4
Predsedavajuća Apelacionog veća haškog suda, Priska Matimba Nijambe (Prisca Nyambe), usprotivila se današnjoj osuđujućoj pravosnažnoj presudi koje je to veće izreklo generalu Ratku Mladiću, uz stav da bi suđenje Mladiću trebalo ponoviti.
U opširnom suprotnom mišljenju, priloženom uz presudu, sudija Nijambe je naglasila da je sud pogrešio kada je Mladića proglasio krivim za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH i terorisanje stanovništva Sarajeva snajperisanjem i granatiranjem, 1992-95.
Nijambe se složila samo za zaključkom većine sudija da je Mladić snosi krivicu za uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, u leto 1995.
Umesto izrečene doživotne kazne, Nijambe bi, kako je navela u suprotnom mišljenju, Mladića osudila na 20 godina zatvora, u skladu sa zakonima bivše Jugoslavije i njegovim narušenim zdravljem.
Predsedavajuća Apelacionog veća je naglasila da bi usvojila osam od devet osnova Mladićeve žalbe, koju je većina sudija u potpunosti odbacila.
Sudija Nijambe je, posle analize dokaza, zaključila da VRS pod Mladićevom komandom u Srebrenici, u julu 1995, nije počinila genocid nad muslimanskim muškarcima, niti prisilno premestila žene, decu i starace.
Mladić je, odlukom većine sudija, pravosnažno osuđen kao glavni akter zločinačkog udruženja čiji je cilj bila eliminacija srebreničkih Muslimana ubistvom muškaraca i prisilnim premeštanjem žena i dece.
Iako kao nesporno prihvata da je u Srebrenici, koju je 11. jula 1995. osvojila VRS, bilo „osvete i ubistava ratnih zarobljenika“, sudija Nijambe, kao i odbrana, smatra da su počinioci bili lokalni Srbi, pripadnici MUP RS i „odmetnuti pripadnici bezbednosne linije VRS“.
To su „učinili u vreme kad Mladić nije bio u tom području, protivno Mladićevim naređenjima i bez njegovog znanja“, napisala je Nijambe u mišljenju suprotnom zaključku većine.
Bezbednosni oficiri VRS imali su, po njoj, posebnu liniju komande koja je mogla isključiti Mladića.
„Bez ijednog direktnog naređenja i bez direktnih dokaza koji bi Mladića povezali sa bilo kojim ubistvom, raspravno veće je počinilo svoju najtežu grešku“, smatra sudija Nijambe.
Njen stav je i da, dok je bio u Beogradu u vreme streljanja zarobljenika, od 14. do 16. jula 1995, Mladić nije komandovao VRS.
Po sudiji Nijambe, to što je Mladić u Beogradu pristao da omogući da Crveni krst pristupi zarobljenicima u Srebrenici, ne može biti dokaz „bilo kakvog zločinačkog udruženja u cilju istrebljenja, a kamoli genocida nad istim osobama“.
„Mora se naglasiti da su za osudu sva nezakonita ubistva u Srebrenici van borbe, ali ona nisu povezana s Mladićem“, napisala je Nijambe.
Prvostepeno veće, po sudiji Nijambe, „propustilo je da utvrdi broj žrtava i njihovu vezu sa bilo kojim zločinom, a kamoli genocidom“.
Nijambe je prihvatila i tvrdnju odbrane da je Mladić organizovao „humanitarnu evakuaciju“ civila, na zahtev Unprofora, a da ih nije oterao na silu.
Sudija Nijambe ocenila je da je Mladić pogrešno osuđen i kao protagonista sveobuhvatnog udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bio progon Muslimana i Hrvata sa velikog dela teritorije BiH radi ostvarivanja srpske dominacije.
„Postoje direktni dokazi da Mladić nije imao tu zločinačku nameru, a to su njegova naređenja da VRS poštuje Ženevske konvencije i sporazume o prekidu vatre, kao i zapisi u njegovoj ratnoj beležnici“, naglasila je Nijambe.
Navela je, kao primer, Mladićeva naređenja za suzbijanje paravojski, koja, kako zaključuje, dokazuju da je on pogrešno osuđen za njihove zločine, na osnovu indirektnih dokaza.
Kao pogrešan zaključak iz presude, Nijambe je označila i to da je Mladić komandovao policijom RS, uprkos svedočenjima da policija nikada nije bila prepotčinjena vojsci.
Nijambe je utvrdila i da je VRS imala „legitimne vojne ciljeve“ kojima se „ne može pripisati zla namera“.
„Naređenja Glavnog štaba VRS, uvedena u dokaze, a naročito ona Mladićeva potpuno su zakonita i legitimna“, a njihova svrha „ne može ni na koji način biti povezana sa bilo kojim zločinačkim planom ili ciljem“, ocenila je sudija Nijambe.
Osuđujuća presuda Mladiću za terorisanje stanovništva Sarajeva, po sudiji Nijambe, takođe ne bi trebalo da opstane zato što podvrgavanje teroru, u vreme rata u BiH, nije bilo prepoznato kao zločin u međunarodnom običajnom pravu.
Sudija Nijambe istakla je da su bile utemeljene i proceduralne osnove žalbe Mladićeve odbrane.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
