Srbi ovome ne mogu da odole: Obećavanje braka, lažni tiketi i nagradne igre, internet prevare haraju društvenim mrežama

Drskost prevaranata ide dotle da se građanima obraćaju u ime carinske službe Srbije, bilo lažnim predstavljanjem u ime Uprave carina ili navođenjem adresa carinskih ispostava kao mesta za preuzimanje navodnih nagrada ili pošiljaka. Ipak, da biste pošiljku ili nagradu dobili, zahtevaju da izmirite dažbine u vrlo kratkom vremenskom roku.Ako vam se desi da dobijete takav mejl, prvo čega treba da se setite je da Uprava carina ne organizuje nikakve nagradne igre, da obaveštenja Uprave carina stižu putem elektronske pošte sa zvaničnog domena carina.rs, a ne sa popularnih besplatnih servisa za elektronsku poštu (gmail, yahoo itd.), kao i da vam Uprava carina zvanično obaveštenje nikada neće poslati preko društvenih mreža.

Lažna obaveštenja o prispelim pošiljkama, kao i ona o navodnim nagradnim igrama su poznato sredstvo prevaranata u kojima se vrlo često zloupotrebljavaju imena javnih institucija, jer one predstavljaju garant sigurnosti.Osim toga, ako je reč o pošiljci, rok za čuvanje paketskih pošiljaka je 30 dana, a ne nekoliko sati, a ako nešto zaista treba da se preuzme na prelazu, o tome bi vas svakako obavestio ovlašćeni carinski službenik. Stoga, ne nasedajte na navode o ''kratkom roku za uplatu dažbina'', kako najčešće stoji u takvim elektronskim porukama.Carina je već upozorava na slučaj gospođe koja je pozvala prelaz Horgoš kako bi preuzela automobil marke Smart koji je navodno osvojila na nagradnoj igri, kao i na slučaj prevarenih građana kojima je rečeno da su osvojili Ladu Nivu. U oba slučaja kao adresa za preuzimanje navodne nagrade bila je navedena adresa graničnog prelaza Horgoš, a uslov da se nagrada preuzme bila je hitna uplata ''troškova poštarine za poslovnu dokumentaciju'' u iznosu od oko 25 evra.Takvih slučajeva ima dosta.

Prevaranti se kriju iza Pošte Srbije

Pošta Srbije neretko izdaje saopštenja u kojima upozorava građane da ne nasedaju na lažne mejlove prevaranata koji koriste logo Pošte.

Nedavno, desila se prevara u kojoj se obaveštavaju građani o nagradnoj igri koju navodno organizuje Pošta, te da ukoliko odgovore na četiri pitanja imaju mogućnost da osvoje nagradu u vrednosti od 30.000 dinara.Nakon navodnog osvajanja nagrade, dalje se traži i da o istoj obaveste 20 prijatelja ili nekoliko grupa, da upišu adresu i kompletiraju registraciju. Pošta je apelovala na građane da ne otvaraju linkove koji se odnose na pomenutu nagradnu igru i da ne unose svoje podatke, kao i da ukoliko dobiju poruke slične sadržine ne postupaju na način kako se traži od njih.

Lažnim tiketima za kladionicu zgrnuli milione

Nedavno je uhapšena grupa od 10 osoba, a oni su preko društvenih mreža otvorili profile pod nazivom „Super tips 1×2“, „Šmeker_tim1“, „Dušan_šmeker tim1“, „Dušan_šmeker tim2“, „Dušan_šmeker tim“, pronalazili oštećene (za sada preko 1000) i dovodili ih u zabludu da mogu da dobiju veliki novac na klađenje na fudbalskim utakmicama, zahtevajući da uplate određenu sumu novca kako bi im dali utakmice na koje treba da se klade ili da će oni odigrati umesto njih.„Nakon toga su slikali falsifikovane tikete kladionice na kojima se videlo da je dobitak 8.000 evra i tražili da im se uplati 620 evra za proviziju, a da će im oni nakon toga poslati brojeve kodova da bi podigli novac“, objavili su mediji.Građani novac nisu dobijali, a ostajali bi bez odgovora i nakon što bi se obratili administratorima pomenutih stranica, a sve u nameri da dobiju svoj novac.

