0
Pripadnici tzv OVK izvršili su brojne akte nasilja, maltretiranja, otmica, pritvaranja i ubistava nad stotinama civilima koje su smatrali protivnicima, širom Kosova i na severu Albanije od marta 1998. do spetembra 1999. godine.
Ovo su ključni navodi iz potvrđene optužnice protiv članova Glavnog štaba OVK Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Jakupa Krasnićija i Redžepa Seljimija, jer ukazuju na zločine nad civilima, nasuprot njihovim tvrdnjama koje su, negirajući zločine izneli pred sudijom za prethodni postupak početkom novembra – da se OVK borila za samostalnost Kosova od Srbije i njihovo pravo na samoopredeljenje.
Međutim, u međunarodnom pravu nisu sporni pobuna ili pravo na samoopredeljenje, već pojedinačni akti zločina.
U ranijoj izjavi za Tanjug povodom odbrane Tačija i ostalih, beogradski advokat Toma Fila je ukazao da pravo na pobunu nije sporno s aspekta međunarodnog prava, ali da jeste odmazda prema civilima.
„Oni se pozivaju na nesporno pravo, a to je da su mogli da se pobune. Oni za to nisu ni optuženi, ali jesu zbog ubijanja i pritvaranja civilnog stanovništva. To su ratni zločini i čak ni SAD ne mogu da kažu da su oni opravdani“, precizio je Fila.
Profesor međunarodnog prava Pravnog fakulteta u Beogradu Bojan Milisavljević ukazao je da sama pobuna ili građanski rat nisu zločini, već da su to pojedinačni akti predviđeni odredbama međunarodnog humanitarnog i međunarodnog krivičnog prava.
„Ukoliko takvih akata ima, može doći do odgovornosti pojedinaca za ratne zločine“, precizirao je Milisavljević u ranijoj izjavi za Tanjug.
Sudija za prethoni postupak je u odluci o potvrđivanju optužnice zaključio da su optužbe protiv Tačija i ostalih osnovane, te da dokazni materijl koji je podnelo tužilaštvo ukazuje da su pripadnici OVK vršili hapšenja, pritvaranja, zlostavljanja, mučenja i ubistva civila.
Konstatuje da su civili lišavani slobode na kontrolnim punktovima, na putevima, u kućama ili radnim mestima, od kojih su mnogi bili maltretirani u trenutku hapšenja. Većina njih je, kako se dodaje, prebačena u jedan ili više pritvora gde su zastrašivani, maltretirani, ispitivani, mučeni i / ili ubijani.
„Ovakav nacin ponašanja sugeriše kampanju nasilja i maltretiranja koja predstavlja „napad““ usmeren na civile koji su smatrani protivnicima OVK“, navodi se pored ostalog u odluci sudije.
Dokazni materijal, kako se dodaje, pokazuje da su se nasilja i maltretiranja dogodila na više od 30 lokacija, od kojih su neka obuhvatala nekoliko pritvora, u najmanje 16 kosovskih opština i u dva grada na severu Albanije.
U optužnici su detaljno opisani događaji koji su pratili pritvaranja u 15 logora OVK na KIM i dva na severu Albanije, u Kukešu i Hasu. Na KIM su pomenuti logori u Ðakovici, Gnjilanu, Kačaniku, Lipljanu, Mališevu, Novom Brdu, Podujevu, Prištini, Prizrenu, Orahovcu, Srbici, Suvoj Reci i Vitini.
Prema navodima sudije, dokazni materijal tužilaštva ukazuje i na veliki broj otmica, pritvora, ubistava i nestanaka između od početka 1998. do leta 1999. godine, koje su pripadnici OVK počinili protiv stotina Srba, Roma i Albanaca koji su smatrani protivnicima OVK.
„Štaviše, u periodu 1998-1999, na Kosovu je bilo dobro poznato da su protivnici maltretirani i / ili ubijani“, navodi se u odluci sudije, koji zaključuje da veliki broj žrtava i geografske lokacija pritvora na kojima su se dogodila dela nasilja, maltretiranja i ubistva pokazuju da je bio „raširen“ napad na civilno stanovništvo.
Ovi akti nasillja i maltretiranja vršeni su organizovano po utvrđenom obrazcu, dok su čelnici OVK i optuženi lično, izjavama i publikacijama stalno pozivali na nasilje protiv protivnika, što, kako se navodi u odluci, ukazuje na „orkestriranje nasilja sa vrha“.
Prema navodima sudije, ovo je potkrepljeno dokaznim materijalom koji pokazuje da su stariji pripadnici OVK, ukljucujući optužene i ostale članove Generalštaba i komandante, učestvovali u delima nasilja i maltretiranja.
Policijske i obaveštajne strukture, koje je postavilo rukovodstvo OVK imale su zadatak da identifikuju i istraže protivnike, koji su imenovani su u izjavama članova Glavnog štaba OVK, dok su mnogi drugi uvršteni na spiskove navodnih saradnika, što prema stavu sudije, ukazuje na „organizovano i ne-slučajno targetiranje protivnika“.
Pored toga, kako dodaje, lideri OVK su odlučivali ko zaslužuje kaznene mere, uključujući ubistva.
Mnogi „protivnici“ su bili pritvoreni u sedišta OVK, baze ili kasarne širom Kosova i severne Albanije, a takođe su premeštani i držani na više pitvorskih lokacija, što rpema stavu sudije pokazuje da su akti nasilja i maltretiranja vršeni sa visokim stepenom koordinacije, sredstava i objekata.
Mere koje su preduzete prema „protivnicima“ raportirane su Glavnom štabu OVK, navodi se u odluci i dodaje da su neke od ovih mera bile javno objavljene kao u pozorenje drugim protivnicima, ali da su mnogi akti nasilja i maltretiranja ostali tajni, jer su članovi OVK konstatno poricali saznanja o tome gde se žrtve nalaze.
„Izveštavanje, javno priznanje i poricanje pripadnika OVK pokazatelji su organizovanog konteksta akata nasilja“, ocenio je sudije.
Kao protivnici OVK nad kojima je vršeno nasilje i zločini označeni su Srbi, romska i aškalijska populacija, katolici, civili koji su navodno sarađivali da sprskim vlasima, Albanci koji se nisu pridružili ili ne podržavaju OVK i pojedinci sa trenutnim ili bivšim zaposlenjem koji se smatraju anti-OVK.
Javne izjave čelnika OVK, još od 1994. godine, pozivale su na nasilje protiv protivnika, koje su često karakterisali kao izdajnike, saradnike ili pacifiste.
Izjave su se, kako se navodi u odluci, intenzivirale nakon početka oružanog sukoba u martu 1998. godine, navodi tužilaštvo i nabraja gore pomenute mete OVK, okarakterisane sve zajedno kao „protivnici“.
Izjave Glavnog štaba OVK i optuženih lično, jasno ukazuju da su dela nasilja i maltretiranja bila upozorenja svim ostalim protivnicima, čime su takođe uticali i vršili pritiska i na porodice i zajednice „protivnika“.
Štaviše, pripadnici OVK su više puta odbili da daju tačne informacije o zadržavanju i boravištu protivnika, što je nadalje uticalo na njihove porodice i zajednice.
„Veliki broj i raznolike kategorije ljudi pokazuju da je napad bio usmeren na značajan segment civilnog stanovništva Kosova“, zaključio je sudija u odluci koja je objavljena sa redigovanim delovima i ima 236 strana.
