da vidi mogućnost da u slučaju paljenja automobila može da se podvede krivično delo "ometanje pravde", ali da to zavisi od postupajućeg tužioca i toga sa kakvim dokazima raspolaže.

Krivica sudija i tužilaca

Na pitanje kako je moguće da sudije i tužioci nisu bolje zakonski zaštićeni kaže da je to krivica samih sudija i tužilaca.

"Naša udruženja nikada nisu potegla to pitanje pred zakonodavcem. Nakon nekoliko slučajeva gde su akvokati stradali, Advokatska komora je inicirala i ta odredba je skorije ušla u Krivični zakonik. Sudije i tužioci se time nisu nikada bavili i to jeste naša krivica i dokaz koliko je pravosuđe bilo inertno u zaštiti sopstvenih prava i interesa."

Razloge vidi i u tome što je sudska i tužilačka funkcija, po prirodi zatvorena.

"Ne voli da izlazi u javnost. Bilo šta mimo svoje sudnice smatra nekim stavovima koje sudija ne treba da ima i čime ne treba da se bavi. Smatralo se - tu je država, tu je policija, ako treba zaštitiće sudiju. Kada se desi nešto dolazimo u ovu situaciju da ne postoji valjano krivično delo pod koje bismo podveli ove situacije. Moguće i zato što su donedavno bile nezamislive", naglašava.

To govori, kaže, o odnosu društva, izvršne i zakonodavne vlasti prema sudstvu i javnom tužilaštvu.

Time se, navodi, šalje negativna poruka.

"Šalje se poruka mogućim izvršiocima da sudija i tužilac mogu da budu predmet napada ili ako ga napadaju visoki nosioci izvršne vlasti - pa što i ne bi neko drugi ko se u tom momentu oseća ugroženo, jer je predmet nekog krivičnog postupka", pita se.

Smatra da iako su neki od organa nosilaca pravosudne vlasti osudili događaj, nisu to dovoljno snažno učinili.

Dodaje da su se ljudi u pravosuđu sa takvim stanjem i pretnjama saživeli, a da to nije dobro.

Deo sudstva koji nije "ućutao"

Deo sudstva se nije "ućutao", kaže, a to pokazuje učešće sudija prvi put na protestnim skupovima radi zaštite vladavine prava i zakonitosti. Međutim, dodaje, nekada njihova moć nije takva da mogu da učine više od saopštenja.

Govoreći o tome kako su ljudi iz pravosuđa nazivani i neprijateljima države, kaže da "bez nezavisnog sudije i samostalnog tužioca nijedna vlast ne može dobro da funkcioniše dugoročno".

"Nezavisno i samostalno pravosuđe je od koristi bilo kojoj vlasti. Doći će i momenat kada neće biti vlast ili momenat kada će nova vlast želeti revanšizam, pa ne znam sad da li će u takvoj situaciji neko želeti da se nađe u okruženju tavog sudstva i pravosuđa koje će da sluša diktat - pa nije bitno sa čije strane", navodi naš sagovornik.

Podseća i da istraživanja pokazuju da građani Srbije ne veruju u pravosuđe.

"Najveći deo jeste odgovornost samog pravosuđa", dodaje.

Kolege, kaže, neće da govore o pritiscima.