Obećavala brak, pa zaradila tri miliona

Malo drugačija forma prevare definitivno je nedavni slučaj Beograđanke, koja je iskorišćavala usamljenost muškaraca i tako ih pokrala.

Policijski službenici PS Savski venac su u septembru uhapsili devojku A. J. (27), zbog toga što je proteklih meseci izvršila više od 600 krivičnih dela prevare.Ona je varala na taj način što je preko društvenih mreža davala oglase i pronalazila usamljene muškarce, kojima je obećavala brak.Na taj način ih je navodila da joj uplaćuju novac i tako je zaradila više od 3 miliona dinara.

Onlajn posao i "laka" zarada

Možda i najveći slučaj nedavnih internet prevara je slučaj sa kompanijom "Kangaroo treasure".Za platformu pod nazivom "Kangaroo treasure" žrtve internet prevara su mahom saznale tako što su videle plaćeni oglas na Fejsbuku, iza kog je stajao neki privatni profil. Privlačna sadržina oglasa u kojem je pisalo da je u pitanju posao preko interneta, da je „zarada laka“ i da je potrebno izdvojiti svega pet minuta dnevno, bilo je dovoljno da veliki broj Srba nasedne.

Iako korisnici prvobitno dobiju "kapital", oni vremenom moraju da ulažu novca. Obećanja da je laka zarada, kao i da će im se novac duplirati nezaobilazni su detalji primamljivih reklama i oglasa. Ipak, iako se čini da u nekim momentima zaista zarađuju, svote novca koje građani gube samim "kliktanjem" su ogromne.A indicije o tome da je u pitanju prevara, i to višemilionska, stigle su i do Posebnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal, koje je, kako je potvrđeno portalu N1, početkom oktobra ove godine uputilo dva zahteva za hitno prikupljanje potrebnih obaveštenja Ministarstvu unutrašnjih poslova, SBPOK, Odeljenju za visokotehnološki kriminal.

„Obaveštenja su zatražena radi razjašnjenja činjeničnog stanja i utvrđivanja dokaza u vezi sa saznanjem koje je u tom momentu imalo povodom mogućeg izvršenja krivičnog dela Prevara u produženom trajanju na štetu više desetina građana Srbije, u iznosu od više od pet miliona dinara, a za koje postoji osnovana sumnja da je izvršeno od strane zaposlenih u preduzeću ‘Kangaroo treasure’ d.o.o. iz Beograda. Posebno tužilaštvo za VTK očekuje dostavljanje odgovora na navedene zahteve radi preduzimanja daljih tužilačkih radnji i donošenja odluka o toku postupka“, rečeno je portalu N1 u tom tužilaštvu.Ono što je najvažnije za građane je da ne ostavljaju svoje lične podatke na internetu, na neproverenim mestima i da posebno vode računa o nagradnim igrama.„Preporuka je da se ljudi ne zaleću na tako neke „lake“ internet zarade i da vrlo dobro razmisle pre nego što uđu u tako nešto. Neki pokazatelji mogu biti sumnjivi. Možete, recimo, proveriti da li je firma bila u blokadi, da vidite koliki je osnivački ulog, da proverite koliko dugo postoji firma, na koga je registrovana, na kojoj je adresi. Neki podaci mogu da upale lampice i da sugerišu da je u pitanju prevara. U slučaju da postoji više firmi registrovanih na istoj adresi verovatno je u pitanju fiktivna adresa što odmah ukazuje da tu nešto nije u redu", savetovao je advokat Denis Bećirić u razgovoru za naš portal.BONUS VIDEO: Internet prevare - kako izbeći lažne nagradne igre?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=internetprevarekakoizbeilanenagradneigre-novas-worldwide&stream=sp500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3703471"]