Srbija treća u Evropi po Globalnom indeksu organizovanog kriminala

Globalna inicijativa za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC) predstavila je na svom sajtu Indeks transnacionalnog organizovanog kriminala u svetu.Kako su naveli, nastavljen je trend rasta organizovanog kriminala na globalnom nivou, a 83 odsto svetske populacije živi u uslovima visoke stope kriminaliteta, prenosi N1.Nasuprot tome, broj ljudi koji žive u uslovima niske otpornosti na organizovani kriminal značajno je opao – na 62 odsto svetske populacije u poređenju sa 79,4 odsto iz 2021.

U Srbiji najzastupljeniji trgovina ljudima, prinudni rad i krijumčarenje ljudi

U izveštaju GI-TOC se ističe da Srbija nastavlja da bude izvor, tranzit i odredište za žrtve trgovine ljudima.„Srpske žene i deca su izloženi seksualnoj trgovini, uključujući i dečje brakove u susednim zemljama, dok se muškarcima najčešće trguje radi prinudnog rada, uglavnom u građevinskoj industriji“, navode.Dodaju da se strani radnici, uglavnom iz Vijetnama i Indije, navodno susreću sa prinudnim radom u Srbiji.

„Onlajn seksualna eksploatacija, posebno dece, uobičajen je metod trgovine ljudima u Srbiji, a učestalost se povećala tokom i nakon pandemije koronavirusa, pošto su trgovci ljudima prilagodili svoje operacije i prešli na metode onlajn regrutacije, kao što su društvene mreže“, ukazali su u izveštaju.Naglašavaju da je krijumčarenje ljudi dugotrajan problem u Srbiji, zbog položaja zemlje na balkanskoj migrantskoj ruti.„Nedavno povećanje broja iregularnih migranata u Srbiji dovelo je do naknadnog povećanja krijumčarenja ljudi i broja kriminalnih grupa uključenih u ove aktivnosti. Shodno tome, oružani sukobi među grupama za krijumčarenje ljudi su eskalirali. Pooštrene kontrole na granicama sa Hrvatskom i Mađarskom dovele su do pojave novih neformalnih ruta, koje preko Srbije i Crne Gore idu u BiH ili iz Srbije u Bugarsku i Rumuniju. Žrtve krijumčarenja ljudi u Srbiji uglavnom potiču iz Avganistana, Pakistana, Bangladeša i Sirije. Organizatori kriminalnih grupa obično upravljaju operacijama izvan zemlje i dok većina krijumčara deli nacionalnost svojih žrtava, lokalni kriminalci se često bave unutrašnjim transportom i neregularnim graničnim prelazima“, ističe se.Kažu i da je iznuda rasprostranjena, ali potcenjena pojava u Srbiji.„Uobičajeno je da pojedinci iznuđuju relativno male svote novca od ljudi u teškoj finansijskoj situaciji kroz zelenaše. U mnogim slučajevima, takozvane ‘huliganske kriminalne grupe’, koje upravljaju privatnim kompanijama za obezbeđenje, iznuđuju restorane ili klubove za novac u zamenu za zaštitu. Žrtve uglavnom ne obaveštavaju nadležne o ovakvim zločinima, iz straha od posledica, a taj fenomen se uglavnom ne prijavljuje“, zaključeno je u izveštaju o Srbiji Globalne inicijative za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala.

Države regiona

Od zemalja regiona, Srbiju na Globalnom indeksu organizovanog kriminala za 2023. prati Crna Gora, koja se nalazi na 5. mestu u Evropi (od 44 zemlje), a 54. u svetu.Slede BiH (8. u Evropi, 57. u svetu), Hrvatska (16. u Evropi, 88. u svetu), Severna Makedonija (18. u Evropi, 93. u svetu) i Slovenija (31. u Evropi, 138. u svetu).BONUS VIDEO