5
Država Srbija nalazi se na drugom mestu od 44 zemalja Evrope po stopi kriminaliteta, a na istu poziciju plasirala se i u rangu zemalja centralne i istočne Evrope. Dominantna je na tržištu sintetičkih droga, i dalje je značajna tačka na balkanskoj ruti šverca kokaina, a ovdašnje kriminalne grupe uživaju zaštitu pojedinih političara i tužioca.
Ovo su samo neki od podataka koji se pojavljuju u najnovijem izveštaju Globalne inicijative protiv međunarodnog organizovanog kriminala.
Srbija je centar nelegalne trgovine vatrenim oružjem i veliki je proizvođač, sa značajnom količinom koja se preusmerava na ilegalno tržište, navodi se u izveštaju.
Od Arapskog proleća 2011. godine, ilegalna trgovina oružjem postala je profitabilna i velika količine se krijumčari oružanim, ekstremističkim grupama na Bliskom istoku. Oružje se najpre krijumčarilo ka zemljama poput Hrvatske i Mađarske, zatim na zapad ka Francuskoj i Belgiji. Operacija trgovine obično uključuje i nekoliko politički dobro povezanih pojedinaca koji su usko vezani za kriminalne grupe.
Srbija je, kako se navodi u izveštaju, značajna tačka kako u krijumčarskim rutama, tako i kao izvor i dalji snabdevač zemalja u regionu. Tako je tržište heroina među najrasprostranjenijim i najnasilnijim kriminalnim tržištima u Srbiji, a primećeno je da ga čini nekoliko kriminalnih grupa. Srbija je tranzitna zemlja jer lokalne grupe sarađuju sa stranim kriminalnim mrežama da bi heroin transportovali iz Avganistana na Balkan i dalje ka Evropi. Takođe, naša zemlja može da se „pohvali“ i najvećim brojem korisnika heroina na Zapadnom Balkanu.
Takođe je tranzitna i odredišna zemlja za kanabis iako postoje dokazi o povećanju domaćeg uzgoja. Kanabis iz Albanije i Turske se krijumčari u Srbiju i uglavnom dalje ka Centralnoj Evropi. Zbog pristupačnosti kanabisa, u Srbiji postoji veliko tržište ali autor izveštaja navodi da se čini da je sa njim povezano vrlo malo nasilja.
„Srbija je izvorna, tranzitna i odredišna zemlja za sintetičke droge i glavni je izvor sintetičkih narkotika u regionu. One se proizvode u malim količina, u skrivenim laboratorijama širom Srbije i uglavnom se izvoze u Zapadnu Evropu, susedne države i na Bliski istok. Postoji, međutim, malo domaćih tržišta koje traju duži vremenski period“, pojašnjava se u izveštaju.
Srbija je, pored toga, i tranzitna i odredišna zemlja za kokain, sa dominantnim srpskim kriminalnim grupama koje sarađuju sa „kolegama“ iz Crne Gore. Međutim, nasilje između rivalskih crnogorskih grupa često eskalira u Srbiji i ubistva se događaju i danas. U kontekstu budućnosti, rastuća potražnja i dostupnost kokaina sugerišu da domaće tržište rase i širi se.
Iznad svega, mafijaške grupe u Srbiji uživaju značajnu zaštitu pojedinih političkih figura i tužilaca, o čemu svedoči podatak da nijedan slučaj teškog ubistva ili trgovine drogom na višem nivou nije procesuiran. Srpske kriminalne grupe su veoma aktivne na međunarodnom nivou i pretežno su uključene u trgovinu drogom i oružjem. U Beogradu i Novom Sadu kriminalne mreže su rasprostranjene i snažno međusobno povezane, kontrolištu različita tržišta i deluju kao satelitke mreže drugih kriminalnih grupa u zemlji. Kako bi održale kontrolu nad lokalnim zajednicama i političkim vezama, koriste zastrašivanje i „reket“.
U izveštaju se naovodi i da u Srbiji postoji snažna veza između kriminalnih aktera i političara, posebno u medijima i u privatizaciji i javnim nabavkama, što kriminalcima pruža zaštitu. Političkim sistemom i institucijama zemlje, uključujući njene pravosudne institucije, dominira vladajuća partija, bez efikasnog nadzora opozicije.
Državnici su takođe u velikoj meri umešani u organizovani kriminal. Kako se navodi, ruski akteri imaju snažan uticaj u podzemlju, zbog obima političkog i ekonomskog prodora Rusije u zemlju. Pored toga postoji sve veći turski uticaj, posebno u sandžačkom kraju.
Pravosudni i organi za sprovođenje zakona nisu u mogućnosti da nezavisno istražuju i krivično gone kriminalce u slučajevima korupcije na visokom nivou zbog političkog uticaja. Određeni napredak je zabeležen u smanjenu zaostalih predmeta izvršenja i usvajanju mehanizama za usklađivanje sudske prakse, međutim broj predmeta u sudovima u zemlji i dalje opterećuje sistem. Česte promene rukovodstva u istražnim odeljenjima i široko rasprostranjene koruptivne veze sa kriminalnim mrežama takođe ometaju istražne radnje. Pored toga, postoji konfuzija između policijskih i tužilačkih timova i nedostatak institucionalne saradnje.
Bonus video: U Nišu zaplenjeno 520 kg marihane
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
