5
Oko 70 uniformisanih pripadnika Jedinice za specijalne operacije (JSO) iz baze u Kuli, u ponedeljak 12. novembra oko 5.20, blokiralo je, 21 vozilom marke „hamvi“, auto-put kroz Beograd kod Centra „Sava“. Iako su tvrdili da nije bilo ni reči o oružanoj pobuni, "crvene beretke" su bile pod punim naoružanjem i to jer su smatrali da su obmanuti od strane tadašnjeg režima prilikom hapšenja braće Banović, Predraga i Nenada. Ipak, sem hapšenja braće Banović, još jedan razlog se pominjao kao ključan za pobunu.
Serija „Sablja“ u žižu javnosti vratila je oružanu pobunu Jedinice za specijalne operacije.
Pobuna, tokom koje su Crvene beretke otkazale poslušnost i blokirale auto-put u Beogradu, trajala je od 9. do 17. novembra 2001. godine.
Pročitajte još:
U tom trenutku JSO je važila za jednu od najelitnijih jedinica u državi.
Sve je počelo hapšenjem braće Banović – Predraga i Nenada, koji su bili optuženi za ratne zločine u logoru „Keraterm“ u Bosni i Hercegovini pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju MKSBJ i koji su prebačeni u Hag.
Hapšenje braće Banović dogodilo 8. novembra 2001. godine na pijaci u Obrenovcu, a istog dana su izručeni Haškom tribunalu. Akciju hapšenja izveli su upravo pripadnici Jedinice za specijalne operacije, navodno, ne znajući da će Banovići biti isporučeni Hagu.
Crvene beretke su tvrdile da su odmanute prilikom hapšenja Banovića i iste večeri je organizovana konferencija u Kuli sa dva zahteva – donošenje zakona o saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu, kao i smena tadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića, zatim načelnika resora Državne bezbednosti Gorana Petrovića i njegovog zamenika Zorana Mijatovića.
Ispred centra te jedinice u Kuli, iste večeri izašla su oklopna vozila, koja se nisu sklonila sve do okončanja oružane pobune.
Pročitajte još:
Već narednog dana, 9. novembra, „protest“ crvenih beretki je radikalizovan, prekinuli su saradnju sa svim insitutucijama, da bi 10. novembra na dva sata blokirali petlju kod Vrbasa. 12. novembra, „protest“ je još više radikalizovan, te su pripadnici JSO sa džipovima, u uniformama i sa naoružanjem blokirali auto-put kroz Beograd.
Iako se navodilo da je razlog pobune bilo hapšenje braće Banović, istina je bila negde između.
Spekulisalo se da je zapravo pravi povod izlaska beretki na ulice to što su braća Banović ratovala u BiH zajedno s paravojnom jedinicom Vukovi sa Vučjaka i saborci crvenih beretki iz rata u Bosni. Navodno, postojao je strah i da bi neki pripadnici JSO mogli biti uhapšeni i izručeni Hagu.
Sa druge strane, pominjala su se još dva razloga, demonstriranje moći Milorada Ulemeka Legije, koji već tada nije više bio načelnik JSO, ali i to što je on trebalo da se pojavi pred sudom kao svedok u predmetu atentat na Ibarskoj magistrali, kada je meta bio Vuk Drašković. Legija za atentat naknadno i osuđen.
Pobuna JSO je okončana pošto je tadašnji premijer Zoran Đinđić pristao na kompromis i smenio načelnika resora DB-a Gorana Petrovića i njegovog zamenika Zorana Mihajlovića i na njihova mesta postavio Andriju Savića i Milorada Bracanovića.
U javnosti se moglo čuti i da je upravo Bracanović bio čovek kojeg je, tada već bivši komandant te jedinice, Milorad Ulemek Legija hteo u vrhu DB-a. Iako formalno nije bio komandant, njegov uticaj je praktično bio nepromenjen.
Pobuna je zvanično okončana 17. novembra 2001, oko sedam časova ujutru, a simbolično tada su sa ulaza u bazu jedinice u Kuli sklonjeni oklopljeni transporteri.
Oružana pobuna JSO sudski epilog dobila je 2018. godine. Naime, Specijalni sud u Beogradu oslobodio je bivše pripadnike Jedince za specijalne operacije (JSO) optužbi za organizovanje oružanje pobune 2001. godine.
Sud je doneo jednoglasno odluku kojom su oslobođeni nekadašnji komadant JSO Milorad Ulemek Legija koji nije prisustvovao izricanju presude, bivši komadant Zvezdan Jovanović, Veselin Lečić, Dragiša Radić, Vladimir Potić, Dragoslav Krsmanović i Mića Petraković.
Predsedavajući sudskog veća Dragomir Gerasimović je rekao da je oslobađajuća presuda doneta posle detaljnog uvida u materijalne dokaze i iskaze svedoka na osnovu kojih je zaključeno da nije reč o pobuni, već o protestu.
U prilog svojoj presudi, on je kazao da vlada nije proglasila vanredno stanje i da službe bezbednosti nisu stavljene u borbenu gotovost. Rekao je i da nije bila ugrožena bezbednost građana, o čemu svedoče zabeleženi video materijali.
Sa druge strane, postupajući tužilac je za Legiju tražio kaznu od 12 godina zatvora, za Jovanovića 10, a za ostale pripadnike JSO od tri do pet.
Inače, pobuna JSO je označavana kao uvod u ubistvo premijera Đinđića, za šta zatvorske kazne od 40 godina služe Milorad Ulemek i Zvezdan Jovanović.
VIDEO: Ekipa serije Sablja na Sarajevo Film Festivalu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
