Statistike kažu da je broj ukradenih vozila u Srbiji u padu, odnosno, da je pre deset godina, na godišnjem nivou, sa ulica Beograda nestalo oko 2.500 automobila, a da se u poslednjih nekoliko godina taj broj sveo na 1.000. Ubedljivo najviše se kradu automobili marke "folksvagen" i to: "golf", od dvojke do sedmice, pa slede "pasat", "polo", "tuaran", "tiguan", i "kedi". Potom idu "audi", "reno", "sitroen", "pežo", "škoda", "opel" i "BMW", a njihovi modeli trojka i petica su najzastupljeniji u krađi.
Sa druge strane, prema podacima iz MUP-a, skoro godinu dana nije prijavljena krađa nijednog vrednijeg vozila japanskih proizvođača. Sporadično se prijave slučajevi u kojima su nestale „honde“, „mazde“ i „tojote“. Ono što sprečava kradljivce kola da „dignu“ baš ove modele je to što se za njih koristi alat koji služi za savladavanje mehaničkih prepreka i vozilo tek na taj način može da startuje.
Najveće tržište za polovne delove postoji upravo za modele kola koje smo naveli na početku teksta, pa je zato lopovima to najisplatljivije. Prema rečima MUP-a, dnevno nestane oko tri automobila, a najviše se, kada je reč o Beogradu, kradu na Novom Beogradu, potom na Voždovcu, Zvezdari, Čukarici, pa Rakovici.
„Na godišnjem nivou imamo otprilike 50-60 krađa vozila tako što vlasnici ostavljaju ključeve u vozilu, vozilo u pogonu, odlaze do apoteke, pekare, škole, obdaništa. Izvršilac lopov, iskoristi pogodan momenat, sedne u vozilo i odveze ga. Takve krađe žargonski nazivamo „trkač“, zbog načina izvršenja krivičnog dela, a nema pravila da li se tako ukradena vozila lakše nađu“, kaže za agencije šef Odseka za suzbijanje delikata na motornim vozilima Policijske uprave Beograd Boško Sekulović.
U poslednjih godinu dana, lopovi su počeli da primenjuju i novi metod uz pomoć ometača signala daljinskog ključa.
„Ako pritisnete dugme za zaključavanje automobila, a vozilo se ne zaključa, moguće je da vas neko „ometa“. Ovaj metod naročito primenjuju na parkinzima velikih tržnih centara“, objašnjava Sekulović.
Inače, određeni broj vozila se rasklapa na ilegalnim i legalnim auto-otpadima koji se posle toga distribuiraju na teritoriji Srbije i okolnih zemalja. Ako ne završe u našoj zemlji, vozila i delovi idu na Kosovo. Tamo se uglavnom falsifikuju brojevi šasije, dokumentacija ili se rasklapaju. Treći pravac je takođe falsifikovanje šasije i dokumenata i izvoz tih vozila u Evropsku uniju.
Inače, da je krađa automobila jedan od najprofitabilnijih prljavih poslova svedoči i brojka od 800.000 vozila koliko se godišnje ukrade u Evropi. Njihova ukupna vrednost je oko 15 milijardi evra. U Nemačkoj, Italiji, Španiji, Francuskoj se ukrade oko 600.000 automobila, a lopovi su najčešće Rusi, Bugari, Srbi, Hrvati, Moldavci, Estonci i Poljaci. Mnogi naši profesionalni kradljivci otišli su na zapad da tamo „operišu“, jer ovaj biznis daleko više cveta tamo nego kod nas.
Poslednja velika auto-mafija raskrinkana je pre pret godina. Tada je uhapšena Tatjana Mioković, kuma Lepe Brene, koja je proglašena „kraljicom estradne auto-mafije“. Ona je s nevenčanim suprugom Zoranom Jankovićem i još osmoro okrivljenih učestvovala u trgovini skupocenim ukradenim automobilima, a bila je zadužena da vodi računa da ih policija ne razotkrije, ali i da finansira falsifikovana dokumenta. Ovoj grupi se i dalje sudi pred Specijlanim sudom u Beogradu.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare