Smrt na pragu slobode: Zversko ubistvo 21 stanara zgrade u Vasinoj ulici 22 i prolaznice s detetom

Poslednje dane nemačke okupacije Beograda, oktobra 1944. godine, obeležili su i najstrašniji zločini nad civilnim stanovništvom. Povlačeći se centrom grada preko Pozorišnog trga ka Kalemegdanu, obali Save i Starom savskom mostu, koji su nameravali da za sobom dignu u vazduh, nacisti su rušili i palili sve što im se našlo na putu i hladnokrvo ubijali nevine civile, starce, žene i decu.

Među onima koji su poginuli na pragu slobode, samo dva dana uoči konačnog oslobođenja Beograda, 18. oktobra 1944. bilo je dvadesetak stanara višespratnice u Vasinoj 22, kao i slučajna prolaznica sa detetom. Budući da je upravo Vasina ulica bila glavna trasa kojom su se nacisti povlačili pred oslobodiocima, gotovo da u njoj nije bilo zgrade koja nije bila sravnjena ili zapaljena, uključuji i zgrade današnjeg Filološkog fakulteta i Kolarca.

Na potezu između Ulice kneginje Ljubice i Kraljevog trga (danas Studentskog trga), prekoputa današnjeg Platoa Filozovskog fakulteta, nalazila se stambena petospratnica, izgrađene krajem tridesetih godina, na broju 22 u Vasinoj ulici.

U trenutku dok su trajale borbe za Beograd, nacisti su upali u zgradu i uz pretnju revolverima primorali sve stanare da siđu u podrum zgrade gde su ih zaključali. U jednom delu podruma bio je zaključan 21 stanar, kao i još dve osobe – majka i ćerka koje su se slučajno zatekle u ulazu, u kom su potražile sklonište od pucnjave na ulici. Preostalih devetoro stanara bilo je ugurano i zaključano u drugi deo podruma, nakon čega su nacisti postavili eksploziv.

Prva detonacija usmrtila 23 osobe

Prva detonacija srušila je gotovo dve trećine zgrade i na mestu ubila 23 osobe koje su bile u prvom delu podruma. Ispostaviće se da je prva eksplozija istovremeno onesposobila drugu, jer je na na drugi fitilj pao deo zida i uspeo da ga prekine i odvoji od bombe.

Tako je devetoro stanara, koji su se pukom srećom našli u drugom delu zgradu, uspelo da preživi. Oslobodioci su sve njih uspeli da izvuku kroz jedan mali prozor na podrumu, dok za ostale nije bilo spasa.

Državna komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača iz 1945.godine, osvrnula se i na ovaj zločin, navodeći da su svi stradali stanari, njih 21. identifikovani, kao i da su imali između 6 i 49 godina.

Za ženu koja se zatekla slučajno u podrumu zajedno sa ćerkom od tri godine, napomenuto je da njihov identitet nije odmah utvrđen jer ih niko iz same zgrade i okoline nije poznavao. Kasnije je utvrđeno da su u pitanju supruga i dete jednog beogradskog poslalstičara koji je takođe poginuo tokom oslobodilačkih borbi.

Među stradalim stanarima bio je i Živomir Kuzmanović, čovek koji je već jednom uspeo da prevari smrt kada je uspeo da izbegne streljanje u Kragujevcu.

Nacisti su takođe minirali i digli u vazduh susednu zgradu hotela „Makedonija“, ali su civili, koji su takođe bili zaključani u podrumu, uspeli da prežive jer su se nalazili podno drugog dela zgrade. Inače, na tom mestu, uoči samog rata, bila je predviđena izgradnja prvog oblakodera u Beogradu od 13 spratova, što je bio projekat zadruge „Makedonija“.

Ovo zdanje trebalo je da bude najmodernije u ondašnjoj prestonici, gde bi se, osim privatnih stanova, nalazio i najmoderniji bioskop i mnoštvo lokala u prizemlju zgrade. Zanimljivo je da je u oglasu koji je bio objavljen u dnevnoj štampi 24. marta 1939. bilo naznačeno da bi „za slučaj zemljotresa ili vazdušnog napada, zgrada bila maksimalno obezbeđena svojim izvanrednom konstrukcijom“.

Nakon rata, zgrada starog hotela „Makedonija“ je popravljena, ali je nakon nekoliko godina ipak srušena. Na njegovoj parceli, zajedno sa onom na kojoj se nalazila zgrada u Vasinoj 22, kao i jednospratna kuća na broju 20, JNA je podigla stambenu višespratnicu koja se i danas nalazi tu, u čijem je prizemlju godinama bila vojna knjižara.

Takođe, nacisti su minirali i nekoliko zgrada na Kraljevom trgu koje su se nalazile oko parka, a neke su i zapalili dok su stanari takođe bili zaključani u podrumu. Srećom, i oni su uspeli da se spasu jer su na vreme osetili miris paljevine.

Zabeleženo je i da su se nacisti, prilikom pokušaja da u podrumu zgrade na Kraljevom trgu 6 i 8 zaključaju stanare i dignu ih u vazduh, predomislili, zahvaljujući pojedincima koji su znali nemački jezik. Oni su uspeli da ih ubede da od toga odustanu, već su njih 70 poveli sa sobom u komandu grada. Odatle su ih ubrzo pustili, izuzev jednog Beograđanina, o čijoj se potonjoj sudbini nije znalo ništa.